Dostupni linkovi

Iranska kriza i Putinov nastup u Teheranu


Iranski predsednik Mahmud Ahmadinejad u razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putininom u Teheranu, 16. oktobar, 2007

Putin se u Teheranu založio za mirno rešavanje svih spornih pitanja, pre svega iranskog nuklearnog programa.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u utorak u Teheranu na samitu kaspijskih zemalja da je upotreba sile u ovom regionu neprihvatljiva i da se zalaže za dijalog u rešavanju svih spornih pitanja, pre svega iranskog nuklearnog programa.

Cilj samita pet zemalja je prevazilaženje razlika oko korištenja resursa Kaspijskog mora, ali Putinovi bilateralni razgovori sa domaćinima u Teheranu biće usmereni na iranski nuklearni spor sa Zapadom.

"Naglašavamo potrebu rešavanja svih pitanja, čako i onih koja danas izgledaju nerešiva, dijalogom, uzimajući u obzir interese svih, poštujući suverenitet i odbacujući ne samo korištenje sile nego čak ne bi trebalo ni pomišljati na njenu upotrebu u ovoj regiji" kazao je Putin.

"Veoma je važno takođe istaći da je nemoguće ponuditi našu teritoriju nekoj trećoj zemlji u slučaju agresije ili vojne akcije protiv jedne od kaspijskih zemalja", rekao je ruski predsednik očigledno aludirajući na Azerbejdžan, kaspijsku zemlju saveznicu SAD, kao i obližnju Tursku čije bi teritorije mogle poslužiti u slučaju američkog napada na Iran koji uprkos zahtevima međunarodne zajednice odbija da obustavi svoj nuklearni program. Putin je prošle sedmice ponovo izrazio neslaganje sa SAD-om, rekavši da nema "objektivnih podataka" koji bi dokazali zapadne tvrdnje da Iran pokušava stvoriti nuklearno oružje.
Putinova poseta je inače bila pod znakom pitanja nakon što su ruski mediji u nedelju javili, pozivajući se na bezbednosne izvore, da se bombaši samoubice spremaju da ga ubiju u Teheranu, ali je on odbacio upozorenje doputovavši u Iran nakon posete Nemačkoj.
Njegova poseta Teheranu prvi je boravak jednog lidera Kremlja otkako je Staljin učestvovao na samitu 1943. godine sa britanskim prermijerom Čerčilom i američkim predsednikom Ruzveltom.


Inače, pravni status kaspijskog regiona je nejasan nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Rusija i još tri države, nekadašnje republike SSSR-a, Kazahstan, Azerbejdžan i Turkmenistan spore se sa Iranom oko korišćenja naftnih izvora u moru, trećih po bogatstvu u svetu. Iran, koji je u prošlosti podjednako delio naftne rezerve sa bivšim Sovjetskim Savezom, insistira da svaka država uz more ima isti pristup resursima na dnu mora. Međutim, Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan se zalažu da ta proporcija zavisi od dužine obale svake države, što bi značilo manji udeo za Iran od dosadašnjeg. Kaspijske zemlje nisu uspele da postignu dogovor na prethodnom samitu u Turkmenistanu 2002. godine, što je izazvalo zatezanje odnosa Moskve i Teherana. Ubrzo nakon toga, Rusija je demonstirala svoju moć izvodeći vojne manevre u Kaspijskom moru. Izostanak dogovora je glavna prepreka za međunarodne projekte u regionu kao što je gradnja naftovoda od Azerbejdžana koji bi išao ispod mora ka zapadnom tržištu, zaobilazeći Rusiju. Moskva se protivi tom projektu, ali se takođe pribojava da bi eskalacija sukoba naškodila takođe njenim interesima.

Ključni je spor između Azerbejdžana i Irana oko markiranja kome pripadaju morski grebeni bogatih hidrokarbonom. Rusija strahuje da bi ovaj konflikt mogao da gurne Azerbejdžan još dublje u okrilje američkog uticaja.


Rusija, Kazahstan i Azerbejdžan su potpisali separatni sporazum podelivši međusobno 64 odsto morskih resursa. Iran ne priznaje taj dokument ali ove tri zemlje koriste pomenuti dogovor za razvoj naftne kao i gasne infrastrukture u severnom delu Kaspijskog regiona.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG