Dostupni linkovi

Milioni evra odštete za konfiskovanu imovinu


Serbia – Kragujevac architecture, 05Apr2007

Najveći broj zahteva u Šumadiji se odnosi na povraćaj poljoprivrednog zemljišta. Građevinsko zemljište i građevinske objekte traži 500 građana Kragujevca.

Jedan od njih je i Jovan Pavlović - Bojadžić, potomak jedne od najbogatijih kragujevačkih porodica, kojoj je nakon Drugog svetskog rata konfiskovana celokupna imovina ogromne vrednosti:

„To je Bojadžića mlin, gde se danas nalazi Žitoprodukt, to su par kuća koje su oduzete mojoj familiji. Postoji još jedan značajan objekat – rudnik uglja u Bresnici, kod Čačka. Od značajnijih objekata je još jezero kod Zastava servisa sa delom zemlje oko jezera, dosta polja oko Žitoprodukta i deo gde su bili vinogradi u to vreme. To je sve gradsko građevinsko zemljište, negde oko 34 hektara."

Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija kaže da je naturalna restitucija planirana odmah po usvajanju Zakona o denacionalizaciji, a obeštećenje dve godine posle njegovog usvajanja:

„Treba reći da je prioritetan način naturalna restitucija – bivšem vlasniku se vraća oduzeta imovina u svojinu i državinu. Ako to nije moguće, u skladu sa ovim zakonom, on ima pravo na obeštećenje. Obeštećenje mora uvažavati dostojanstvo bivšeg vlasnika i u ukupnom iznosu mora biti prihvatljiv za budžet Republike Srbije."

Analitičari se međutim boje da je četiri milijarde evra, koliko se duguje vlasnicima oduzete imovine, novac koji država neće moći da obezbedi u pristojnom roku i da će zbog toga primena zakona dugo trajati.

Miroslav Jovanović, politikolog i urednik kragujevačkog nedeljnika Svetlost kaže da će samo u Šumadiji vlasnicima oduzete imovine biti isplaćeno više od milion evra odštete za objekte i zemlju koju nije moguće vratiti:

„Problema će biti jer, koliko sam ja razumeo, fond kojim država namerava da namiri bivše vlasnike ili njihove naslednike je ograničen – neće biti dovoljan. Ne verujem da će moći da se postigne neka realna cena, ako to bude namirivano u nekakvom novčanom obliku, jer se radi o velikom kapitalu, o velikim vrednostima koje treba da budu vraćene starim vlasnicima."

U kuće koje su posle Drugog svetskog rata oduzete porodici Pavlović - Bojadžić danas je smešten deo Narodne biblioteke, Aero klub i upravna zgrada preduzeća Žitoprodukt. Nekadašnji Bojadžića mlin postao je moderna mlinsko pekarska industrija koja je u međuvremenu privatizovana, a na njihovom zemljištu danas se nalaze gradska naselja, sportska hala i vodeni park.

Jovan Pavlović - Bojadžić, se nada da će nepravda učinjena njegovoj porodici posle Drugog svetskog rata konačno biti ispravljena:

„Teško je ispravljati posle 60 godina i vratiti se na nešto što je bilo pre 60 godina jer se mnogo toga promenilo, mnogo vlasnika. Malo je onog što može da se vrati direktno. Meni je deda, kome je ta imovina oduzeta, umro, a i otac takođe – na meni je ostalo da ostvarim tu neku moralnu satisfakciju i uradim ono što nisu uspeli naši da urade."

Ako se zakon bude dosledno primenjivao i ako se u naturi vrati sva imovina za koju je to moguće, vlasnička slika Srbije će se bitno izmeniti.

  • 16x9 Image

    Branko Vučković

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u beogradskim, zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radio je kao urednik, zamenik direktora i direktor programa Radio-televizije Kragujevac. Dopisnik je RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG