Slobodan KOSTIC, Anamari REPIC
Mada državni zvaničnici i dalje odbacuju svaku mogućnost podele Kosova, iz krugova bliskih vlasti ipak stižu najave da se ipak razmišlja o predlogu za formiranje dva entiteta, tako da bi albanski deo imao gotovo sve prerogative državnosti. Srbija u svakom slučaju podržava osnovni princip "trojke" Kontakt grupe da će se posrednici saglasiti sa bilo kojim rešenjem oko koga se slože Beograd i Priština, a o tome što posrednički tim više ne odbacuje mogućnost podele Kosova kao ranije, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo Vlade Srbije Vuko Antonijević kaže:„Ako se traži kompromisno rešenje, verovatno da je onda sve moguće, pošto postoji toliki antagonizam između zahteva srpske i albanske strane. Znači da bi mogla da sledi jedna takva preporuka, ali mislim da to za Srbiju zaista nije prihvatljivo u ovom trenutku, da se o bilo kakvoj podeli razgovara. Suverenitet Srbije neće da prihvati da bude narušen i teritorijalni integritet, ali bih voleo, možda, da se na Kosovu formiraju dva entiteta, da albanska strana pokuša da upravlja sama u tom svom entitetu. Inače ne verujem da bi Srbija u ovom trenutku prihvatila gubitak teritorije.“
Zamisao o podeli Kosova među prvima je u Srbiji javno izneo književnik Dobrica Ćosić, tako da ova ideja i dalje ima svoje poklonike u delu javnosti. Predsednik Srpsko-američkog centra Svetozar Stojanović smatra da je za to sada kasno, i da je jedino prihvatljivo jedno drugo rešenje:
»To bi bila neka vrsta funkcionalno-administrativnog razdvajanja, a ne podele u teritorijalnom smislu. To bi značilo stvaranje dva entiteta na KiM u okviru Srbije. Albanci i sada imaju vladu, imaju parlament, predsednika, a ovim planom imali bi uređenje, najvećim delom bar privremeno, podređeno EU, odnosno njenoj misiji. Onaj entitet gde su Srbi većina bio bi neposredno podređen Beogradu. Tako bi nastalo dvojstvo, jednim entitetom, najvećim, bi upravljala EU a drugim Beograd, mada bi u oba, u pravnom smislu, ostale deo autonomne pokrajine u Srbije, oba entiteta.«
Prvi put od kako je počela da se razrešava sudbina Kosova, predstavnici Kontakt grupe su jasno rekli da će približavanje Srbije i Kosova Evropskoj uniji zavisiti od njihove sposobnosti da dođu do kompromisnog rešenja. Portparol Demokratske stranke Srbije, jedne od članica vladajuće koalicije, Branislav Ristivojević kaže, da Srbija nije spremna na bilo koju vrstu trgovine:
„Mi nemamo niti jedan razlog niti ćemo dati bilo koji pedalj svoje teritorije. Znači, apsolutno ne dolazi u obzir bilo kakva podela KiM. Zašto bismo mi delili našu teritoriju? To je naša teritorija. Ne 15% naše teritorije koliko čini KiM, ni jedan pedalj naše teritorije nećemo dati za članstvo u bilo kakvoj organizaciji, u bilo kakvom vidu međunarodnih integracionih procesa.“
Na drugom polu u odnosu na one koji se tvrdo protive nezavisnosti Kosova ili njegovoj podeli, nalazi se retke političke partije i tanak sloj kritičke inteligencije, koja odavno upozorava da je Srbija izgubila Kosovo, i da je samo potrebno skupiti dovoljno hrabrosti da se to prizna. S obzirom na suprotstavljena mišljena koja postoje u okviru same Srbije, politikolog Zoran Avramović smatra, da bi pre zagovaranja bilo kog rešenja, uključujući i eventualnu podelu Kosova, trebalo doći do neke vrste konsenzusa:
„Svaki dogovor koji podrazumeva pristajanje dve strane je prihvatljiv. Problem je ko taj dogovor podržava, da li postoji konsenzus i na jednoj i na drugoj strani kada se prihvata dogovor. Ako postoji saglasnost srpske i albanske strane, ali to znači saglasnost i vlasti i opozicije i na jednoj i na drugoj strani, onda je to čvrst dogovor, stabilan. Međutim, pitanje je da li će to uopšte moći da se postigne.“
Ideja podele nema podršku u Prištini
Predstavnici Vlade Kosova odbacili su podelu Kosova kao moguću opciju u procesu rešavanja statusa. Avni Arifi, savetnik premijera Kosova, izjavio je za RSE da je podela tabu tema i da se Priština pridržava principa Kontakt grupe iz 2005. godine o ne menjanju granica. S druge strane, predstavnici kosovskih Srba upozoravaju da bi ukoliko se iscrpe sve opcije, medjunarodna zajednica mogla težiti podeli kao pragmatičnom rešenju statusa.
