Ministarstvo odbrane predložilo je da se obnovi sudski proces, kako bi se utvrdile sve činjenice u vezi sa pogibijom 16 radnika Radio-televizije Srbije tokom intervencije NATO. Ovo je predloženo na sastanku delegacije Ministarstva odbrane, koju je predvodio ministar Dragan Šutanovac, sa porodicama poginulih.
Ministar Šutanovac rekao je da postoje indicije da određeni dokazi nisu izvedeni pred sud i da pojedini svedoci nisu rekli potpunu istinu jer su imali obavezu da čuvaju vojnu tajnu:
”Došli smo do zaključka da je najbolje učiniti napore da se ceo postupak, koji je vođen pred sudom, obnovi.”
Šutanovac je dodao da će Ministarstvo odbrane učiniti sve što je potrebno da pomogne otkrivanju pune istine o pogibiji 16 radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine.
Kao prvi korak, dogovoreno je da pravni zastupnik porodica kontaktira sa sekretarom Ministarstva odbrane.
Ali, Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića, poginulog radnika RTS-a, kaže za RSE da sumnja da će do obnavljanja ovog sudskog procesa doći:
”Ja baš nisam toliko ubeđena, ali pošto je gospodin Radulović to prihvatio a mi smo se složili, videćemo šta će biti ukoliko uopšte postoji mogućnost za obnavljanje tog procesa. A, ako postoji znači da je gospodin Šutanovac o tome sigurno bio obavešten iako on kaže da nije pravnik – bio je ceo njegov kabinet i verovatno su o tome raspravljali. Lično se ne nadam u ishod toga – kada sam prenoćila, kako se kaže, shvatila sam da je ovo ipak bio samo jedan momenat da se porodice nađu u jednoj, možda i težoj, situaciji ponovnog suđenja. Nemam poverenja ni u ovu garnituru – otkad mi sin poginuo ne verujem nikome!”
Porodice ističu da će na, mogućem, ponovljenom suđenju insistirati da se dokaže verodostojnost transkripta presretnutnog razgovora NATO pilota sa bazom, uoči bombarovanja RTS-a iz kojeg se, kako tvrde, vidi da je Generalštab Vojske Jugoslavije imao pravovremenu informaciju da će RTS biti bombardovan.
Žanka Stojanović, kaže da postoji svedok koji je video transkript i sačinio službenu belešku o tome:
”Ja verujem da dokument postoji jer su se informacije došle sa dve strane. Postojale su, znamo sigurno, tri službene beleške. Jedna službena beleška govori o transkriptu i dve koje obrađuju taj transkript.”
Pre dvadesetak dana, šest srbijanskih nevladinih organizacija uputilo je poziv ministru pravde Republike Srbije, Dušanu Petroviću, da se objavi transkript ovog presretnutog razgovora.
Jedna od potpisnica ovog zahteva je i direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić. Ona za RSE kaže da se prvo mora objaviti taj dokument, a tek nakon toga obnoviti sudski postupak. Ipak, ona nije uverena u obnavljanje procesa:
”Nemam tu neku sigurnost da će se to dogoditi zato što je, čini mi se, preduslov svega otkrivanje tog transkripta. Posle bi neminovno, na osnovu toga, došlo do obnavljanja postupka i možda do podizanja nekih novih optužnica. Po meni je to redosled – da se iznesu ti transkripti, a posle bi državni organi trebali da preduzmu korake koji bi bili upereni prema obnavljanju postupka i podizanju nekih novih optužnica. Ovako mi se čini da je naopako postavljen redosled poteza.”
Iako su porodice poginulih radnika podnele 10 krivičnih prijava protiv najodgovornijih u RTS-u, 2002. godine kažnjen je samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović.
On je osuđen na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade, da se tokom intervencije NATO, ljudi i tehnika moraju iseliti iz zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici.
Ministar Šutanovac rekao je da postoje indicije da određeni dokazi nisu izvedeni pred sud i da pojedini svedoci nisu rekli potpunu istinu jer su imali obavezu da čuvaju vojnu tajnu:
”Došli smo do zaključka da je najbolje učiniti napore da se ceo postupak, koji je vođen pred sudom, obnovi.”
Šutanovac je dodao da će Ministarstvo odbrane učiniti sve što je potrebno da pomogne otkrivanju pune istine o pogibiji 16 radnika RTS-a 23. aprila 1999. godine.
Kao prvi korak, dogovoreno je da pravni zastupnik porodica kontaktira sa sekretarom Ministarstva odbrane.
Ali, Žanka Stojanović, majka Nebojše Stojanovića, poginulog radnika RTS-a, kaže za RSE da sumnja da će do obnavljanja ovog sudskog procesa doći:
”Ja baš nisam toliko ubeđena, ali pošto je gospodin Radulović to prihvatio a mi smo se složili, videćemo šta će biti ukoliko uopšte postoji mogućnost za obnavljanje tog procesa. A, ako postoji znači da je gospodin Šutanovac o tome sigurno bio obavešten iako on kaže da nije pravnik – bio je ceo njegov kabinet i verovatno su o tome raspravljali. Lično se ne nadam u ishod toga – kada sam prenoćila, kako se kaže, shvatila sam da je ovo ipak bio samo jedan momenat da se porodice nađu u jednoj, možda i težoj, situaciji ponovnog suđenja. Nemam poverenja ni u ovu garnituru – otkad mi sin poginuo ne verujem nikome!”
Porodice ističu da će na, mogućem, ponovljenom suđenju insistirati da se dokaže verodostojnost transkripta presretnutnog razgovora NATO pilota sa bazom, uoči bombarovanja RTS-a iz kojeg se, kako tvrde, vidi da je Generalštab Vojske Jugoslavije imao pravovremenu informaciju da će RTS biti bombardovan.
Žanka Stojanović, kaže da postoji svedok koji je video transkript i sačinio službenu belešku o tome:
”Ja verujem da dokument postoji jer su se informacije došle sa dve strane. Postojale su, znamo sigurno, tri službene beleške. Jedna službena beleška govori o transkriptu i dve koje obrađuju taj transkript.”
Pre dvadesetak dana, šest srbijanskih nevladinih organizacija uputilo je poziv ministru pravde Republike Srbije, Dušanu Petroviću, da se objavi transkript ovog presretnutog razgovora.
Jedna od potpisnica ovog zahteva je i direktorka Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić. Ona za RSE kaže da se prvo mora objaviti taj dokument, a tek nakon toga obnoviti sudski postupak. Ipak, ona nije uverena u obnavljanje procesa:
”Nemam tu neku sigurnost da će se to dogoditi zato što je, čini mi se, preduslov svega otkrivanje tog transkripta. Posle bi neminovno, na osnovu toga, došlo do obnavljanja postupka i možda do podizanja nekih novih optužnica. Po meni je to redosled – da se iznesu ti transkripti, a posle bi državni organi trebali da preduzmu korake koji bi bili upereni prema obnavljanju postupka i podizanju nekih novih optužnica. Ovako mi se čini da je naopako postavljen redosled poteza.”
Iako su porodice poginulih radnika podnele 10 krivičnih prijava protiv najodgovornijih u RTS-u, 2002. godine kažnjen je samo tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović.
On je osuđen na 10 godina zatvora jer nije poštovao naređenje Savezne vlade, da se tokom intervencije NATO, ljudi i tehnika moraju iseliti iz zgrade RTS-a u Aberdarevoj ulici.
