Vojni rezervisti u Vranju, gradu nadomak Kopnene zone bezbednosti sa Kosovom, uplašeni su da li ih otadžbina zove samo zbog saopštavanja novog ratnog rasporeda. Pitaju zašto se to čini baš u trenutku kada rastu tenzije oko rešavanja kosovskog statusa i učestalih poziva iz Beograda jednog dela zvaničnika za vraćanje srpske vojske i policije na Kosovo, javlja naš dopisnik iz Vranja Radoman Irić:
“Šta da vam kažem? Šta čovek da pomisli o takvoj situaciji u ovakvoj zemlji? Kako da ostane normalan?”
“Ne interesuje me poziv! Ne želim da znam bilo šta u vezi sa vojskom. Neću da se prijavim i tačka! Gledam da što pre pobegnem iz ove zemlje i to je to.”
Međutim, iz Ministarstva odbrane poručuju da nema razloga ni za brigu ni za paniku. Pozivi za određivanje novog ratnog rasporeda rezervistima u Vranju, samo su završetak reorganizacije Vojske u tom području, kaže za naš program Bojan Dimitrijević, pomoćnik ministra odbrane i da to nema veze sa aktuelnom političkom situacijom:
“Mi smo imali slične probleme i prošle godine sa formiranjem Prve brigade u Novom Sadu kada je vršena preraspodela ratnih mesta za rezerviste. To je i sada slučaj, s tim da smo Četvrtu brigadu, koja je formirna krajem meseca juna i sada je u Vranju, formirali poslednju. Imali smo tri brigade u Vranju a sada samo jednu i u okviru toga smo morali da raspodelimo taj kontigent rezervista. Ta naša reorganizacija ima svoju unutrašnju vojnu dinamiku i ona ne prati politički kontekst.”
Nakon što se ova priča pojavila u medijima Ministarstvo odbrane saopštilo je da je ova aktivnost već realizovana u drugim delovima Srbije. A da je u Vojnom okrugu Niš, u kome sada teče ovaj proces, sa vojnim odsecima Niš, Vranje, Zaječar, Kruševac i Kraljevo u ovoj godini pozvano 3.578 vojnih obveznika. Ova reorganizacija Vojske Srbije do sada je najtemeljnija, kaže za naš program Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose, jer su drastično smanjeni i broj vojnika i organizacija po brigadama. Tako da upućivanje poziva rezervistima na koje vojne adrese da se jave, jer su neke vojne pošte ukinute, treba tumačiti kao normalnu aktivnost, kaže Milošević:
“To jeste činjenica. Druga je da ja lično nisam čuo da je negde po Srbiji početo deljenje tih poziva. Tamo piše “Otadžbina te zove” i to može da asocira na neka vremena 90-tih, ali to je jednostavno vojni jezik – na žalost takav je. To jeste jedna od logičnih stvari i sleganja tog sistema, jedne racionalizacije u samoj vojsci da se skupe rezervisti ko pripada kojoj jedinici. Mada, i sama ta priča oko rezervista će za tri godine biti gotova jer se preuzima profesionalni sastav.”
Tako i pomoćnik ministra odbrane uz razumevanje za zabrinutost vojnih rezervista upravo zbog neposredne blizine Kopnene zone bezbednosti kaže da je u odnosu na reagovanja zbog upućivanja vojnih poziva prošla nezapaženo činjenica da se smanjuje vojni kontigent:
“Ono što je možda bitnije je da je daleko manji broj ljudi koji će biti registrovani na tim novim dužnostima. Činjenica je da mi smanjujemo regrutni kontigent pa i kontigent rezervista – mislim da je prošlo nezapaženo.”
Zbog svega toga Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose upozorava da treba postaviti i pitanje odgovornosti političke elite:
“Šta ti njihovi pozivi, na bojkot NATO-a, na povratak na Kosovo, mogu da izazovu kod sugrađana. Ako je ovo reakcija na takvu vrstu politike, te stranke koje propagiraju takvu vrstu politike bi verovatno trebalo da razmisle, stave prst na čelo i kažu – o.k. ovo ne ide. Druga stvar koja koincidira sa ovim događajem je i protest ratnih veterana iz Kuršumlije kojima nisu isplaćene dnevnice – to može da utiče na to koliko bi se ljudi rado odazvali bilo kakvoj vrsti rezerve. Javnost može naravno da dočeka na nož takve pozive ali za to bih pre okrivio političke elite i aljkav sistem nego samu vojsku – verujem da je to normalan sled reorganizacije vojske.”
