Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Slučaj Jurišić na dnevnom redu 21. avgusta


Zoran PRERADOVIC, Marija ARNAUTOVIC

Obrazlažući odluku Vrhovnog suda Srbije, portparol Vesna Dabić za naš program izjavila je da protiv Ilije Jurišića nisu okončane sve istražne radnje i da je to razlog za produžetak pritvora od tri meseca, te da on ne može trajati duže od 11. novembra ove godine:

“Istraga u ovom predmetu nije okončana iz opravdanih razloga. Imajući u vidu obimnost i složenost postupaka koji se vode protiv više lica i imajući u vidu da je neophodno saslušati veći broj svedoka i preduzeti druge istražne radnje, po proceni Vrhovnog suda Srbije ove okolnosti nesumnjivo ukazuju na to da postoji opasnost od bekstva okrivljenog Ilije Jurišića i da je zbog toga neophodno dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru.”

Istovremeno, portparol beogradskog Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže da ni naš, ni zakon BiH ne praktikuju izručenja optuženih za krivična dela za koja je zaprećena kazna preko 10 godina zatvora. On ipak, naglašava da do izručenja može doći, ukoliko se u zemlji hapšenja ne vodi postupak. Na naše pitanje da li se optuženom može suditi prema mestu izvršenja krivičnog dela, Vekarić ovako odgovara:

“Teoretičari i pravosudni taktičari u Bosni zalažu se za princip mesta izvršenja krivičnog dela. Međutim, Hrvatska i Srbija se zalažu za princip kako izvršenja krivičnog dela tako i mesta gde se nalaze eventualni počinioci, odnosno čije državljanstvo imaju. Znači, ne postoji nigde definisan princip da se prema mestu izvršenja sudi počiniocima ratnog zločina.”

Razlog za produžetak pritvora Iliji Jurišiću Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, vidi u činjenici da srpsko tužilaštvo za ratne zločine najveće slučajeve vodi upravo protiv bosanskih Srba koji su državljanstvo Srbije dobili neposredno uoči hapšenja, te da se samo tužilaštvo u aktuelnoj političkoj klimi ne oseća dovoljno sigurno:

“Uvek moraju da dokazuju svoju lojalnost nekoj ekstremnoj nacionalističkoj opciji u Srbiji, tu uključujem zbilja i premijera Vojislava Koštunicu. Oni moraju stalno da balansiraju i otuda ti slučajevi - Tužilaštvo mora stalno da dokazuje da je ono nadležno i za osobe koje nisu državljani Srbije.”

S druge strane, Bruno Vekarić kaže da ne postoji ni nepisano pravilo između dva Tužilaštva prema kome bi se optuženom sudilo na teritoriji gde je počinjeno krivično delo:

“U tom slučaju oni koji su kod njih vršili zločine pobegli bi iz Bosne ovamo kod nas. Ako ih mi ovde ne gonimo, pošto se prema mestu izvršenja sudi, nikada ih ne bi stigla ruka pravde. Dakle, mi smo da se sudi prema mestu gde se nalaze počinioci, odnosno prema mestu čije državljanstvo imaju, tamo gde su dostupni organima gonjenja – to je praktično.”

Direktorka FHP Nataša Kandić smatra da je odluka da se Iliji Jurišiću produži pritvor motivisana isključivo političkim razlozima:

“U slučaju Ilije Jurišića pravilna odluka bi bila da se predmet sa svom dokumentacijom prosledi Sudu BiH. On je državljanin BiH, ta država treba da se suoči sa onim što je urađeno u Tuzli. Nema ni jednog pravnog razloga, nema ni jednog drugog moralnog razloga na osnovu kojeg Tužilaštvo za ratne zločine insistira da drži u pritvoru Iliju Jurišića u Beogradu.”

Zakazan sastanak ministara pravde o slučaju Jurišić

Prema Zakonu Srbije, pritvor u fazi istrage može trajati najduže šest mjeseci. Iliji Jurišiću pritvor je tako produžen do krajnjeg roka u slučaju da se ne završi istražni postupak. Jurišićev advokat, Stevan Protić, ubjeđen je da će on biti izručen Bosni i Hercegovini:

"Onog trenutka kada se od strane nadležnih državnih organa pokrene krivični postupak utvrđivanja odgovornosti za incident koji se desio u Tuzli 15. maja 1992. godine."

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine obavijestilo je državno Ministarstvo pravde da je protiv Ilije Jurišića pokrenuta istraga. O ovome je obaviješteno Tužilaštvo u Beogradu. Zamjenik ministra pravde Bosne i Hercegovine, Srđan Arnaut:

"Mi smo u sklopu međunarodne pravne pomoći proslijedili zahtjev Tužilaštva u Beogradu da se ustupi od krivičnog gonjenja za gospodinom Jurišićem, da se postupak vodi u Bosni i Hercegovini."

Jurišićeva supruga Stoja navodi da produženje pritvora njenom mužu znači produžetak agonije kroz koju prolazi ova porodica. Nakon što ga je posjetila u zatvoru u Beogradu kaže da je potresena stanjem u kojem ga je zatekla:

"Razgovarala sam sa advokatom Protićem koji nam je dao neke instrukcije i rekao kako se to može uraditi. Vlasti Srbije ga neće pustiti, bez obzira što on nema krivice i što nema dokaza za ono za što ga okrivljuju. Drže ga kao taoca dok BH vlasti ne procesuiraju ovaj zločin."

Najavom da je Jurišiću produžen pritvor, neprijatno je iznenađena i predsjedavajuća Opštinskog vijeća Tuzla, Nada Mladina:

"Ne znam na osnovu čega je tamo zadržan i to još ovoliko vremena. To je za nas građanine Tuzle, kao i za Općinsko vijeće, neprihvatljiva činjenica. U suštini se i dalje nadam da će biti nastojanja od nadležnih državnih organa da se učini ono što je neophodno da se uradi, kako prema svim građanima Bosne i Hercegovine, pa tako i prema gospodinu Iliji Jurišiću."

Nakon što je prvobitno najavljen sastanak ministara pravde Bosne i Hercegovine i Srbije prošlog mjeseca, tako je i odgođen. Novi susret je, kaže zamjenik ministra pravde, Srđan Arnaut, dogovoren za 21. avgust:

"Dobili smo jučer odgovor iz Beograda da se prihvata sastanak u Ministarstvu pravde. Gospodin Čolak putuje u Beograd 21. avgusta. U pismu su se, pored ostalog, tražile informacije i razgovor zbog pritvora građanina Bosne i Hercegovine, gospodina Jurišića."

Stoja Jurišić razočarana je kako su se bh. vlasti odnosile prema hapšenju i zatvaranju njenog supruga:

"Tužilaštvo se nije ni oglasilo dok on nije napisao jedno pismo da želi umrijeti u Bosni. Tek tada je Tužilaštvo počelo da reaguje. BH vlasti su totalno zatajile i nisu uradile ono što su u tom trenutku trebale odmah da urade. Da se nešto tada poduzelo, možda bi nešto i bilo, a ovako se samo proces odugovlači na štetu njegovog zdravlja."

Ilija Jurišić uhapšen je zbog sumnje da je na području opštine Tuzla počinio ratni zločin. Osumnjičen je za slučaj "tuzlanska kolona", odnosno sukob policije i pripadnika JNA koji se dogodio 15. maja 1992. godine na Brčanskoj Malti. Jurišić je bio član Kriznog štaba službe javne bezbijednosti Tuzle. Za slučaj "Tuzlanska kolona" paralelne istrage vode se u Sarajevu i Beogradu.
XS
SM
MD
LG