Dostupni linkovi

Šta je pozadina oštre retorike prema Zapadu?


Takođe je ovih dana obnovljen retorički zahtev da Srbija vrati svoje bezbednosne snage na Kosovo. Aleksandar Simić, savetnik srpskog premijera Koštunice, izjavio je da je došlo vreme za njihov povratak, a sličnu izjavu dao je i Dušan Proroković, državni sekretar za Kosovo:

„Ukoliko KFOR nije u stanju da ispuni svoj mandat i svoju misiju da zaštiti nealbansko stanovništvo i spreči dalja etnička čišćenja i nasilja, onda to mogu uraditi naše bezbednosne snage. Na kraju krajeva, nema ništa sporno u toj najavi jer je to u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno sa aneksima Rezolucije.“

Iako je jasno da se iza ovakvih najava, namenjenih za domaću političku upotrebu, ne krije i stvarna namera, portparol NATO Carmen Romero, u vojnički kratkom komentaru, kaže za naš program da od njihove realizacije nema ništa:

„Vrlo ću kratko prokomentarisati – srpskim snagama neće biti dozvoljeno da se vrate na Kosovo, komandant KFOR-a je zadužen za bezbednost i on neće dati odobrenje srpskoj vojsci i policiji da se vrate na Kosovo – to je ono što mi imamo da kažemo.“

RSE: Srpski političari se međutim pozivaju na Rezoluciju 1244. Da li Vi zapravo kažete da prema toj Rezoluciji srpske snage nemaju pravo da se vrate na Kosovo?

ROMERO: Ne, ja to ne kažem. Kažem samo da srpskim snagama neće biti odobreno da se vrate jer je komandant KFOR-a, kao što sam rekla, odgovoran za bezbednost i on neće dozvoliti da se tako nešto sprovede.

Iako ničim izazvani, srpski političari bliski Koštuničinoj stranci izjavljuju da neće trampiti ni komad srpske zemlje za Kosovo niti će ući u NATO alijansu ako je uslov za to davanje Kosova. Izlišno je reći da niko iz Brisela takvu trampu Beogradu nije predlagao, a još manje je ultimativno zahtevao. Zaoštrena retorika prema NATO i Zapadu u funkciji je zauzimanja tvrde poze pred nastavak pregovora o Kosovu, ali čini se da je, pre svega, usmerena na unutrašnjepolitički manevar zaoštravanja pozicije Koštuničinih prema koalicionom partneru – Tadićevim Demokratama. Da u tom grmu leži zec ilustruje i oštra razmena izjava povodom zaoštravanja odnosa sa Zapadom između čelnika Tadićeve i Koštuničine stranke. Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Demokratske stranke:

„Umesto retorike koju smo u prošlosti, zaista se može reći, jedva preživeli i koja nas je odvela u duboku izolaciju i koja i ovoga puta može da nas vodi u izolaciju i svađu sa svetom, mi zaista verujemo da tokom ove runde pregovora naš nastup treba da bude usmeren ka pridobijanju što većeg broja uticajnih zemalja, koje bismo pridobili za svoje stavove o načinu rešavanja problema Kosova i Metohije.“

Funkcioner Demokratske stranke Srbije Dragan Šormaz kaže da su kritike koje stižu iz redova Demokrata potpuno neosnovane:

„Demokratska stranka vrlo aktivno učestvuje i u pregovaračkom timu i u pravljenju platforme i u svemu ostalom što se tiče naše borbe za Kosovo i Metohiju. Imaju svoje predstavnike i u pregovaračkom timu, učestvuju u vođenju spoljne politike i preko predsednika Republike i preko ministra inostranih poslova. Prema tome, ako misle da mogu da postignu bolje rezultate nego što su ih do sada postigli, onda neka se malo bolje potrude da Amerika i NATO pakt promene stav po pitanju statusa Kosova i Metohije i da ne nasrću toliko agresivno na Srbiju.“

Zaoštravanje odnosa sa NATO-om, kaže Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, cilja na to da satera u ćošak kooalicionog rivala, Tadićevu Demokratsku stranku:

„Izjave protiv NATO-a, po meni, imaju dve funkcije. Prva i osnovna – unutrašnje-političku, pokušaj DSS da zapravo zaoštri situaciju sa NATO-om i da zapravo natera DS na jednu marginalnu poziciju jer DS ima ministra odbrane, ima predsednika i sigurno je da će svi iz NATO-a tražiti dodatno objašnjenje upravo od ljudi iz DS koji su na funkcijama.“

Iako se na Zapadu niko odviše ne uzbuđuje zbog zaoštrenog retoričkog kursa Beograda prema Zapadu, pa mu u tom smislu i ne pridaje previše značaja, izgleda da deo srpske elite po obrascu ranije uspostavljene komunikacije sa svetom, zaboravlja da evropski klub nema ni jedan jedini razlog da Srbiju moli da mu se pridruži i da građanima Evropske unije neće opasti standard ukoliko Srbija odluči da ne postane njena članica.
  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

XS
SM
MD
LG