“Šta da vam kažem? Šta čovek da pomisli o takvoj situaciji u ovakvoj zemlji? Kako da ostane normalan?”
“Ne interesuje me poziv! Ne želim da znam bilo šta u vezi sa vojskom. Neću da se prijavim i tačka! Gledam da što pre pobegnem iz ove zemlje i to je to.”
Međutim, iz Ministarstva odbrane poručuju da nema razloga ni za brigu ni za paniku. Pozivi za određivanje novog ratnog rasporeda rezervistima u Vranju, samo su završetak reorganizacije Vojske u tom području, kaže za naš program Bojan Dimitrijević, pomoćnik ministra odbrane i da to nema veze sa aktuelnom političkom situacijom:
“Mi smo imali slične probleme i prošle godine sa formiranjem Prve brigade u Novom Sadu kada je vršena preraspodela ratnih mesta za rezerviste. To je i sada slučaj, s tim da smo Četvrtu brigadu, koja je formirna krajem meseca juna i sada je u Vranju, formirali poslednju. Imali smo tri brigade u Vranju a sada samo jednu i u okviru toga smo morali da raspodelimo taj kontigent rezervista. Ta naša reorganizacija ima svoju unutrašnju vojnu dinamiku i ona ne prati politički kontekst.”
Nakon što se ova priča pojavila u medijima Ministarstvo odbrane saopštilo je da je ova aktivnost već realizovana u drugim delovima Srbije. A da je u Vojnom okrugu Niš, u kome sada teče ovaj proces, sa vojnim odsecima Niš, Vranje, Zaječar, Kruševac i Kraljevo u ovoj godini pozvano 3.578 vojnih obveznika. Ova reorganizacija Vojske Srbije do sada je najtemeljnija, kaže za naš program Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose, jer su drastično smanjeni i broj vojnika i organizacija po brigadama. Tako da upućivanje poziva rezervistima na koje vojne adrese da se jave, jer su neke vojne pošte ukinute, treba tumačiti kao normalnu aktivnost, kaže Milošević:
“To jeste činjenica. Druga je da ja lično nisam čuo da je negde po Srbiji početo deljenje tih poziva. Tamo piše “Otadžbina te zove” i to može da asocira na neka vremena 90-tih, ali to je jednostavno vojni jezik – na žalost takav je. To jeste jedna od logičnih stvari i sleganja tog sistema, jedne racionalizacije u samoj vojsci da se skupe rezervisti ko pripada kojoj jedinici. Mada, i sama ta priča oko rezervista će za tri godine biti gotova jer se preuzima profesionalni sastav.”
Tako i pomoćnik ministra odbrane uz razumevanje za zabrinutost vojnih rezervista upravo zbog neposredne blizine Kopnene zone bezbednosti kaže da je u odnosu na reagovanja zbog upućivanja vojnih poziva prošla nezapaženo činjenica da se smanjuje vojni kontigent:
“Ono što je možda bitnije je da je daleko manji broj ljudi koji će biti registrovani na tim novim dužnostima. Činjenica je da mi smanjujemo regrutni kontigent pa i kontigent rezervista – mislim da je prošlo nezapaženo.”
Zbog svega toga Marko Milošević iz Centra za civilno-vojne odnose upozorava da treba postaviti i pitanje odgovornosti političke elite:
“Šta ti njihovi pozivi, na bojkot NATO-a, na povratak na Kosovo, mogu da izazovu kod sugrađana. Ako je ovo reakcija na takvu vrstu politike, te stranke koje propagiraju takvu vrstu politike bi verovatno trebalo da razmisle, stave prst na čelo i kažu – o.k. ovo ne ide. Druga stvar koja koincidira sa ovim događajem je i protest ratnih veterana iz Kuršumlije kojima nisu isplaćene dnevnice – to može da utiče na to koliko bi se ljudi rado odazvali bilo kakvoj vrsti rezerve. Javnost može naravno da dočeka na nož takve pozive ali za to bih pre okrivio političke elite i aljkav sistem nego samu vojsku – verujem da je to normalan sled reorganizacije vojske.”
