Još uvek je neizvesno da li će ukinuti vanredno stanje pre parlamentarnih izbora 8. januara, kao i da li će ih opozicija bojkotovati.
Ova odluka Vrhovnog suda, koja je bila očekivana jer je Mušaraf nakov uvođenja vanrednog stanja promenio sudije, znači da izborna komisija može da odobri rezltat glasanja parlamenta i pokrajinskih skupština, koji su izabrali Mušarafa za predsednika 6. oktobra ove godine. To je njegov drugi mandat od puča 1999. godine, ali je opozicija osporila pravo Mušarafu na izbor, kao i validnost same procedure.
Opozicija je navela da je, prema ustavu, Mušaraf morao pre izbora da se povuče sa mesta načelnika generalštaba vojske, kao i da novog šefa države treba da bira novi saziv parlamenta nakon izbora početkom naredne godine. Vrhovni sud je zatim suspendovao zvaničnu potvrdu rezultata predsedničkih izbora do donossenja odluke. Mušaraf je, međutim, uveo vanredno stanje 3. novembra, suspendovao ustav i izmenio sastav Vrhovnog suda, isključivši iz njega sudije koje mu nisu bile lojalne.
Vrhovni sud je u ponedeljak odbacio pet od šest prigovora na izbor Mušarafa. On je u više navrata obećao da će podneti ostavku na mesto načelnika generalštaba vojske čim bude ponovo izabran za predsednika. Mušaraf je najavio da će položiti zakletvu kao "predsednik u civilu", što se očekuje tokom vikenda. Sasvim je izvesno da će Vrhovni sud u petak odbaciti i zahtev za ukidanjem vanrednog stanja.
SAD, čiji je Mušaraf važan saveznik u borbi protiv terorizma, traže od njega da povuče svoju odluku. Komonvelt, organizacija 53 suverene zemlje koje su nekada bile pod britanskom vlašću, zapretila je Pakistanu isključenjem iz članstva drugim po redu od 1999. godine.
U međuvremenu, pakistanske vlasti su saopštile da su oslobodile iz zatvora oko 5.000 lica uhapšenih od uvođenja vanrednog stanja, a da je u pritvoru ostalo još oko 600. Među puštenima je i Imran Kan, nekadašnji slavni igrač kriketa a sada jedan od lidera opozicije. On je saopštio da će nastaviti štrajk glađu koji je započeo u pritvoru, pozivajući sve opozicione stranke da bojktouju predstojeće izbore. Kan smatra da će to biti najveća krađa "najdiktatoriskijeg režima u istoriji Pakistana". Bojkot je najavio i jedan od bivših premijera Navaz Šarif, koji je u egzilu.
Ključna će biti odluka nekadašnje premijerke Benazir Buto koja se nedavno vratila iz egzila i očekivao se njen dogovor sa Mušarafom o deobi vlasti u cilju sprečavanja rasta uticaja islamskih ekstremista. Međutim, nakon uvođenja vanrednog stanja i jednodnevnog kućnog pritvora za Benazir Buto, krajnje je neizvestan ne samo pomenuti savez već i njeno učešće na izborima.
Ova odluka Vrhovnog suda, koja je bila očekivana jer je Mušaraf nakov uvođenja vanrednog stanja promenio sudije, znači da izborna komisija može da odobri rezltat glasanja parlamenta i pokrajinskih skupština, koji su izabrali Mušarafa za predsednika 6. oktobra ove godine. To je njegov drugi mandat od puča 1999. godine, ali je opozicija osporila pravo Mušarafu na izbor, kao i validnost same procedure.
Opozicija je navela da je, prema ustavu, Mušaraf morao pre izbora da se povuče sa mesta načelnika generalštaba vojske, kao i da novog šefa države treba da bira novi saziv parlamenta nakon izbora početkom naredne godine. Vrhovni sud je zatim suspendovao zvaničnu potvrdu rezultata predsedničkih izbora do donossenja odluke. Mušaraf je, međutim, uveo vanredno stanje 3. novembra, suspendovao ustav i izmenio sastav Vrhovnog suda, isključivši iz njega sudije koje mu nisu bile lojalne.
Vrhovni sud je u ponedeljak odbacio pet od šest prigovora na izbor Mušarafa. On je u više navrata obećao da će podneti ostavku na mesto načelnika generalštaba vojske čim bude ponovo izabran za predsednika. Mušaraf je najavio da će položiti zakletvu kao "predsednik u civilu", što se očekuje tokom vikenda. Sasvim je izvesno da će Vrhovni sud u petak odbaciti i zahtev za ukidanjem vanrednog stanja.
SAD, čiji je Mušaraf važan saveznik u borbi protiv terorizma, traže od njega da povuče svoju odluku. Komonvelt, organizacija 53 suverene zemlje koje su nekada bile pod britanskom vlašću, zapretila je Pakistanu isključenjem iz članstva drugim po redu od 1999. godine.
U međuvremenu, pakistanske vlasti su saopštile da su oslobodile iz zatvora oko 5.000 lica uhapšenih od uvođenja vanrednog stanja, a da je u pritvoru ostalo još oko 600. Među puštenima je i Imran Kan, nekadašnji slavni igrač kriketa a sada jedan od lidera opozicije. On je saopštio da će nastaviti štrajk glađu koji je započeo u pritvoru, pozivajući sve opozicione stranke da bojktouju predstojeće izbore. Kan smatra da će to biti najveća krađa "najdiktatoriskijeg režima u istoriji Pakistana". Bojkot je najavio i jedan od bivših premijera Navaz Šarif, koji je u egzilu.
Ključna će biti odluka nekadašnje premijerke Benazir Buto koja se nedavno vratila iz egzila i očekivao se njen dogovor sa Mušarafom o deobi vlasti u cilju sprečavanja rasta uticaja islamskih ekstremista. Međutim, nakon uvođenja vanrednog stanja i jednodnevnog kućnog pritvora za Benazir Buto, krajnje je neizvestan ne samo pomenuti savez već i njeno učešće na izborima.
