Dostupni linkovi

Saša Karadžić može ući u BiH


Marija ARNAUTOVIC i Milorad MILOJEVIC, Slobodan KOSTIC

Direktor Državne granične policije Vinko Dumančić navodi da Karadžić neće moći da izađe iz zemlje dok ne izvadi nova CIPS-ova dokumenta:

„Na granici svaki državljanin BiH, tako i u ovom konkretnom slučaju gospodin Karadžić, može ući u BiH, jer BiH je dužna primiti svoje državljane. Protiv gospodina - napravio je prekršaj o putnim ispravama, odnosno o osobnom dokumentu - biće vjerojatno podnesena prekršajna prijava kad dođe. U svakom slučaju, mi smo dužni prihvatiti gospodina, a ako bi želio ponovo ići vani, mora izvaditi osobnu iskaznicu, novu CIPS-ovu, ili putovnicu.“

Sestra Aleksandra Karadžića, Sonja, kazala je banjalučkoj Alternativnoj televiziji da je njen brat u Srbiji boravio uz odobrenje MUP-a RS-a zbog bolesti djeteta. Ona je također navela da on već sedam godina ima srbijanska dokumenta, te da nije sigurna šta će se dalje dešavati budući da nije državljanin Bosne i Hercegovine:

„Ja samo znam da Saša već godinama ima dokumente i da, naravno, da je mislio da ima i regulisano državljanstvo. Sve što mu je traženo da priloži od dokumenata, on je priložio - i to je bilo prije sedam, osam godina. Zato on nikada nije vadio ovdje državljanstvo i CIPS-ove dokumente smatrajući da bi to bilo u koliziji i pravnoj i kako god hoćete.“

U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS-a kažu da se dozvole o kojima porodica Karadžić govori ne izdaju. Na pitanje kako je prelazio granicu sa starim dokumentima, načelnik Uprave krim policije RS-a Gojko Vasić kaže da je Karadžić u BiH ulazio sa srbijanskim dokumentima:

„Imao je njihov pasoš, ličnu kratu i sve njihovo, jer on je negdje tamo, prije sedam, osam godina, izvadio srbijanska dokumenta i onda ove nije očigledno ni ganjao. I sad se pojavio problem, jer oni su svoje dokumente oduzeli zato što oni nisu tamo izdali dokumente u skladu sa zakonom, nego je samo neko naredio i oni odštancali, izdali i gotovo. Jeste na njegove podatke, nije ništa krivotvoreno, osim što način izdavanja nije ispravan. On nema njihovo državljanstvo.“

Iako u Ministarstvu civilnih poslova BiH na pitanja o dokumentima Aleksandra Karadžića upućuju na Direkciju CIPS projekta, u ovoj instituciji kažu da nemaju ingerencije za kontrolu državljanstava i vađenje novih dokumenata. Portparol Najra Peršin:

„Direkcija za implementaciju CIPS projekta nema pod svojom ingerencijom pravno pitanje nečijeg upisa u zajednički registar. Direkcija za implementaciju CIPS projekta održava tehnički sistem, odnosno zajednički registar, a postupanje po pozitivnim zakonima bilo Federacije BiH, bilo RS-a i dalje je pod ingerencijom MUP-a, odnosno Ministarstva civilnih poslova.“

Nakon što je utvrđeno da nema važeća dokumenta, te da nije državljanin Srbije, Aleksandru Karadžiću zabranjen je ulazak u ovu zemlju na godinu, te naloženo da napusti Srbiju u roku od tri dana.

