Vuk Bojović, direktor beogradskog ZOO vrta, kaže da ta ustanova nije kriva za smrt Branka Jovanovića:
„Nema promila naše odgovornosti jer je to potpuno sa druge strane brda, koji ja ne mogu da uredim i ogradim jer mi oni to ne daju. Ne daju mi ljudi koji upravljaju gradom, Kalemegdanom. On nije došao sa naše strane. Vrt je obezbeđen i vrt je bezbedan. U tom kavezu 72 godine se nalaze medvedi i nikome nije palo na pamet da uđe u kavez sa medvedima.“
Bojović kaže da ZOO vrt nije u mogućnosti da postavi ogradu na zid iznad kaveza sa medvedima i na još nekoliko kritičnih tačaka jer tvrđava ima status spomenika kulture i tvrdi da mu to nije dozvoljeno iako je gradskoj vlasti zahteve upućivao nekoliko puta. Povodom ovih tvrdnji oglasila se Uprava grada Beograda i saopštila da direktor Bojović laže da se bilo kome obraćao za pomoć oko ZOO vrta. Gradski čelnici nisu želeli da daju izjave o ovom slučaju, a Marina Andrić, pomoćnik direktora javnog preduzeća Beogradska tvrđava, rekla je za naš program da su nadležni još pre dve i po godine, a poslednji put pre šest meseci, zahtevali kompletnu sanaciju spornog bedema kom preti urušavanje jer nije popravljeno od useljenja ZOO vrta 1936.godine:
„Ali to podrazumeva pre svega izmeštanje tih nesretnih životinja. U trenucima dok se izvode radovi predložili smo gospodinu Bojoviću da razgovaramo o tome. Tu se razgovor završio, gospodin Bojović nam nikada na to nije odgovorio. Možete li da zamislite da pustite arhitektu konzervatora da vam uradi projekat tako što ga pustite u kavez sa medvedima?!“
Ali čak i bez velikih zahvata, kaže Marina Andrić, bezbednost u ZOO vrtu mogla bi biti poboljšana na jednostavan način:
„Kao svuda u svetu - postavljanjem mreža koje su gore iznad kaveza sa životinjama. To naravno nema veze ni sa velikim sredstvima ni sa javnim preduzećem ni sa Zavodom za zaštitu spomenika ni sa gradom.“
RSE: Zašto to nije urađeno?
„Ja stvarno ne znam, to morate da pitate gospodina Bojovića. Ja ne mogu ući u vaš stan da bih u vašem stanu ja proglasila uslove bezbednosti.“
Vuk Bojović sa druge strane tvrdi da ima jednostavan odgovor na to pitanje:
„A ja da stavim tamo žicu, da samo jednu žicu razapnem, oni bi napisali krivičnu prijavu protiv mene. Kada sam napravio sam iznad belih, hteli su u top da me stave jer ja remetim duh starih Seldžuka i Rimljana.“
Čitavu priču oko bezbednosti Bojović vidi kao atak gradske vlasti na upravu ZOO vrta:
„Mi smo jedan veliki njihov problem, mi smo problem svedoka kako neko može i bez njihove pomoći da uradi nešto. Oni rade protiv vrta, oni su doneli odluku da ga treba preseliti u Surčin. Ko će da ode u Surčin? Prvo su pričali da ja hoću da privatizujem vrt – i džabe da mi ga daju ne bih ga uzeo. Ja nikada nisam tražio novac.“
Ali Uprava grada je saopštila da je poslednjih godina uložila stotine miliona dinara u Beogradsku tvrđavu pa i beogradski ZOO vrt i navela da je najsigurniji način da se izbegnu tragedije – preseljenje vrta na drugu lokaciju. To misli i Marina Andrić iz preduzeća Beogradska tvrđava iako tvrdi da nema stav o preseljenju ZOO vrta:
„Ja to smatram problemom neadekvatnog smeštaja ZOO vrta, koji u jednom momentu uđe u spomenik kulture. To su nužno očekivane posledice jedne simbioze koja nije prirodna. Kao ovlašćeno lice tražim da se stara o tome, uslove da se staramo o tome i da se deo ZOO vrta u tom delu povuče i tvrđava prosto oslobodi i bude samo spomenik kulture.“
Nakon istrage narednih dana biće poznato kako je nesrećni mladić upao u kavez sa medvedima beogradskog ZOO vrta i po svemu sudeći, ova tragedija će ubrzati rešenje spora izmešu gradske vlasti i te ustanove. Tome će verovatno doprineti i ogromno interesovanje medija iz regiona i sveta koji su posle vesti o nesreći pohrlili u beo ZOO vrt da izveste o tom događaju.
