Dostupni linkovi

Politički manevri u očekivanju odluke o Kosovu


Beograd, sedište Vlade.

Neki potezi Beograda, poput povezivanja budućnosti Republike Srpske sa Kosovom, strani posmatrači vide kao oživljavanje agresivnog nacionalizma kakav nije vidjen od vremena Slobodana Miloševića.

Da li bi nezavisnost Kosova izazvala destabilizaciju demokratije u Srbiji, kako to upozorava predsednik Srbije? Ili Srbija u pokušaju da uplaši Zapad i navede ga da odustane od podrške nezavisnosti Kosova, oživljava nacionalizam, kako to vide pojedine strane agencije?

Srbija bi mogla da udje u period krize uz mogućnost nasilja u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, takva odluka destabilizovala bi srpsku demokratiju i budućnost zemlje, upozorio je predsednik Srbije Boris Tadić, u intervjuu Frans presu, aludirajući na eventualnu krizu Vlade koju bi mogli da iskoriste ultranacionalisti. Za razliku od nekih drugih situacija, ovu vrstu Tadićeve zabrinutosti dele i njegovi koalcioni partneri u Kostuničinoj Demokratskoj stranci Srbije. Branislav Ristivojević, portparol DSS-a:

“Već duže vreme ukazujemo na takvu opasnost i slažemo se da takva opasnost postoji i tu zabrinutost delimo”.

Kosovo je, naročito od početka pregovora o statusu, u Beogradu postavljeno kao pitanje svih pitanja, a najdrastičniji primer je doskorašnji zahtev Kostuničine stranke da se odlože predsednicki izbori dok se ne okonča pitanje statusa ove pokrajine. I upravo u tome profesor beogradskog Univerziteta Ljubiša Rajić vidi osnovanost za Tadićevo upozorenje za mogućnost krize u Srbiji:

“S obzirom da je Kostuničina stranka odnosno Vlada još negde od leta, pre izbora, intenzivno krenula da izbacuje Kosovo kao ključni problem i na tome jahala do ovog trenutka, stvorila je atmosferu koja pogoduje ekstremnim snagama, one istovremeno nisu zaustavljene. Npr. ona čuvena garda kneza Lazara i svi drugi sličnog tipa koji su dizali dreku ovih poslednjih meseci mogu da naprave probleme. I nesumnjivo će odluka, posebno oko prisilne nezavisnosti Kosova, izazvati porast podrške Radikalima i svi će gledati u tome nešto da upecaju”.

Istraživači javnog mnenja procenjuju da će u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova izgubiti proevropske stranke a ojačati Radikali, čija je stranka i sada pojedinačno najjača u parlamentu. Kriza demokratskih institucija u Srbiji je ona koja je moguća za Sonju Liht, predsednicu Beogradskog centra za političku izuzetnost, jer ona ne veruje da može doći do reprize devedestih,već da osnovna opasnost može biti samo u krizi:

“Ja se ne bih usudila da potpuno potcenim tu opasnost. Uostalom ukoliko dodje do jedne drugačije koalicije nego što je sada vladajuća u kojoj bi osnovni elementi bile stranke ili stranka koja nikada nije prihvatila ni demokratski ni proevropski program, mislim na Srpsku radikalnu stranku, ako bi ona bila u koalciji sa nekom drugom strankom i vodila Srbiju sasvim sam sigurna da bi to izazvalo vrlo ozbiljnu političku krizu”.

Medjutim, Zapad, barem preko novinske agencije Rojters, neke poteze Beograda, poput povezivanja budućnosti Republike Srpske sa Kosovom, vidi kao oživljavanje agresivnog nacionalizma kakav, po oceni Rojtersa, nije vidjen od vremena Slobodana Miloševića a u pokušaju plašenja Zapada da odustane od podrške nezavisnosti Kosova. Tako nešto pak, za Sonju Liht je pojednostavljeno, crno – belo gledanje na stvari:

‘Bez obzira na vrlo tvrdu retoriku mnogih naših političkih prvaka ja ne vidim da u Srbiji oživljava nekakav agresivni nacionalizam. Znate, ne govorim o malim grupama, vidite malih grupa agresivnih nacionalista ima i u Velikoj Britaniji ali to ne znači da je Velika Britanija pa čak ni Srbija pod udarom agresivnog nacionalizma u smislu da je stanovništvo ove zemlje krenulo u tom pravcu”.

Profesor Ljubiša Rajić ide i korak dalje i za njega je ocena da u Srbiji raste nacionalizam i da Srbija zvecka i preti oružjem bezobrazluk:

...Mi nismo samo taoci čuvanja Mladića, mi smo taoci i Kosova”...

“Kada deo kosovske političke elite kaže da će na Kosovu, ako ne dobije nezavisnost izbiti neredi, da može doći do oružanih sukoba, onda su uglavnom reakcije vodećih zapadnih političara i medija - eto oni će da diginu pobunu, počeće da pucaju, drugim rečima, treba im to dati. Ako pak, neko sa srpske strane upozori da do toga može doći onda se to proglašava nacionalizmom ili zveckanjem oružja ili pretnjama ili suprostavljanjem”.

A samo postavljanje Kosova kao ključnog državnog pitanja ili kako to kaže sociolog Bozidar Jakšić, zamajavanje javnosti odbranom Kosova za njega je prica za unutrašnju upotrebu:

“Kosovo je alibi za sve, da nemamo izbore, da mogu da ne poštuju zakone, da zakone koje donose ne sprovode. Za sve što se radi i što se ne radi alibi je Kosovo. I u tom pogledu mi nismo samo taoci čuvanja Mladića, pretvaranja parlamenta u “sigurnu kuću” za Mladića, mi smo taoci i Kosova”.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG