Vesela LALOŠ
„Policija ne otkriva počinioce. Tvrdim da namerno imaju takav pristup i ne verujem da naša policija ima toliko nestručnih da ne može utvrditi o čemu se radi.“Jožef Kasa je, takođe, o incidentima više puta izveštavao evropske institucije dok je najviše državne organe optužio i da stoje iza takvih pojava:
„Sada se institucija BIA koristi istom metodom, unošenja napetosti. Isti metod za skretanje pažnje građana sa pravih problema.“
Ištvan Pastor, sadašnji predsednik SVM, povodom događaja u Bačkom Petrovom selu gde grupa mladića teroriše pripadnike mađarske manjine, kaže da oni predstavljaju opasnost za sve nas jer atakuju na sam sistem države:
„Vojvođanski Mađari se ne plaše i nemaju čega da se plaše. Mi verujemo u institucije ove države čiji smo lojalni, punopravni, građani, ali na ove pojave treba sa dovoljnom pažnjom motriti zbog toga što ove pojave predstavljaju, po mojoj proceni, ne atak pre svega i isključivo na Mađare nego i na poredak ove zemlje. Ove pojave ruše ugled ove države, pogoršavaju utisak o pravnoj sigurnosti u Srbiji i klimu u njoj prikazuju kao jednu klimu netrpeljivosti i nesigurnosti.“
Tomislav Žigmanov politički analitičar iz Subotice navodi da netrpeljivost i agresija prema onima koji su drugačiji nikada u stvari nisu ni prestajali što samo dokazuje da Srbija nikada nije institucionalno na pravi način reagovala na njih:
„Menjale su se samo grupe koje su bile objekti nasilja. Naime tokom 2006. i 2007. godine male verske zajednice su bile objekt motiviranog nasilja. Pomeranje ka ili vraćanje da etničke zajednice budu objekti neke vrste agresije i nasilja ne treba da čudi jer je to deo jedne prakse koji postoji. Ono što čudi jeste ponovna potreba predstavnika političke partije te nacionalne zajednice da obaveštava javnost i određene instance vlasti u Republici Srbiji tj. odsustvo reakcije onih koji bi trebali da takvu vrstu aktivnosti sankcionišu.“
Prema istraživanju Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina broj incidenata prema pripadnicima tradicionalnih nacionalnih manjina u Vojvodini u poslednje vreme opada, ali istrajavaju u nešto manjem broju oni koji imaju manje nasilne oblike. Prema ovom centru najugroženije nacionalne manjine u Vojvodini su Romi, koji su sve češće izloženi fizičkim napadima neonacista, ali i pripadnici etničkih grupa sa juga Srbije - Albanci, Bošnjaci, Aškalije, dok su tradicionalne vojvođanske nacionalne manjine manje na udaru tog nasilja. Pavel Domonji, koordinator novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, kaže da globalno posmatrano međuetničko nasilje u Srbiji neprestano raste:
„Međuetnički incidenti će kao senka i u buduće pratiti srbijansko društvo. Druga stvar, prema istraživanju Inicijative mladih međuetnički incidenti u Srbiji rastu iz meseca u mesec. Treća stvar, priča o incidentima dobro dođe pred posetu predsednika Republike Mađarske i kao argument za prilog o dvojnom državljanstvu. Naravno to ne znači da i upozorenja i apeli predstavnika mađarske zajednice na ove međuetničke incidente da je to gruba politička instrumentalizacija. Naravno da ja delim svaku njihovu zabrinutost kada su međuetnički incidenti u pitanju. Ovo društvo mora da nađe snage da im stane na put.“
U zrenjaninskom Centru za razvoj civilnog društva napominju i da je došlo do opšteg snižavanja nivoa institucionalne državne brige o ljudskim i manjinskim pravima, a pre svega se to odnosi na ukidanje resornog ministarstva. Takođe atmosfera u Srbiji je već dugo napeta zbog rešavanja statusa Kosova i Metohije i to stvara rizik od eventualnog povećanja broja incidenata prema manjinama.
