Dostupni linkovi

Priština o nezavisnosti, Beograd o konfliktu


Wolfgang Ischinger, 26.no9vembar 2007

Priština ne očekuje značajniji pomak tokom razgovora u Badenu. Pred početak nove runde pregovora iz Beograda je ponovljeno da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova moglo da dovede do sukoba.

Da li ovaj argument, koji Beograd koristi kao jedan od ključnih, pored zahteva za poštovanjem međunarodnog prava i Povelje UN,
zaista predstavlja realnu opasnost i koliko takva upozorenja utiču na odluke zapadnih zemalja.

Predsednik Srbije Boris Tadić po dolasku u Baden, 26. novembra 2007.

Stav da bi jednostranim proglašenjem eventualna nezavisnost Kosova dovela do nestabilnosti ne samo regiona pa čak i do ozbiljnijih poremećaja dele svi srpski zvaničnici. I to upozorenje je neizostavni deo argumentacije koju prenose međunarodnim zvaničnicima. Tako nešto je i pred odlazak u Baden ponovio ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić rekavši da upravo od ove runde razgovora dosta toga zavisi:

“U krajnjoj liniji da li ćemo nastaviti da civilizovano i mirno rešavamo ovaj spor ili ćemo ući u fazu nekih većih sukoba. Što se tiče ovog prvog rešenja Srbija je 100 % aktivna i zainteresovana a za drugo rešenje, razume se, moramo biti sasvim pripremljeni.”

Na čemu Beograd zasniva ovu argumentaciju o mogućnosti sukoba pokušao je da objasni državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković:

„Ukoliko iko gaji iluziju da se može postići rešenje do kojeg se neće doći kompromisom, da će to biti dugoročno održivo i da će doneti stabilnost na našim prostorima, onda taj neko sigurno greši. Niko do sada nije demantovao da nas očekuje period dugoročne političke nestabilnosti u slučaju nekih jednostranih rešenja.“

Koliko je međutim, realna prognoza Beograda da bi nezavisnost Kosova dovela do nestabilnosti i koje bi bile njene eventualne razmere za naš program govori Dušan Reljić, analitičar Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost u Berlinu. Reljić najpre podseća da je u regionu jugoistočne Evrope u novije vreme bilo oružanih sukoba u Makedoniji na granici sa Kosovom, zatim 2001. na jugu Srbije i 2004. masovni neredi kosovskih Albanaca:

„Iskustvo iz novijeg vremena kaže da bi to mogle da biti te tri žarišne tačke gde bi postojala opasnost od izbijanja novih oružanih sukoba. U novije vreme je bilo ukazivanja i na druge mogućnosti. Nedavno je Nicolas Berns, treći funkcioner američkog ministarstva inostranih poslova, rekao da ukoliko na severu Kosova, gde su Srbi većinsko stanovništvo, bude pokušaja odvajanja od Kosova onda bi, po njegovom mišljenju, NATO trebalo da suzbije takve pokušaje. Barem sa američke strane je to identifikovano kao još jedno područje gde bi mogli da izbiju oružani sukobi. Ne mislim da bi na područje BiH moglo da dođe do prelivanja nestabilnosti i oružanih incidenata i zbog toga što mislim da ne postoji interes za tako nečim u BiH.“

Sam ministar Samardžić upozorio je da se u slučaju jednostranih i nasilnih rešenja kosovskih Albanaca ne može očekivati mirna i stabilna situacija između Srbije i Kosova i na čitavom regionu koji bi se, kao i Evropa, našao u neizvesnosti. Međutim, portparol Koštuničine Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević kaže da nije Beograd taj koji preti sukobom:

„Ovde se sukobom preti nama. Nismo mi ti koji predlažemo nasilno rešenje za budući status KiM već je baš obrnuto – to su kosovski Albanci, oni predlažu jednostrane, nezakonite, divlje i, na kraju krajeva, nasilne akte. Mi predlažemo baš obrnuto, nastavak pregovora, a oni predlažu pravno i verovatno faktičko nasilje.“

Strah od ponovnog izbijanja nasilja jeste činilac u politici, kaže Dušan Reljić, analitičar berlinskog Instituta za međunarodnu politiku i bezbednost, zaključujući da Beograd nije usamljen u proceni od izbijanja sukoba:

SAD su, pre nego što je Kontakt grupa februara prošle godine u Londonu usvojila jednu novu platformu za rešavanje pitanja Kosova, istakle da je osnovni cilj američke politike na tom području upravo to da se izbegnu novi oružani sukobi. Dakle, mislim da Beograd nije usamljen u tome da strepi od mogućnosti ponovnog nasilja. To je procena koju dele svi činioci zato što su mogućnosti diplomatskog i političkog rešavanja, kod etno-političkih i etno-teritorijalnih sukoba kao što su ovi koje smo doživeli u poslednjih 15-ak godina, po pravilu ograničene.“

Odbrojavanje do 10.decembra

Analitičari u Prištini kažu da preostaje još proglašavanje nezavisnosti Kosova u dogovoru sa medjunarodnim predstavnicima koji podržavaju taj korak. Istovremeno kosovski Srbi smatraju da 10. decembar ne treba da bude krajni rok pregovora već da medjunarodna zajednica, pre svega Savet bezbednosti UN, treba da nastavi sa pritiscima na albansku stranu kako bi ih privoleli na kompromis.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu po dolasku u Baden, 26. novembar 2007. godine.

