Dostupni linkovi

Nekoliko nevladinih organizacija za ljudska prava u Srbiji formiralo je Koaliciju za toleranciju protiv zločina iz mržnje. Njihova inicijativa je uvođenje u krivični zakon Srbije krivičnog dela zločina iz mržnje čiji najosnovniji oblik predstavlja govor mržnje.

“Zločin iz mržnje nije nikakva ideološka kategorija, koju propovedaju politički korektni ljudi, kako se to obično shvata kod nas. To je sasvim specifično krivično delo čije su pobude rasna i sve druge diskriminacije", kaže Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Ona je navela primer suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju pred Tribunalom u Hagu, koji je, kako je rekla, posle prve statusne konferencije postao "novi heroj":

"Uslovno rečeno, sve novine, svi mediji, svi kolumnisti su stali na njegovu stranu, a ukoliko nisu stali na njegovu stranu onda su se bar upitali gde to ide ovaj svet kada se čoveku sudi samo za verbalni delikt. Upravo slučaj Šešelja pokazuje svu suštinu nerazumevanja i verbalnog delikta i delikta mišljenja. Pri tome se zaboravlja da se Šešelju sudi ne za delikt mišljenja, zbog njegovog različitog stava, nego zbog toga što se njegov verbalni delikt povezuje direktno sa izvršenim zločinima, koji su izvršeni posle toga."

Inicijativa za ljudska prava objaviće izveštaj sa oko 175 dokumentovanih incidenata pod kojima se podrazumevaju fizički napadi i napadi na imovinu. Tu se jasno vidi da medijski pozivi na linč, odnosno govor mržnje u medijima i stvaranje te javne atmosfere u kojoj je dozvoljeno da slomite nečiji štand ili pretučete nekog doprinose kulturi nekažnjivosti, kaže Andrej Nosov iz Inicijative mladih:

"Samo u jednom slučaju, i to u slučaju Dejana Anastasijevića i pokušaja njegovog ubistva, odnosno postavljanja bombe na prozor njegovog stana, je policija pokrenula istragu - kao što znamo ta istraga je u ovom trenutku skoro nigde. Čini nam se da je veoma važan element i argument za uvođenje zločina iz mržnje u naše krivično zakonodavstvo upravo ta nekažnjivost pošto ne postoji nijedan način na koji se državne institucije Srbije suočavaju sa ovim pojavama, čak imamo i negiranje toga. Podsetiću vas na neke od tih incidente – prebijanje aktivista političkih partija tokom predizbornih kampanja u nekim mestima, vođenje prekršajnih postupaka protiv aktivista za ljudska prava, uključujući i onu čuvenu kamenicu na prozor stana Vesne Pešić i zaključno sa uništavanjem štandova LDP."

Za Borku Pavićević, direktorku Centra za kulturnu dekontaminaciju najveći govor mržnje je kada nelegitmni ljudi govore legalne stvari:

"I mi tom istorijskom obrtu neprekidno prisustvujemo. U nekadašnjoj državi advokati su morali da se bore za ljudska prava pred sudovima, protiv sudova jer su predstavljali državu, a danas mi treba da se borimo za sudstvo i u tome je ta razlika. Ljudska prava su kidnapovana za Legiju - nekada ste branili Mišu Mihajlova i Milovana Đilasa, i oni su imali ljudska prava, a danas ih ima Legija. Predlažem da razmislite o tome. Na koji način se dešava jedan proces u kome su svi instrumenti onoga što je stvorio anti-ratni pokret u stvari preuzeti od strane režima. Pre neko veče sam čula.. Grobnice su bile važne pre pet godina a sada je nešto drugo. One višu nisu važne kada govorimo o Kosovu."

Profesor Pravnog fakulteta Stevan Lilić rekao je da su kategorije zločin iz mržnje i govor mržnje "razbacani" u pravnom sistemu Srbije, kroz odredbe o raspirivanju i podsticnju na izazivanje rasne, verske mržnje:

"Kako izgleda izvanredan stupanj manipulacije kada se, na primer, govori o tome da se neko osuđuje za verbalni delikt. Pa naravno da se osuđuje za verbalni delikt kada je to zločin. Ono za šta se ne osuđuje jeste izraženo mišljenje i politički stav - za to se ne osuđuje ali je to nešto drugo."

Članovi Koalicije za toleranciju su Pravnici za demokratiju, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG