Srbija još uvek nema konkretnu strategiju kako će zbrinuti ljude koji čine najugroženiju manjinsku zajednicu u Srbiji, a predstavnici romskih udruženja nisu optimisti kada je reć o rešavanju ovog problema.
Služba za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije i nevladine organizacije formirali su nedavno radnu grupu koja bi trebalo da pripremi osnivanje Saveta za integraciju povratnika, nakon čega će nevladine organizacije diskutovati i predlagati svoje ideje o Savetu. Takođe, u cilju razmene ideja, u Beogradu je počeo Međunarodni skup o trajnom rešavanju problema Roma izbeglica, raseljenih lica i povratnika.
Predstavnici Roma strahuju da će se i na ovom skupu sve završiti na opštim mestima. Dragoljub Acković, član Predsedništva Kongresne unije Roma Evrope kaže da ne veruje da će Srbija u dekadi integracije Roma u društvo preduzeti konkretne korake u rešavanju ovog problema:
"Mislim da država uopšte neće rešiti taj problem, kancelarija za readmisiju nema nijednog Roma, ako dobro znam. Prema tome, državi bi najpre trebalo reći da to mora da reši, da je neko pritisne da to uradi jer njima ne pada na pamet da to urade dobrovoljno."
Predsednik Romske partije Srđan Šajin upozorava da će se Srbija, ukoliko hitno ne krene u konkretno rešavanje problema, suočiti sa “socijalnom bombom od 100 hiljada povratnika”, sa kojima neće znati šta da radi:
"Država mora da odluči – da pomogne građanima Srbije, da sutra ne hrani 100.000 socijalno ugroženih ljudi, ili da sada iskoristi situaciju i uz pomoć međunarodne zajednice tu kategoriju stanovništva pretvori u radno aktivnu kategoriju, da bar jedan član porodice bude zaposlen, da sva deca budu uključena u proces obrazovanja i da se stambeno pitanje reši na najbolji mogući način."
Informacije da će Romi povratnici biti smešteni u pojedine sredine u Vojvodini izazvale su nedavno proteste drugih manjinskih zajednica, a opština Senta usvojila je odluku da nema uslova za prihvat kosovskih Roma. Ovo ne iznenađuje ako navedemo i činjenicu da je Beograd, u nekoliko pokušaja da preseli Rome iz naselja ispod mosta Gazela, u tajnosti držao moguće lokacije, kako bi se izbegli protesti građana.
Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava kaže za naš program da je ovakav odnos prema Romima posledica stava države i njenog nečinjenja kako bi se njihov položaj popravio:
"Taj odnos prema romskoj populaciji pokazuje koliko je stanje čitavog društva bolesno. To je u poslednje vreme vrlo upadljivo, društvo se ponaša u skladu sa porukama koje im šalju političari i elita. Poruke su uglavnom da treba da se čuvamo svakoga i svačega, da moramo da sačuvamo jedinstvo – nema konteksta građanskog društva."
Da bi se atmosfera promenila, država mora da izgradi mehanizme i strategije kako bi položaj Roma u Srbiji bio rešen:
"Romi su kao populacija inače izloženi velikoj diskriminaciji u mnogim zemljama sveta - zato i jeste proglašena dekada Roma kako bi se društva pobrinula o jednoj kategoriji stanovnika kojih nema malo. To je jedan dugoročan proces u kojem država mora da ugradi u strategiju za borbu protiv siromaštva određene mehanizme kako bi se u nekom dužem periodu rešavalo njihovo pitanje."
Direktor Generalnog direktorata za socijalnu koheziju Saveta Evrope
Aleksandar Vladičenko najavio je sednicu Odbora eksperata Saveta Evrope koja bi trebalo da dovede do izrade nove političke preporuke koja se tiče Roma, izbeglica i interno raseljenih. Ona može da posluži kao smernica za region, za izradu strategija i akcionih planova koji se odnose na Rome", poručio je u Beogradu predstavnik Saveta Evrope.