Zabrana ulaska u Srbiju na godinu dana

Mada je sin haškog begunca Radovana Karadžića, poslednjih godina često boravio u Srbiji, nadležni organi sve do nedavno nisu obraćali pažnju na njegove lične isprave. Karadžićev potomak je već godinama prijavljen na jednoj novobeogradskoj adresi, vozi kola sa beogradskim tablicama, ali je neposredno nakon njegovog poslednjeg ulaska iz Bosne utvrđeno da on uopšte nije državljanin Srbije. Aleksandru Karadžiću zbog toga je izrečena mera zabrane ulaska u Srbiju na godinu dana, što predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, obrazlaže sledećim razlozima:

„Postojale su realne indicije da njegova lična karta nije evidentirana u jedinstveni informacioni sistem MUP-a. Izvršena je uobičajena provera tih dokumenata, odnosno identiteta sina Radovana Karadžića i utvrđeno je da on poseduje ličnu kartu koja nije izdata u skladu sa našim propisima. Drugim rečima on nije državljanin Srbije, verovatno ni on nije znao da nije upisan u knjigu državljana, i na osnovu toga mu je izrečena zabrana ulaska u Srbiju.“

Pomalo paradoksalno, Aleksandar Karadžić se nesmetano šetao po Srbiji nakon što su ga NATO snage u Bosni hapsile pod sumnjom da pomaže u skrivanju svog oca, a proteran je u trenutku kada je doveo četvorogodišnje dete na operaciju u jednu beogradsku kliniku. No, ključno je pitanje kako je Karadžićev potomak uopšte dobio ličnu kartu u Srbiji ako nije imao državljanstvo, o čemu razgovaramo sa njegovim advokatom Svetozarem Vujačićem:

„Formalno pravno i bruto gledajući to je tako. Međutim, ja tvrdim, to je proverom i utvrđeno, lična karta Aleksandra Karadžića je potpuno legalna, izdata od legalnih organa SUP-a Beograd. 300.000 ljudi u Beogradu ima ličnu kartu Srbije a nema državljanstvo Srbije. Imamo ministara koji imaju držaljanstvo Crne Gore a ličnu kartu Srbije. Moram da kažem da je ovo podatak za Riplija – nikada se do sada nije desilo da Srbija proteruje Srbina iz Srbije. To je bruka i sramota ove države i ove vlasti.“

Činjenica je da Karadžićevom sinu konačno isporučen račun za to što mu je Miloševićev režim tokom 1999. godine omogućio da dobije dokumente na koje nije polagao zakonsko pravo. To da su političke odluke u to vreme bile iznad svih propisa, ne poriče ni jedan od čelnika Socijalističke partije Srbije Milorad Vučelić:

„Čovek ima pravo da bude i ovo i ono, a drugo nije ni malo zanemarljivo da je on sin jednog predsednika republike. Svaka država u svetu drži do svojih predsednika a on je bio sin predsednika Republike Srpske.“

Koliko god je Aleksandar Karadžić bio svestan da je njegovo bosansko državljanstvo u koliziji sa dobijanjem dokumenata u Srbiji, činjenica je da on sada plaća mnogo veću cenu od drugih koji na isti način krše zakon. Stoga je politički kontekst čitavog ovog slučaja, upravo ono na šta pre svega skreće pažnju predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević-Vučo:

„Najgore je kada te političke odluke posle, izvesnog vremena, stignu na dnevni red. U tom smislu, ovo zaista nije pitanje tumačenja zakona i državljanstva jer kada bismo išli od početka do kraja videlo bi se da tu postoji čitav niz neregularnosti i to ne bi bio samo Karadžićev sin nego veliki broj ljudi - mi ne znamo kakav je njihov status. Na kraju krajeva, možda je i Dodik državljanin SRJ, mi to ne znamo i to će možda isplivati jednog dana. Tvrdim da ima jako mnogo manipulacije sa državljanstvima i da se ono davalo po nekim političkim zaslugama, što se odnosilo na „dobre Srbe“ iz Republike Srpske i Bosne. Meni to liči na jednu demonstraciju koja treba da se svede na pravni problem a ona to nije niti je bila. U tom smislu, ova situacija se lako razrešava onog trenutka kada se bude pronašla politička volja. Izgleda da je problem u tome što sina Radovana Karadžića niko neće.“
XS
SM
MD
LG