ZAJEN: To u ovom trenutku izgleda kao blokada. SAD i Evropska Unija su dali prevelika obećanja Kosovarima da će dobiti nezavisnost, kao što je Rusija obećala Srbiji da neće prihvatiti nijedno rešenje sa kojim se ona ne složi. Ova blokada će potrajati najmanje do decembra a verovatno i nakon toga.
RFE: Kako izaći iz te blokade. Da li će Rusija zaista staviti veto u Savetu bezbednosti ili se ipak može očekivati neki kompromis.
ZAJEN: Očekujem da će Rusija uložiti veto na bilo koji predlog u Savetu bezbednosti sa kojim se ne složi Srbija. Moskva gleda na Kosovo, Srbiju i Balkan kao na deo svoje šire strategije na međunarodnom planu. Ruske vlasti će pokušati da, ako to bude mogućem, izazovu krizu na Kosovu kojom će se NATO baviti ne samo u narednih nekoliko meseci već i godina. Mirno i brzo rešenje nije u interesu Kremlja.
RFE: Da li će SAD i deo evropskih zemalja, u slučaju ruskog veta, priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
ZAJEN: SAD su ukopane u Iraku, tako da je sve više naprslina u internom mehanizmu donošenja odluka u Vašingtonu. SAD nisu višu u stanju da preuzmu vodeću ulogu u rešenju kosovskog pitanja. Sada treba usredsrediti pažnju na Nemačku kao silu koja bi povukla odlučujuće poteze. Ona je uspela da ponovo preuzme lidersku poziciju u Evropi. Ukoliko se kancelarka Angela Merkel odluči na otvoreno suočavanje sa Rusijom oko ovog pitanja, onda će ohrabriti i podržati nezavisnost Kosova, pokušavajući da za takav stav pridobije ostale članice Evropske Unije stvarajući jedinstveni front prema Rusiji. Kao što sam rekao, Rusija nije zainteresovana za Srbiju i Kosovo zbog njih samih već šireg konflikta sa Zapadom. U ovom trenutku je nejasno da li je Berlin spreman na takav sukob sa Moskvom bez podrške SAD.
RFE: Da li to znači da će SAD čekati na potez Nemačke ili će samostalno doneti odluku da priznaju nezavisnost Kosova.
ZAJEN: Interni mehanizam odlučivanja u SAD je tek u poslednjih nekoliko sedmica u blokadi. Proces njenog prevazilaženja može trajati još nekoliko meseci a možda i dokle god je Buš na vlasti. U trenutku kada Vašington izađe iz pomenute blokade, nema sumnje da će prvi priznati nezavisnost Kosova. Međutim, Kosovari greše ukoliko računaju na interevenciju SAD čak i na njihovu značajnu diplomatsku podršku. Sada je, znači, ključna uloga Nemačke. Međutim, ona neće sama prihvatiti nezavinost Kosova, bez podrške SAD i ostalih evropskih zemalja. Niko na Zapadu nije u ovom trenutku spreman da podrži jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, jer ne želi sukob sa Rusijom sve dok se ne utvrdi u kojoj meri je čvrsta koalicija evropskih zemalja i SAD oko ovog pitanja.
RFE: Izgleda da u ovom trenutku Rusija vuče ključne konce.
ZAJEN: Apsolutno. Vi biste činili isto da ste u poziciji Kremlja, pokušavajuči da izazovete što veću nestabinost na Kosovu.
RFE: Sveukupno, ukoliko propadne ova poslednja runda pregovora i nakon toga albansko vođstvo jednoglasno proglasi nezavisnost Kosova da li će ga SAD i deo zemalja Evropske Unije ipak priznati.
ZAJEN: Apsolutno. Jedini način da se izbegne takav scenario jeste da se Beograd i Priština dogovore o podeli Kosova. U toj varijatni Kosovo će biti delimično nezavisno, Srbija neznatno proširena i čitav proces će se možda nastaviti mirno.
RFE: To znači manji deo na severu Kosova bi pripao Srbiji. Pominje se i druga opcija da se veći deo Kosova pripoji Albaniji a manji, severni deo, Srbiji.
ZAJEN: Kosovo u bilo kojoj varijanti neće biti funkcionalna država, kao što je i Albanija jedva funkcionalna država. Ko god ozbiljno pristupa ovom problemu zna da Kosovo ne može jednoga dana postati uređeno kao što Luksemburg, Monako ili čak Crna Gora. Ono nema političku kulturu i infrastrukturu za stvaranje održive države. U svakom slučaju verujem da će Kosovo ili njegov deo koji će ostati van Srbije, još veoma dugo biti pod evropskim protektoratom. Naravno, Kosovo nije izbeglički kamp, nije kao Pojas Gaze, ali je politički nefunkcionalno i zato će decenijama biti pod tutorstvom Evrope.
