Dostupni linkovi

Hongkong kao model za Kosovo?


Aleksandr Botsan-Kharchenko, Wolfgang Ischinger i Frank Wisner govore na konferenciji za štampu nakon nove runde pregovora o budućnosti Kosova u Beču. 5. novembra2007. godine.

Koja se pitanja otvaraju povodom predloga delegacije Beograda na direktnim pregovorima u Beču da Hongkong bude primer za rešenje budućeg statusa Kosova. U Prištini se to tumači kao "kupovanje vremena."

Nakon što je delegacija Beograda na direktnim pregovorima u Beču iznela predlog da Hongkong bude primer za rešenje budućeg statusa Kosova, otvara se pitanje koliko su ova dva modela uopšte uporediva i u istorijskom, ali i u etničkom smislu i samim tim da li je ovakav predlog uopšte prihvatljiv za bilo kakvo razmatranje. Tim pre što pojedini analitičari smatraju da srpska delegacija u nedostatku boljih ideja povlači očajničke korake ne bi li barem formalno sačuvala teritorijalni integritet.

Srpski premijer Vojislav Koštunica kaže je da će pregovarački tim Beograda za nastavak pregovora o statusu Kosova pripremiti uporedni prikaz modela suštinske autonmomije koji se nudi Prištini i postojećeg primera Hongkonga. On je agenciji Beta rekao da se, da bi se postiglo kompromisno rešenje, na sastanku u Briselu, 20. novembra, mora utvrditi koje rešenje obezbeđuje stabilnost, održivost, funkcionalnost i prosperitet. Uporednim prikazom predloga suštinske autonomije i sporazumnog rešenja o statusu Hongkonga unutar Kine, pregovaračkim tim Beograda će, ocenio je Koštunica, pokazati da je najviši stepen autonomije za pokrajinu Kosovo i Metohija konkretno, realno i najbolje rešenje.

Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Dragan Đilas ističe da su Srbiji mnogi zamerali da nema inicijativu u vezi sa rešenjem kosovoskog statusa, ali da nakon predloga o hongkonškom modelu to više niko ne može da prebaci Beogradu:

“Mislim da je to rešenje koje smo predložili u Beču najbolje rešenje za sve i ako bude malo više sluha i mudrosti u međunarodnoj zajednici, mislim da na osnovu tog predloga možemo doći do rešenja jednog od najvećih problema koje Srbija danas ima.”

Inače, model koji je primenjen u Hongkongu u osnovnim elementima toj regiji daje suštinsku autonomiju, ali kako se navodi u mini ustavu te oblasti on je neotuđivi deo Kine. Kina je takođe zadržala značajne nadležnosti u oblasti odbrane i spoljne politike uključujući i pravo otvaranja diplomatskih misija, dok Hongkong može otvarati trgovinska i ekonomska predstavništva u svetu. Hongkong takođe može samostalno učestvovati u radu konferencija i organizacija koje okupljaju samo države i može samostalno sprovoditi zakonodavnu izvršnu i sudsku vlast na lokalnom nivou.

Predlog Beograda je očajnički potez da pronađe neko rešenje koje bi formalno sačuvalo teritorijalni integritet Srbije ističe istoričar Milan St. Protić ali i naglašava da ne vidi mnogo sličnosti u odnosima Kine i Hongkonga s jedne i Srbije i Kosova s druge strane, te da nije veliki optimista kada je reč o predlogu Beograda.

“Prvo u Hongkongu i u Kini živi isti narod. Drugo, Hongkong je stotinu godina bio britanski potektorat. Treće, Hongkong je i danas mnogo ekonomski razvijeniji od Kine i na posletku tu se radi o dva različita ekonomska i politička sistema. Čini mi se da u nedostatku boljih primera pregovarački tim se uhvatio za slučaj Hongkonga. Mislim da bi trebalo biti mnogo više maštovit u našem slučaju da bi se pronašlo rešenje koje će zadovoljiti obe strane”.

S druge strane Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose smatra da je problem pre svega u tome što ni međunarodna zajednica nema ideju kako bi stavila tačku na status Kosova , te da u takvom okviru ono što predlaže srpska delegacija ima smisla. Jelena Milić u tom kontekstu navodi i jedan primer.

“Ne vidim zašto je prošle nedelje bilo u redu izneti primer o dve Nemačke, a ove nedelje ne bi bilo u redu izneti predlog o Hongkongu. Mislim da su i jedan i drugi primer istorijski više neupotrebljivi jer su se globalni trendovi i međunarodni odnosi mnogo promenili. Drugo, mislim da su politički potpuno različiti, ispada kao da je Srbija bila kolonijalni vlasnik Kosova, a ne da je 1999. godine učinila masovna kršenja ljudskih prava zbog čega je i došlo do NATO intervencije”.

Dušan Janjić iz Foruma za međuetničke odnose kaže da ovaj model i ponuda nisu utemeljeni na realnosti i jednostavano su neprimenljivi u odnosima sa Kosovom. On dodaje da bi Beograd trebalo da odustane od prakse da koristi različite primere iz istorije jer je reč o posebnim slučajevima sa posebnim karakteristikama. Janjić naglašava da u pozadini beogradskog predloga stoji činjenica da je razdoblje nakon prestanka britanskoke kolonijalne vladavine u Hongkongu zapravo period integracije ove oblasti u Kinu.

“Ovde je sitiacija potpuno obrnuta, za sada nema nikakvog govora o integraciji, nema dva različita sistema, nije Kosovo razvijenije da bi bilo atraktivno većini u Srbiji da ono čeka i toleriše taj period. Takođe, s obzirom da većina Albanaca želi odvajanje, a nikako pripajanje Hongkong njima sigurno nije interesantan. Dakle, ni istorijski ni etnički, jer tamo se radi o jednoj naciji podeljenoj istorijom, zato model Hongkonga nije interesantan.”

Priština nema entuzijazma za model Hongkonga

Kosovski analitičari ocenjuju da je na poslednjem susretu delegacija Prištine i Beograda u Beču napravljen pomak i da je došlo je do konkretizacije ideja.

Politički analitičar Ramuš Tahiri (Ramush) ocenjuje da je došlo do približavanja stavova izmedju strana i navedeno da strane u razgovorima ne preduzimaju korake koji bi mogli ometati nastavak budućih razgovora.

“Na sastanku je konkretno bilo reči o modelu kao što je slučaj Hong-Konga. Kosovska i srpska strana su predstavile svoja dokumenta, a pregovaračka trojka svoj dokument od 14 tačaka. Smatram da ima pomaka kada su u pitanju srpski zahtevi. Od dva srpska zahteva koja glase da ne sme biti jednostranih rešenja i da ono mora biti u okviru Rezolucije 1244, u saopštenju trojke sa ovog sastanka navedeno je da se rešenje nalazi u okviru Rezolucije” kaže Tahiri.

Tahiri ističe kako je najvažnije da se razgovori ne prekidaju.

“O predlogu kosovske strane o nezavisnosti Kosova se do sada nije razgovaralo. Srpski zahtev je odbačen uz obrazloženje da se razgovori tiču dva naroda a ne radi se o kompetencijama”, kaže Tahiri.

Politički analitičar Driton Ljajci (Lajqi), kaže da razgovori u Beču nisu doneli nista novo osim ono sto je već poznato a to je da srpska nastavlja da iznosi neprihvatljive predloge s ciljem odugovlačenja procesa.

“Radi se o reprizi proteklih sastanaka, osim jedne novine. Srpska strana je iznela novi predlog, primer Hong Konga, što znači da Srbija želi da igra fleksibilnu ulogu,” kaže Ljajci.

Ljajci ističe da srpska strana nastavlja da se angažuje kako bi se svako rešenje postiglo u okviru postojeće Rezolucije 12 44 SBUN. Ljajci ne veruje da tokom pregovaračkog procesa može doći do sporazuma izmedju strana.

S druge strane, Tahiri smatra da će se do kraja razgovora postići kompromis što prema njegovoj oceni može biti nezavisnost Kosova, ali sa simboličnim vezama sa Srbijom.
“Verujem da će se postići rezultat i komprimis, a to je nezavisnost i veze sa Srbijom,” kaže Tahiri.

Medjutim, Ljajci ne veruje da je moguć dogovor koji bi podrazumevao veze Kosova i Srbije.

“To je neprihvatljivo jer je kosovski pregovarački tim preuzeo obavezu da brani principe plana Martija Aahtisarija. A bilo kakve veze sa Srbijom mogu biti fatalne za budućnost Kosova,” kaže Ljajci.

Pregovori o statusu Kosova izmedju Prištine i Beograda, uz posredovanje trojke Kontakt grupe, nastaviće se posle kosovskih izbora koji će se održati 17. novembra.

XS
SM
MD
LG