Politički savetnik za bezbednost predsednika DPK, budućeg mandatara vlade Kosova Dukagjin Gorani ističe kako se od pregovora u Badenu ne mogu očekivati neki rezultati u probližavanju stavova izmedju delegacija Prištine i Beograda.

Realno ne očkeujem neko kretanje sa sadašnjih pozicija, ovo je poslednji pokušaj barem formalni, dok je završetak ovog procesa predvidjen mnogo ranije, što je podrazumevalo da se pregovorima neće stvoriti nova situacija. Ono što preostaje posle pregovoračkog procesa je da se političko rukovodstvo Kosova sastane i donese odluku o statusu“.

Gorani ističe kako se to treba dogoditi u pravo vreme i uz konsultacije sa medjunarodnim saveznicima koji podržavaju nezavisnost Kosova.

„U danima posle 10 decembra to se kao politički akt treba dogoditi“.

Profesorica Medjunarodnog prava i medjunarodnih odnosa na Prvanom fekultetu u Prištini, Iliriana Islami ističe kako se od ovih pregovora realno nije mnogo očekivalo jer strane u pregovorima nisu napustile prethodne, sasvim suptorne stavove.

„Ostalo je da strane završe sastanke bez postizanja nekog sporazuma, jer ne verujem da će i danas doći do nekog napredka“, kaže profesorica Islami.

Ona ističe kako je posle toga lopta na terenu medjunarodne zajednice, jer medjunarondo pravo zahteva da se iskoriste sve mogućnosti pregovora.

„Medjutim, pošto su presahle sve mogućnosti da se postignre kompromis medju stranama, onda ostaje na medjunarodnoj zajednici da odluči šta će učiniti“.

Ona očekuje da će posrednička Trojka Kontakt grupe izraditi izveštaj za generalnog sekretara UN-a u kojem će konstatovati da su stavovi strana u pregovorima bili nepomirljivi .
“Trojka treba da preldozi generalnom sekretaru šta dalje dok na medjunarodnoj zajednici ostaje da o tome donese odluku. “

Ona smatra da će Rusija učiniti sve što može da onemogući medjunarodnu zajednicu da pronadje bilo kakvo rešenje u okviru Saveta bezbendosti.

Prema njenim rečima sledeći korak je nalaženje zajedničkog jezika izmedju Sjedinjenih država i Evropske unije o rešenju statusa Kosova.

Jedan od lidera Srpskog nacionalnog veća centralnog Kosova Dragan Veljić ističe kako će teško doći do kopmromisa i na poslednjem sastanku u Badenu, blizu Beča.

„Pošto je nadležnost Saveta bezbednosti da u skladu sa rezolucijom i medjunarodnim pravom donosi dalje odluke očekujemo priitisak Evrope pre svega na albansku stranu kako bi se došlo do kopromisnog rešenja i produžetka pregovora i iskreno se tome nadamo“.

Mejdutim ako do toga ne dodje onda prema Veljiću treba računati sa posledicama.

„Moguće posledice su jednostrano priznavanje protivno medjunarodnom pravu i komplikovanje situacije ne samo na Kosovu već i šire na Balkanu“.

Komentarišući najave ministra u Vladi Srbije Slobodana Samardžića da se u slučaju nezavisnosti Kosova ne može isključiti i rat, Dukagjin Gorani ističe kako razume javno izjašnjavanje zvaničnika vlade Srbije prema jednom izuzento značajnom političkom problemu.

Ovo je prema rečima Goranija pokušaj podizanja pregovaračke cene.

„Što se tiče bezbednosnog aspekta treba još nešto da bude jasno. Bezbednosni kišobran pod kojim Kosovo živi i funkcioniše nadziran je od strane NATO-a. Svaki pokušaj za pogoršanje situacije u vojnom i bezbendosnom aspketu znači i direktni sukob sa tim bezbednosnim vojnim kišobranom – sa NATO-om“.

Ističući kako nije čuo za takvu izjavu ministra Samardžića, Veljić kaže kako država može koristiti sve ono što su legalne metode.

„ Država može koristiti sve ono što su legalne metode za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Medjutim, sam proces ili dešavanja mogu da dovede do nekih neželjenih posledica, koje nisu pogodne u ovom trenutku“. Posle trodevnog sastanka u Badenu najavljeno je da će medjunarodna trojka još jednom posetiti Prištinu i Beograd, da bi pre nego što sačini izveštaj za generalnog sekretara UN-a još jednom čula stavove obeju strana.
Priština očekuje da je 10. decembar kraj pregovaračkog procesa, dok se Beograd zalaže za njegovo nastavljanje do postizanja kompromisnog rešenja.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG