Ekonomista Miodrag Zec kaže za naš program da ne vidi nikakav problem u ovom aspektu priključivanja zemlje svetu, niti pak, u otvaranju ovakvih potrošačkih meka. Ne vidi ga ni u tome što je najbogatiji čovek Srbije Mišković iza ovog shoping mall-a. Vidi ga, međutim, u nečem drugom:
"Shoping mall je, ja mislim, najmanji problem, ali je pitanje da li i drugi mogu da ga otvore, problem je ko i kako dobija lokacije za određene trgovačke lance - bilo bi dobro da imamo više trgovačkih centara ali nemamo. Dakle, to što je Mišković otvorio shoping mall za mene nije nikakav problem već da li urbanistički uslovi i politika urbanizma u Beogradu, oni koji dodeljuju lokacije, imaju rezerve da i drugi dobiju tu mogućnost. Nije u pitanju samo Mišković već i Merkator i drugi - da li je i za druge pristup zemljištu isti?!"
Potrošački rajevi na Zapadu mnogo su istorijski udaljeniji od vremena surove prvobitne akumulacije, kada su prononsirane ovce jele ljude. U zemljama tajkunske tranzicije, kakva je danas Srbija, još sve suviše zaudara na nezakonito stečen novac. Miloševićevi tajkuni još su na sceni, predvođeni vlasnikom shopging malla iz naše priče, koji je ovih dana ozbiljno prozivan za monopolizaciju srpskog tržišta. To, međutim, nimalo nije smetalo srpskoj političkoj eliti da se uz Miškovića slika na otvaranju njegovog potrošačkog cityja. Oni se čak ne trude ni da prikriju da je proces simbioze političke i ekonomske moći u toku. Još jednom Miodrag Zec:
"Tu sada dolazi samo do određenog personalnog pregrupisavanja – jedna grupa tajkuna se formirala za vreme Miloševića a sada se restruktuirala, malo se promenila, neki su postali važniji a neki manje važni. Na delu je uticaj ekonomske moći na politiku."
Sociologu Božidaru Jakšiću teško pada pogled na sliku današnjeg srpskog društva. Dobrovoljno nepogodan za život u diktaturi potrošnje koju nameće srpska elita sumnjivih kvaliteta, on će ispričati istinitu priču koja je i izoštrena fotografija današnjeg srpskog društva:
"Pre godinu dana sam učestvovao u organizaciji jedne izložbe - fotograf je bio gospodin Đuzepe Salerno. Tražio sam da njegova fotografija romskog naselja ispod Gazele bude na plakatu jer se iza Gazele vidi hotel Interkontinental i NIS. To je jedna sjajna panoramska fotografija - to je slika današnje Srbije, takve stvari se prave za 3-5 % ljudi i sasvim je normalno da se udara na velika zvona. Pravi se za gomilu tih ljudi, koji smatraju da bez njih ništa u ovoj zemlji ne može da se desi, moraju da budu prisutni, a zapravo više od 90 % Srbije će i dalje živeti u bedi i gladi, u zatvorenom prostoru u kojem ne može normalno ni da diše. Jedna noć u Interkontinentalu, koji se vidi iza tog romskog naselja, je skuplja nego bilo koja 'građevina' u tom romskom naselju Gazela – to vam je današnja Srbija a vi izaberite. Ja sam izabrao romsku i nemojte me pitati za ovo."
