Dostupni linkovi

Izrečene kazne za napad u Madridu


Spain - Several defendants (L) chat in a glass security room at Audiencia Nacional Court's facilities, 31Oct2007

Španski sud osudio je 21 osobu, dok je sedam oslobodio odgovornosti za teroristički napad u Madridu 2004. godine u kojem je ubijeno 191. lice.

Marokanci Džamal Zougam i Otman-el Gnaoui osuđeni su na 40 hiljada godina zatvora a Španac Emilio Suarez Trashoras na 35 hiljada godina zbog postavljanja eksploziva, njegov transport i prodaju. U suštini, oni mogu provesti u zatvoru do 40 godina.
Jedan od glavnoosumnjičenih Egipćanin Rabei Osman el-Ahmed je oslobođen optužnice. On je u italijanskom zatvoru zbog pripadnosti terorističkoj organizaciji. On se navodno hvalio u telefonskom razgovoru koji je snimila italijanska policija da je planirao teroristički napad u Madridu. Njegova odbrana je međutim tvrdila da je pomenuta izjava pogrešno prevedena.

Dvadeset devet lica, uglavnom Marokanaca kao i 9 španskih građana, suđeno je po optužnici od organizovanja terorističkog napada do krađe eksploziva iz rudnika i prodaju u zamenu za drogu. Jedna osoba je ranije oslobođena optužbi. Svi optuženi su izjavili na sudu da su nevini i najavili su žalbe na presudu.

Deset bombi sa ekserima spakovanih u sportske torbe eksplodirale su u četiri voza 11. marta 2004. u vreme jutarnje gužve ubivši 191 osobu i ranivši više od hiljadu i 800. Bombe su aktivirane mobilnim telefonom. Reč je o najtežem terorističkom napadu u Evropi.

Sedmorica glavnoosumnjičenih izvršili su samoubistvo kada je policija opkolila stanove u kojima su živeli na periferiji Madrida tri sedmice nakon napada. Za većinu optuženih kojima je suđeno smatra se da su imali drugorazrednu ulogu u odnosu na pomenutu sedmoricu. Vlasti su nakon dvogodišnje istrage zaključile da je grupa bila inspirisana ideologijom Al Kaide ali da nije imala direktne veze sa njom.

Ovaj teroristički napad je prilično izmenio i političku scenu Španije. Naime, tada vladajuća konzervatinva Narodna partija iako je slovila za favorita izgubila je izbore koji su održani tri dana nakon eksplozija, jer je istrajavala na produženju misije od hiljadu i 300 španskih vojnika u Iraku, što je javnost nakon terorističkog napada žestoko kritikovala. Takođe, Vlada premijera Aznara je prvobitno za teroristički napad optužila baskijsku separatističku organizaciju ETA. Međutim, pošto je policijska istraga utvrdila da je masakr u Madridu delo radikalnih islamista, birači su se masovno okrenuli opozicionim socijalistima, koji su nakon pobede ubrzo doneli odluku o povlačenju španskih trupa iz Iraka. Procenjuje se da će se i na predstojećim izborima za pet meseci pogrešna procena vinovnika terorističkog napada pre tri godine negativno odraziti na poziciju Narodne partije.

Osim političkih deoba, teroristički napad je ukazao na i velike propuste španske obaveštajne službe. Tužilac je svojevremeno izjavio da je tajna služba pratila nekoliko napadača pre 11. marta i čak zaustavila u februaru vozilo u kome su bili. Kasnije je utvrđeno da je to vozilo predvodilo karavan sa teroristima koji su prevozili eksploziv, ali da vlasti nisu o tome ništa znale.

Agenti koji su prisluškivali teroriste uoči napada pretpostavljali su da se nešto sprema, ali su procenjivali na osnovu šifrovanog jezika kojim su govorili, da je reč o trgovini drogom.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG