Sve je počelo uoči prvih demokratskih izbora u Srbiji, kada su 100 dana i noći uz muziku tada svih najvećih domaćih bendova odbrojavani dani režimu Slobodana Miloševića. Da li je nagrada za najbolji evropski festival danas iznenađenje pitamo Nebojšu Antonijevića, gitaristu Partibrejkersa, benda koji je redovni učesnik Egzita:
"Za mene je to u neku ruku iznenađenje ali ipak i nije zato što je, čini mi se, ovaj deo Evrope veoma interesantan. Egzit je po višegodišnjem kvalitetu, po poseti, po broju stranih bendova koji dolaze, drugačiji - mislim da se to nije očekivalo od jednog takvog festivala u ovoj zemlji. Baš mi je drago, svaka čast."
Nastao iz bunta, na travi između Filozofskog fakulteta i Dunava u Novom Sadu, za nulti EXIT govori se da je promenio tokove razmišljanja u borbi za demokratiju i normalan život. Za Partibrejkera Antona iskustvo sa tog Egzita je neponovljivo:
"To je bilo nešto zaista posebno i poklopio se sa događajima za koje svi znamo. Bio je to prvi tako veliki festival u našoj zemlji. Lično, voleo sam i volim da sviram, ali pošto svake godine sviramo nije mi više tako veliko uzbuđenje. Lepo je kada ima puno ljudi sa kojima može da se komunicira, kada je dobro ozvučenje – to je jedna fantastična stvar."
Egzitu je nagradu dodelio UK Festival Awards 2007 /Ju-kej festival avords/, u saradnji sa Yourope /Jurop/, evropskom asocijacijom 40 najvećih festivala u Evropi. U konkurenciji je bilo još devet festivala iz Španije, Danske, Švedske, Francuske, Holandije, Norveške i Belgije, a glasala je publika iz celog sveta. Nagradu smo doživeli kao veliko priznanje ne samo za Egzit nego za celu Srbiju, kaže nam Ivan Milivojev koji je sa Konstantinom Polzovićem primio nagradu u Londonu:
"Dobili smo nagradu za najbolji evropski festival u centru muzičke industrije, u Engleskoj - zemlji sa 40 godina tradicije održavanja festivala. Čestitali su nam mnogi važni ljudi iz sveta muzičke industrije. To je jedno veliko priznanje za dosadašnji rad ali i velika odgovornost za ono što dolazi."
I nakon pada Miloševićevog režima za Egzit nije bilo idealne klime jer se, kako primećuje muzički kritičar Petar Janjatović, poslednjih godina gotovo po definiciji dešavalo da se nekoliko meseci uoči fesitvala preispituje njihovo finansijsko poslovanje i da na kraju ništa nije pronalaženo kao negativno:
"Mene ne čudi što su za 2007. dobili ovu nagradu, pogotovo što je ovogodišnji festival zaista bio orijentisan na velika imena sa svetske pa i domaće scene – po tom profilu se uklopio u, da tako kažem, neki festivalski trend. Smatram da je ova nagrada stigla i kao rezultat minulog rada jer je i konkurencija bila jako velika, posebno kada su u pitanju letnji festivali u Evropi – pretpostavljam da je mereno sve što su do sada radili. Krenuli su od nule u najgorem periodu Miloševićeve vladavine, mada ni ova današnja situacija nije preterano udobna za pravljenje takvih festivala, i uspeli da naprave jednu vrlo ozbiljnu i cenjenu manifestaciju."
Samo ove godine svakog dana na Petrovaradinskoj tvrđavi okupljalo se od 40.000 do 50.000 ljudi iz celog sveta:
“Ja dolazim iz Španije. Zašto sam došao? Zbog lepih žena, dobrih ljudi i dobrog piva. Mislim da ću se vratiti."
"Ja sam sa Mediterana. Grad je odličan, ljudi su ljubazni i to je to."
"London, Engleska!!!”
“Kembridz!”
RSE: Prvi put ste u Srbiji?
“Da, prvi put smo tu I fenomenalno je.”
RSE: Dolazite iz Makedonije?
“Da.”
“Bristol, Engleska. Prvi put sam ovde, o festivalu sam cuo od prijatelja i odlučio sam da dođem i vidim šta je to zapravo Egzit. I zaista fnatastican je - plaža na Dunavu, tvrđava u pozadini"
Tako da je za kulturologa Zoricu Tomić prestižno muzičko priznanje Egzitu potvrda da je Srbija već počela da se pozicionira na kulturnoj mapi Evrope:
"To je jedan od najboljih dokaza da je upravo kultura taj uski prolaz preko kojeg se najbolje, najfluentnije i najopuštenije komunicira sa svetom."
