Dragan ŠTAVLJANIN, Radovan BOROVIC, Gëzim BAXHAKU, Blagoja KUZMANOVSKI
Kristin Holtge, zamenica direktora ove organizacije za Evropu u izjavi za RSE ovako vidi situaciju."Situacija na terenu je veoma teška. Albansko vođstvo upozorava da gubi legitimitet u narodu jer je odluka o finalnom statusu Kosova više puta odlagana. Raste nezadovoljstvo albanskog stanovništva što može izazvati tenzije na terenu".
U izveštaju se navodi da su albanski lideri pod pritiskom svog stanovništva da jednostrano proglase nezavisnost. "Ako to učine, a nemaju podršku (međunarodne zajednice), Kosovo će se 'raspasti': Srbija će tražiti deo zemlje severno od reke Ibar, Srbi u drugim delovima će bežati, i osam godina građenja institucija biće izgubljeno", navodi se u tekstu.
Posledice bi bile destabilizovanje susednih zemalja, a EU bi ubrzo osetila priliv izbeglica, kao i jačanje organizovanih kriminalnih mreža na Balkanu, a koje su odgovorne za distribuciju najvećeg dela heriona u Evropi i za 30 odsto žena žrtava trgovine ljudima.
U izveštaju se upozorava i na negativne posledice koje bi "neuspeh" mogao da ima na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, koja nastoji da se pokaze kao verodostojan medjunarodni akter kada su u pitanju drugi konflikti u svetu.
Rusija bi, kako se navodi, mogla da iskoristi ovakav ishod za svoje ciljeve - u pritajenom konfliktima u Juzznom Kavkazu i Moldaviji.
Aleksander (Alexander) Anderson, direktor kancelarije Međunarodne krizne grupe u Prištini kaže za Radio Slobodna Evropa da EU mora da odlučno deluje, tačnije da bude spremna da u celini, ili makar većina njenih članica, prizna nezavisnost Kosova u aprilu ili maju 2008. godine pošto ne treba previše očekivati od sledeće faze pregovora do decembra ove godine.
"EU mora da to učini. U protivnom imaće bezbednosnih problema u sopstvenom dvorištu. Ona će biti glavna žrtva mogućeg nepovoljnog razvoja događaja, odnosno nasilja i egzodusa izbeglica. Evropska Unija svakako ima problema da sebe nametne kao glavnog igrača. Međutim, ako se posmatra struktura dosadašnje pomoći međunarodne zajednice na Kosovu, upravo je dominantan doprinos Evrope. Najveći broj vojnika u NATO raspoređen u ovoj regiji baš je iz zemalja članica Unije. Slična je situacija i u međunarodnoj policiji, kao i u nadziranju primene zakona odnosno standarda. Dakle, EU se sprema da preuzme misiju od UN".
EU je obezbedila najveću pomoć, ali ključ je po mnogima u rukama SAD koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Rusije koja se tome protivi, podsećamo našeg sagovornika.
"Evropska Unija mora da reši ovu situaciju u svom dvorištu, odnosno da prevaziđe svoje unutrašnje podele. Tačno je da se Evropa dosada oslanjala na Savet bezbednosti da reši kosovsko pitanje. Međutim, ne treba minimizirati značaj Sporazuma koji je potpisalo svih 27 članica Evropske Unija podržavajući plan Martija Ahtisarija. Međutim, ona mora da preduzme još odlučniji korak jer zbog protivljenja Rusije očito nije moguće donošenje Rezolucije Saveta bezbednosti".
Da li bi priznavanje nezavisnosti Kosova van okvira Ujedinjenih nacija moglo takođe da izazove nestabilnost, jer bi u tom slučaju Srbija imala dodatni argument da na primer pripoji severni deo Kosova, gde su Srbi u većini. Anderson kaže.
"Da, to će imati posledica. Svakako da bi bilo najbolje da se donese odluka u Savetu bezbednosti. Međutim, to je malo verovatno i zato je veoma važno da se formira što šira koalicija zemalja koja bi priznala uslovnu nezavisnost Kosova, znači SAD i po mogućstvu cela Evropska Unija, što bi umanjilo mogućnost Srbiji i Rusiji da dovedu u pitanju takvu odluku. Alternativa tome su pregovori unedogled na čemu insistira Moskva ili podela Kosova. Obe opcije imale bi pogubne efekte".
Međunarodna krizna grupa upozorava na opasnost od nasilja koje bi izazvala nezadovoljna albanska strana u slučaju daljeg odlaganja rešenja statusa. Međutim, u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova mnogi upozoravaju da postoji rizik i da nezadovoljni lokalni Srbi, zatim u Srbiji, kao i u Republici Srpskoj takođe izazovu nestabilnost. Aleksander Anderson.