„Nema promila naše odgovornosti jer je to potpuno sa druge strane brda, koji ja ne mogu da uredim i ogradim jer mi oni to ne daju. Ne daju mi ljudi koji upravljaju gradom, Kalemegdanom. On nije došao sa naše strane. Vrt je obezbeđen i vrt je bezbedan. U tom kavezu 72 godine se nalaze medvedi i nikome nije palo na pamet da uđe u kavez sa medvedima.“
Bojović kaže da ZOO vrt nije u mogućnosti da postavi ogradu na zid iznad kaveza sa medvedima i na još nekoliko kritičnih tačaka jer tvrđava ima status spomenika kulture i tvrdi da mu to nije dozvoljeno iako je gradskoj vlasti zahteve upućivao nekoliko puta. Povodom ovih tvrdnji oglasila se Uprava grada Beograda i saopštila da direktor Bojović laže da se bilo kome obraćao za pomoć oko ZOO vrta. Gradski čelnici nisu želeli da daju izjave o ovom slučaju, a Marina Andrić, pomoćnik direktora javnog preduzeća Beogradska tvrđava, rekla je za naš program da su nadležni još pre dve i po godine, a poslednji put pre šest meseci, zahtevali kompletnu sanaciju spornog bedema kom preti urušavanje jer nije popravljeno od useljenja ZOO vrta 1936.godine:
„Ali to podrazumeva pre svega izmeštanje tih nesretnih životinja. U trenucima dok se izvode radovi predložili smo gospodinu Bojoviću da razgovaramo o tome. Tu se razgovor završio, gospodin Bojović nam nikada na to nije odgovorio. Možete li da zamislite da pustite arhitektu konzervatora da vam uradi projekat tako što ga pustite u kavez sa medvedima?!“
Ali čak i bez velikih zahvata, kaže Marina Andrić, bezbednost u ZOO vrtu mogla bi biti poboljšana na jednostavan način:
„Kao svuda u svetu - postavljanjem mreža koje su gore iznad kaveza sa životinjama. To naravno nema veze ni sa velikim sredstvima ni sa javnim preduzećem ni sa Zavodom za zaštitu spomenika ni sa gradom.“
RSE: Zašto to nije urađeno?
„Ja stvarno ne znam, to morate da pitate gospodina Bojovića. Ja ne mogu ući u vaš stan da bih u vašem stanu ja proglasila uslove bezbednosti.“
Vuk Bojović sa druge strane tvrdi da ima jednostavan odgovor na to pitanje:
„A ja da stavim tamo žicu, da samo jednu žicu razapnem, oni bi napisali krivičnu prijavu protiv mene. Kada sam napravio sam iznad belih, hteli su u top da me stave jer ja remetim duh starih Seldžuka i Rimljana.“
Čitavu priču oko bezbednosti Bojović vidi kao atak gradske vlasti na upravu ZOO vrta:
„Mi smo jedan veliki njihov problem, mi smo problem svedoka kako neko može i bez njihove pomoći da uradi nešto. Oni rade protiv vrta, oni su doneli odluku da ga treba preseliti u Surčin. Ko će da ode u Surčin? Prvo su pričali da ja hoću da privatizujem vrt – i džabe da mi ga daju ne bih ga uzeo. Ja nikada nisam tražio novac.“
Ali Uprava grada je saopštila da je poslednjih godina uložila stotine miliona dinara u Beogradsku tvrđavu pa i beogradski ZOO vrt i navela da je najsigurniji način da se izbegnu tragedije – preseljenje vrta na drugu lokaciju. To misli i Marina Andrić iz preduzeća Beogradska tvrđava iako tvrdi da nema stav o preseljenju ZOO vrta:
„Ja to smatram problemom neadekvatnog smeštaja ZOO vrta, koji u jednom momentu uđe u spomenik kulture. To su nužno očekivane posledice jedne simbioze koja nije prirodna. Kao ovlašćeno lice tražim da se stara o tome, uslove da se staramo o tome i da se deo ZOO vrta u tom delu povuče i tvrđava prosto oslobodi i bude samo spomenik kulture.“
Nakon istrage narednih dana biće poznato kako je nesrećni mladić upao u kavez sa medvedima beogradskog ZOO vrta i po svemu sudeći, ova tragedija će ubrzati rešenje spora izmešu gradske vlasti i te ustanove. Tome će verovatno doprineti i ogromno interesovanje medija iz regiona i sveta koji su posle vesti o nesreći pohrlili u beo ZOO vrt da izveste o tom događaju.