“Podela nije opcija za rešenje statusa Kosova, podela je tabu tema i to će i ostati. Ja ne znam kako je došlo do toga da neko pomisli da je podela Kosova opcija. Stav Posredničke trojke je da omogući svim stranama da iznesu različite opcije”, rekao je Arifi.
Izaslanik Evropske Unije u posredničkom timu Kontakt grupe za Kosovo Volfgang Išenger izjavio je da “ni on, ni trojka ne predlažu, niti podržavaju podelu Kosova”, ali da trojka prihvata svako rešenje sa kojim se budu složile dve strane.
Priština se zalaže da se u procesu definisanja statusa moraju poštovati principi Kontakt grupe, kojima se ističe da nema povratka na stanje pre 1999. godine, nema podele a ni ujedinjenja Kosova sa nekom teritorijom.
Poslanik iz opozicione Demokratske partije Kosova Enver Hodžaj (Hoxhaj), izjavio je da neće biti podele pošto je to rešenje protivno uspostavljanju demokratije u regionu:
“Svaka tendencija da se promene granice i podeli Kosovo vodi nas 20 godina unazad i destabilizovaće Balkan, to je i protivno naporima medjunarodne zajednice o formiranju multietničkog društva”, izjavio je Hodžaj.
I predstavnici kosovskih Srba ističu da je za njih neprihvatljiva podela pošto bi se time, kako kažu, Srbija odrekla jednog dela svoje teritorije. Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća u Mitrovici, SNV, ističe da obe strane ne žele da dodje do podele Kosova, ali i upozorava da bi ukoliko se iscrpe sve opcije, medjunarodna zajednica mogla težiti podeli kao pragmatičnom rešenju statusa.
“Kada je medjunarodna zajednica u pitanju mora da nam bude jasno da kada se rešavao problem u Hrvatskoj, Bosni i sada na Kosovu, da su oni u početku veoma tvrdi a na kraju postanu veoma pragmatični. Ovo bi bilo veoma pragmatično rešenje ako je alternatova podeli novi rat ili novi sukobi, ja mislim da će oni pribeći i hladno prihvatiti neko takvo rešenje.”
Nebojša Jović je upozorio da bi podela mogla postati tema pregovora ukoliko se odbaci stav Beograda da je Kosovo deo Srbije prema medjunarodnom pravu, te ukoliko Albanci uvide da Kosovo ne može dobiti nezavisnost.
“Ova opcija može biti jednog trenutka ostvarljiva ukoliko se ne prihvati argument Beograda, ukoliko se ne izadje u susret Prištini da stvori još jednu albansku državu, onda ovo postoje možda neko realno rešenje. Mislim da će biti više problema sa srpskom stranom, jer zaista mislim da mi treba da se odreknemo onog dela teritorije koja je oduvek bila naša. Albanci bi u tom trenutku dobili deo teritorije na koju imaju apsolutno isto pravo kao i Srbi da žive, ali nemaju onaj vlasnički papir. Tako da ne bi me iznenadilo da to bude u igri, mada trenutno što se tiče srpske i albanske strane i medjunarodne zajednice, ta ideja nije prihvatljiva”, kaze Jović.
*****
U najnovijem izdanju emisije Radio Most takođe smo se bavili temom mogućih scenarija za rešenje kosovske krize uoči početka nove runde pregovora između Beograda i Prištine. Mada i Priština i Beograd sada tvrdo zastupaju svoje statove o nezavisnosti, odnosno o najširoj autonomiji u okviru Srbije, na stolu su i druge varijante: konfederacija, podela s tim da se stvori federacija Kosova i Albanije, a da se severni deo Kosova pripoji Srbiji, ograničeni suverenite Srbije i Ujedinjenih nacija nad Kosovom, Srbi kao konstitutivni element kosovske države, itd.
*****
U intervjuu Radiju Slobodna Evropa, direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina Franc-Lotar Altman (Franz-Lothar Altmann) ocenjuje da je unilateralno proglašenje nezavisnosti Kosova najverovatniji ishod i da će se u tom slučaju severni deo Kosova otcepiti.