"Najgora varijanta je odlaganje rešenja unedogled i prepuštanje da se situacija sama po sebi pogorša. Mnogo je bolje preuzimanje odgovornosti i donošenje odluku u skladu sa Ahtisarijevim planom. Ovaj dokument omogućava velika prava i garancije Srbima na Kosovu. Zapravo, i njihovi lideri južno od Ibra protive se podeli Kosova. To potvrđuju i nedavne izjave vladike Artemija i Momčila Trajkovića koji smatraju da je to čak gora varijanta nego nezavisnost Kosova po Ahtisarijevom planu. Ova dokument predviđa decentralizaciju i veliku autonomiju za Srbe, koju će garantovati međunarodna misija. U slučaju izostanka rešenja, kao što sam rekao, preti nestabilnost uključujući i egzodus Srba južno od Ibra. Mi želimo to da sprečimo".
Reagovanje Beograda
U prvoj reakciji na ovaj izveštaj, srpska strana ističe da je Međunarodna krizna grupa jedan od najistaknutijih proalbanskih lobija. Aleksander Anderson.
"Mi podržavamo Ahtisarijev plan koji predviđa stvatranje multietničkog društva na Kosovu. Takav koncept ne prihvataju pojedini albanski krugovi. Postoje manjinske radiklane grupe Albanaca na Kosovu i u drugim delovima Balkana koje se zalažu za stvaranje Velike Albanije, kao što još uvek ima onih na srpskoj strani koji teže formiranju Velike Srbije. Nezavisnost Kosova po Ahtisarijevom planu koju bi nadgledala međunarodna zajednica je najefikasniji način da se spreči stvaranje čistih etničkih država što bi vodilo daljim sukobima na Balkanu".
Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić, komentarišući najnoviji izveštaj međunarodne krizne grupe ističe da je ova grupa vodeći lobista za nezavisnost Kosova. Jakšić dodaje i da se pitanje budućeg statusa Kosova ne može poveriti bilo kojoj državi, već se ono može rešavati isključivo unutar Saveta bezbednosti UN:
„Znamo da je međunarodna krizna grupa jedna od najvažnijih albanskih lobista za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu. Ono što oni kaži i preporučuju to je jedna forma nasilja koja glasi, da u slučaju da Albanci ne dobiju još jednu svoju državu, da će vršiti nasilje. Znači da postoji jedna preporuka o vršenju nasilja zarad ostvarivanja političkih ciljeva.“
Izveštaj međunarodne krizne grupe ukazuje na neke moguće dramatične posledice ukoliko Evropska unija ne preuzme aktivniju ulogu u rešavanju statusa Kosova, imajući u vidu i činjenicu da je Ahtisarijevim planom predviđeno da EU treba da preuzme međunarodnu upravu na Kosovu, kaže za naš radio i Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji:
„Ono na šta izveštaj međunarodne krizne grupe upozorava pored destabilizacije same EU kao potencijalnog ishoda, dovođenje u pitanje nekih njenih politika, to je i neposredna opasnost, da ponovna kriminalizacija u regionu, jedan novi talas može takođe vrlo negativno delovati i na samu EU. To je droga, trgovina ljudima itd.“
Član srpskog pregovaračkog tima Marko Jakšić ponavlja da Beogradu nije u interesu da Evropa i njene članice u ovoj fazi pregovora preuzmu vodeću ulogu u procesu rešavanja statusa Kosova:
„Želja da EU na svoj način preuzme stvari na prostoru Kosova, ne bi li ona sama dovela dotle da Albanci dobiju još jednu svoju državu na Balkanu, mislim da nije u interesu sa stanovišta Beograda. Problem KiM se jednostavno mora rešavati u Savetu bezbednosti UN. Lično mislim da nema potrebe niti ima razloga da se stvari prebacuju na EU jer je to po nama jedna prečica za jednim lakšim putem ne bi li se došlo do stvaranja još jedne albanske države na Balkanu, što sigurno nije u našem nacionalnom ni državnom interesu.“
Istovremeno analizirajući ulogu Evrope u budućem procesu rešavanja statusa Kosova Jelica Minić zaključuje:
„Međunarodna krizna grupa upozorava da ako se stvari izmaknu iz nekih kanalisanih tokova da može doći do ozbiljne destabilizacije susednih zemalja, čitavog regiona zapadnog Balkana. To je nešto što ni u kom slučaju ne bi odgovaralo ni EU, a ponovo bi, kao i u trenutku izbijanja sukoba i trajanja sukoba u bivšoj Jugoslaviji, pokazalo da zapravo EU nije htela da oformi jednu kredibilnu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. To su sve veoma veliki rizici i za samu EU.“
Priština smatra da je alarm opravdan
Vlada Kosova pozitivno ocenjuje poslednji izveštaj Medjunarodne krizne grupe u kojem se izmedju ostalog ističe kako se region Balkana može uvući u novi talas nasilja ukoliko Kosovo ne stekne nezavisnost.Savetnik premijera Kosova Agima Čekua, Besnik Tahirin ističe kako su izveštaji i preporuke ICG imali za cilj poboljšanje situacije na Kosovu.
