Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić je nakon što je, po sopstvenom priznanju bio prvi koji je plakat “Sigurna kuća za Ratka Mladića” zalepio na zgradu rtv B92, ovaj plakat kojim je svojevremeno bio izlepljen grad, uneo je i pokazao za govornicom Skupštine Srbije, čija zasedanja prenosi javni servis RTS. Polemika Vučića i poslanice Liberalno demokratske partije Vesne Pešić je samo jedan od segmenata kako je izgledala skupštinska rasprava o izmenama zakona koje bi trebalo da omoguće efikasnije gonjenje počinioca ratnih zločina ali i njihovih pomagača:
“Ja želim u znak otpora prema vama da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas general Mladić dobrodošao. I, sasvim sigurno može dobro da se oseća – ova kuća koliko za vas nije sigurna za generala Mladića, za nas je sigurna. Naše poslaničke klupe, naše poslaničke kancelarije su sasvim sigurne.“
„Ne možete hvaliti te ljude i govoriti da su srpski heroji oni koji su činili zločine nad 8.000 ljudi. Za to bi zaista trebali da nam napravite lobotomiju glave.“
Predsednik parlamenta Oliver Dulić odgovorio je da Skupština nikada neće biti "sigurna kuća" za nekoga ko je optužen za ratne zločine i dodao da ipak ne može da spreči da bilo koji poslanik, za govornicom, iznese svoj stav. "Izražavam duboko neslaganje sa tom političkom manifestacijom ali je neću zabraniti", rekao je Dulić.
U ovakvoj skupštinskoj raspravi ministar pravde Dušan Petrović postavio je retoričko pitanje o spremnosti rasvetljavanja ratnih zločina:
“Lično nemam nikakvu dilemu, a uveren sam da nema nijednog od 250 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije koji oko tog pitanja ima dilemu. Naravno da je nužno da svaki takav slučaj bude rasvetljen i da dobije epilog na sudu. Da bi se to dogodilo Tužilaštvo i sud moraju da imaju instrumente.”
Izmene zakona koje je iniciralo Tužilaštvo za ratne zločine predviđaju da mere nadzora i snimanja osumnjičenih za pomaganje optuženima za ratne zločine mogu trajati najduže šest meseci, a predviđeno je da ih sprovode organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, koji je takođe bio meta napada radikalskih poslanika za skupštinskom govornicom, ali u prozivkama zbog navodnog stambenog i poslovnog prostora koji poseduje, kaže za naš program da je predloženi zakon sredstvo za rad ovog tužilaštva:
“Sigurno ima mnogo argumenata koji brane ovaj stav, a jedan od navidljivijih je upravo ovaj postupak koji se vodi pred drugim Opštinskim sudom kome ne vidimo kraj. Stoga, ne možemo učiniti ništa korisno za brže i efikasnije delovanje po pitanju hapšenja Mladića i ostalih optuženih. S druge strane, sam zakon pospešiće efikasnost rada i na hvatanju haških optuženika ali i na efikasnost u predmetima za ratne zločine koji se odvijaju pred našim sudovima.”
Za pomaganje Ratku Mladiću vodi se postupak protiv 11 lica. Svi su oni oslobođeni pritvora i brane se sa slobode. Jedan od njih je i nekadašnji oficir Vojske Jugoslavije Jovo Đogo, čiji advokat Đorđe Kalanj smatra da su nova ovlašćenja preširoka:
“Krivično delo, s obzirom na njegovu težinu, nije u grupi teških krivičnih dela tako da je mera za tajno snimanje razgovora i slušanje nešto što odudara od drugih krivičnih dela za koja sud može dozvoliti te mere. Mislim da ta ovlašćenja zadiru u pitanja sloboda i prava građanina.”
Žarko Marković, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava međutim, kaže da se ne radi o velikim izmenama zakona već da one treba u jednoj meri da olakšaju procesuiranje ratnih zločina:
“Ove mere su samo jedan segment procesuiranja koji je ostao izvan ove regulative kojim se bavi Opštinski sud, u ovom slučaju drugi Opštinski sud - prebacuju nadležnost veća za ratne zločine, odnosno Tužilaštva za ratne zločine. Ne radi se o nekim velikim izmenama već će se samo omogućiti Tužilaštvu da vodi postupak protiv pomagača, u ovom konkretnom slučaju Ratka Mladića, odnosno optuženim za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića. Ovo je jedna dobra mera koja će u suštini pomoći hvatanju Ratka Mladića.”