«Vlada Kosova visoko ceni rad ICG, pošto je ona u prošlosti nudila izveštaje koji su bili u funkciji razvoja i jačanja demokratije na Kosovu. Izveštaj smo inače dobili u utorak i dodatne ocene ćemo izneti nakon konsultacija u okviru vlade», rekao je Tahiri.
Istovremeno politički analitičar Ramuš Tahiri izveštaj MKG ocenjuje pozitivno i ističe kako se situacija na Kosovu sa pravom smatra veoma opasnom.
«Ovo treba shvatiti kao izveštaj ranog upozorenja u vezi sa onim što se može dogoditi na Kosovu, ako se ne preduzmu mere na menjanju stanja. Očekivanja naroda Kosova su velika, status treba što pre utvrditi a ne u nedogled odlagati».
Tahiri ističe da izveštaj za sadašnje stanje i moguće probleme okrivljuje Evropsku uniju, koja je pokazala nesposobnost da rešava krize, dok se kosovska kriza, prema njemu, može rešiti jer su u medjunarodnoj zajednici utvrdjeni principi njenog rešavanja.
On kaže da će se pregovori izmedju Prištine i Beograda, uz posredovanje medjunarodne zajednice, nastavitii posle 120 dana, pošto je nemoguće očekivati kompromis izmedju dveju strana.
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju, Oliver Ivanović smatra kako se ne treba osvrtati na stav ICG jer, prema njemu, oni nisu relevatni da procenjuju situaciju do te mere i da predlažu neka rešenja za status Kosova.
«To je prvo i drugo, apsolutno je neprihvatljivo da se pretnjom nasiljem ostvaruje politčki cilj, politički program. Treća stvar, medjunarodna zajednica koja je prisutna ovde sasvim sigurno ima dobar uvid u stvarno stanje i političke prilike i siguran sam da će sa brojem vojnika koje ima moći da preduzme adekvatne mere kako bi se sve to predupredilo».
On ističe kako u principu nerešavanje statusa Kosova može dovesti do pogoršanja bezbednosne situacije, ali da
«kada se ovakva jedna politčka tenzija digne ona se jednostavno mora smirivati samo nekakvim rešenjem, ali se ja bojim od rešenja koje nije prihvatljivo za obe strane, jer će ono sasvim sigurno izazvati tenzije u Srbiji. Od nerešavanja problema i odlaganja rešenja ima smao jedna gora situacija, to je brzo i loše rešenje. To loše rešenje po svojoj prilici bi moglo da izazove mnogo veće konsekvence, mnogo veće posledice nego što su ove o kojima govorimo danas».
Makedonija, zvanično, nije zabrinuta
U makedonskom državnom vrhu ne očekuju nikakve bezbednosne pretnje, iako u regionu postoje političke tenzije, što je normalno u periodu kada se odlučuje o konačnom statusu Kosova.
Ministar spoljnih poslova, Antonio Milošovski, kaže da je Makedonija sposobna da sama, ali i zajedno sa svojim partnerima u NATO i Evropskoj uniji, ne samo garantuje svoju stabilnost, već i da je širi u svom susedstvu:
„Ove dve organizacije, posebno NATO, imaju koristi od naše stabilnosti. Njima je potrebna stabilna Makedonija. Mi igramo ulogu stabilizatora u regionu i smatram da podrška tom kursu znači stvaranje boljih uslova za rešavanje otvorenih pitanja u regionu, kao što je kosovsko.“
Ministar odbrane, Lazar Renovski, rekao nam je da su sve makedonske institucije potvrdile da za sada nema nikakvih bezbedonosnih rizika za Makedoniju:
„Ukoliko neke grupe započnu određene aktivnosti, normalno je da ćemo reagovati i to zajedno sa našim saveznicima iz NATO. Imajući u vidu da je Makedonija glavna logistička baza za KFOR, mislim da će u zajedničkoj koordinaciji svi eventualni rizici biti prevaziđeni.“
Suprotno od predstavnika vlade, eksperti su skeptičniji u odnosu na stabilnost zemlje. Profesor bezbednosti, Stefan Budžakovski, kaže da situacija u Makedoniji u mnogome podseća na onu pre konflikta u 2001. godini, aludirajući na informacije u nekim medijima, da se na makedonskoj teritoriji nalaze zatvorenici koji su pobegli iz kosovskog zatvora Dubrava i da pripremaju teren za destabilizaciju Makedonije, ukoliko pokrajina ne dobije nezavisnost:
„Mislim da Makedonija nije spremna za takve stvari. Možda je tehnički opremljena, ali tu nedostaje ona klasična spremnost. Ovakav scenarij nije nerealna i nedavni napad na jednu makedonsku karaulu na granici prema Kosovu bi bio jedna vrsta najave za destabilizaciju.“
Zbog aktuelne situacije, predsednik Makedonije, Branko Crvenkovski, za četvrtak je sazvao Nacionalni savet bezbednosti, koji će raspravljati o političko-bezbedonosnoj situaciji u državi i regionu.