“Ja želim u znak otpora prema vama da vam pokažem ovaj plakat i da vam kažem da je kod nas general Mladić dobrodošao. I, sasvim sigurno može dobro da se oseća – ova kuća koliko za vas nije sigurna za generala Mladića, za nas je sigurna. Naše poslaničke klupe, naše poslaničke kancelarije su sasvim sigurne.“
„Ne možete hvaliti te ljude i govoriti da su srpski heroji oni koji su činili zločine nad 8.000 ljudi. Za to bi zaista trebali da nam napravite lobotomiju glave.“
Predsednik parlamenta Oliver Dulić odgovorio je da Skupština nikada neće biti "sigurna kuća" za nekoga ko je optužen za ratne zločine i dodao da ipak ne može da spreči da bilo koji poslanik, za govornicom, iznese svoj stav. "Izražavam duboko neslaganje sa tom političkom manifestacijom ali je neću zabraniti", rekao je Dulić.
U ovakvoj skupštinskoj raspravi ministar pravde Dušan Petrović postavio je retoričko pitanje o spremnosti rasvetljavanja ratnih zločina:
“Lično nemam nikakvu dilemu, a uveren sam da nema nijednog od 250 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije koji oko tog pitanja ima dilemu. Naravno da je nužno da svaki takav slučaj bude rasvetljen i da dobije epilog na sudu. Da bi se to dogodilo Tužilaštvo i sud moraju da imaju instrumente.”
Izmene zakona koje je iniciralo Tužilaštvo za ratne zločine predviđaju da mere nadzora i snimanja osumnjičenih za pomaganje optuženima za ratne zločine mogu trajati najduže šest meseci, a predviđeno je da ih sprovode organi unutrašnjih poslova, Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija.
Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, koji je takođe bio meta napada radikalskih poslanika za skupštinskom govornicom, ali u prozivkama zbog navodnog stambenog i poslovnog prostora koji poseduje, kaže za naš program da je predloženi zakon sredstvo za rad ovog tužilaštva:
“Sigurno ima mnogo argumenata koji brane ovaj stav, a jedan od navidljivijih je upravo ovaj postupak koji se vodi pred drugim Opštinskim sudom kome ne vidimo kraj. Stoga, ne možemo učiniti ništa korisno za brže i efikasnije delovanje po pitanju hapšenja Mladića i ostalih optuženih. S druge strane, sam zakon pospešiće efikasnost rada i na hvatanju haških optuženika ali i na efikasnost u predmetima za ratne zločine koji se odvijaju pred našim sudovima.”
Za pomaganje Ratku Mladiću vodi se postupak protiv 11 lica. Svi su oni oslobođeni pritvora i brane se sa slobode. Jedan od njih je i nekadašnji oficir Vojske Jugoslavije Jovo Đogo, čiji advokat Đorđe Kalanj smatra da su nova ovlašćenja preširoka:
“Krivično delo, s obzirom na njegovu težinu, nije u grupi teških krivičnih dela tako da je mera za tajno snimanje razgovora i slušanje nešto što odudara od drugih krivičnih dela za koja sud može dozvoliti te mere. Mislim da ta ovlašćenja zadiru u pitanja sloboda i prava građanina.”
Žarko Marković, saradnik Beogradskog centra za ljudska prava međutim, kaže da se ne radi o velikim izmenama zakona već da one treba u jednoj meri da olakšaju procesuiranje ratnih zločina:
“Ove mere su samo jedan segment procesuiranja koji je ostao izvan ove regulative kojim se bavi Opštinski sud, u ovom slučaju drugi Opštinski sud - prebacuju nadležnost veća za ratne zločine, odnosno Tužilaštva za ratne zločine. Ne radi se o nekim velikim izmenama već će se samo omogućiti Tužilaštvu da vodi postupak protiv pomagača, u ovom konkretnom slučaju Ratka Mladića, odnosno optuženim za pomaganje u skrivanju Ratka Mladića. Ovo je jedna dobra mera koja će u suštini pomoći hvatanju Ratka Mladića.”
