Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Šta sa inostranim dugom Kosova?


Branka TRIVIC, Anamari REPIC

Kosovski bruto dug od više od milijardu dolara predstavlja oko osam posto ukupnog inostranog Srbije. Svaki dan iz republičkog budžeta izdvoji se oko 120 000 dolara, odnosno, 3,6 miliona dolara mesečno na ime otplate spoljnog duga Kosova. Ideja da Srbija otkaže servisiranje kosovskog duga, prema Đelićevim rečima, nije nova s obzirom da je on još kao ministar finansija redovno slao fakture UNMIK-u i UN-u. Đelić tvrdi da njegova ideja ne bi trebalo da izazove strah da bi Srbija izgubila suverenitet nad Kosovom, ilustrujući to primerom da i grad Beograd ima svoja dugovanja i plaća ih sam, a deo je Srbije. Srbija je 2002. godine preuzela otplatu kosovskog duga i praktično je samo preko tog duga održavala suverentitet na tom delu svoje teritorije.

Reakcije na ideju da Beograd otkaže plaćanje kosovskog duga su različite. Jedni se boje da bi se to protumačilo kao odricanje od Kosova, drugi, među koje spada i Miroslav Prokopijević, smatraju da su takvi strahovi neosnovani:

“Srbija nikad nije ni pokušala da pregovara oko toga da vlasti na Kosovu ili već ko je tamo plaćaju taj dug.”

RSE: Ukoliko bi Srbija, hipotetički je potpuno, saopštila međunarodnim poveriocima – mi prestajemo da otplaćujemo kosovski dug, šta bi oni radili? Na koga bi prebacili servisiranje tog duga?

“Da je to neka normalna situacija to bi odmah izazvalo moratorijum na otplatu ostalih dugova Srbije i na mogućnost Srbije da uzima kredite. Kako bi ovde reagovali to je teško reći tim pre što je Kosovo na korak od nezavisnosti. Moguće je da bi oni rekli – čekaćemo da ovi postanu nezavisni pa ćemo ih onda juriti. Ne verujem da bi bila neka strašno velika gungula.”

RSE: Kako Vi mislite da je trebalo da se vlade, prethodna i aktuelna, postave u vezi sa tim pitanjima?

“Odmah pošto je dole formirana međunarodna uprava trebalo je da se razgovora oko toga da se, pošto su preuzeli sve nadležnosti države, pregovara i oko toga da oni otplaćuju taj deo duga. Međutim, ovde postoji iluzija da Srbija plaća dug da se onda pravi ekstenzija da je Kosovo još u Srbiji. Zbog te predstave, koja je više fikcija a ne realnost, nijedna vlada nije pokušavala do sada da napravi bilo šta u vezi toga.”

RSE: Drugim rečima Vi kažete da pitanje otplate duga i pitanje da li je Kosovo deo Srbije ili ne, nemaju nikakve veze jedno sa drugim?

“Naravno da nemaju.”

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je kosovski dug, i politički i ekonomski, malo složenija priča:

“Svi dosadašnji razgovori su bili da će oni imati svoju fiskalnu politiku, imaće svoje javne prihode, svoje javne rashode. Tada bi bilo logično da se premeste na njih.”

Na opasku da Srbija ne ubira poreze na Kosovu, Kovačević odgovara:

“Kada neko nekome odobri kredit, on se dalje ne interesuje kako će generisati prihode za otplatu tog kredita, taj ko je dužnik. Ovde treba stalno razmišljati da smo mi na strani dužnika a da su međunarodne organizacije, koje su kreditori, na drugoj strani. To jeste dobar argument, da se taj deo prevali na vlasti na Kosovu, ko god to bio. Mi insistiramo da taj protektorat nađe lokalne prihode da to otplaćuje. Verovatno da to nije jednostavno uraditi zato što protektorat nije uspeo da razvije poreski sistem da dovoljno prihoduje na Kosovu.”

Dušan Janjić, koordinator Foruma za etničke odnose, krivce za nerešena ekonomska pitanja, među kojima je i spoljni dug Kosova, vidi u dosadašnjem nizu srpskih vlada, ali i u međunarodnoj upravi na Kosovu. Pribojava se da je Đelić, koji - iako poseduje snažan impuls za reforme - improvizator kao i pokojni premijer Đinđić i da nema podršku vlade za ideju koju je izneo. Ipak, Đelićev predlog, kaže Janjić, mogao bi da se pretvori:

“U jedan vrlo ozbiljan i racionalan razgovor sa EU koji bi mogao da ojača pozicije Beograda i da zapravo dovede do, onoga što ja mislim da je jako potrebno, jasno definisanja prelaznog perioda budućeg statusa u kojem se moraju raščistiti sva otvorena pitanja i to po važećim standardima u EU. Govorim o svojini, govorim o dugovima i o svemu ostalom što je povezano sa ekonomijom u širem smislu.”

Predstavnici Privredne komore Kosova i lokalni ekonomski eksperti u vezi sa ovim do sada su isticali da Kosovo ne bi trebalo da plaća ovaj dug ukoliko ne bude uključeno u raspodelu dobara bivše Jugoslavije. Podsetimo i da je Ahtisari predložio da, ukoliko godinu dana nakon primene rešenja o statusu Kosova, Beograd i Priština ne postignu dogovor o raspodeli duga i njegovoj daljoj otplati, međunarodna zajednica imenuje arbitražni tim koji će odlučiti kako će se to pitanje rešiti.

Musa Ljimani, predsednik Ekonomskog instituta u Prištini kaže da se inostrani dug Kosova kreće između 850 i 900 miliona dolara, a te obaveze se odnose na međunarodne kredite koje je dobila Jugoslavija a određeni deo dala Kosovu. Ljimani procenjuje da Srbija vraća inostrani dug Kosova kako bi pokazala da je to njena teritorija.

“Mi ćemo dug vraćati na osnovu bilansa, ali ne i onaj novac koji je Srbija platila u ime kosovskih dugova, pošto ona nema ni zakonsko ni ekonomsko pravo da preuzima obavezu ili dug Kosova”, kaže Ljimani, dodajući da je to pre svega političko pitanje.

Stručnjaci za ekonomiju ocenjuju da Kosovo nema nikakvu obavezu prema Srbiji, te da će preuzeti samo inostrani dug za period do 1990. godine i posle završetka rata. Objašnjenje ovog problema vezano je za bivšu Jugoslaviju. Ekonomisti podsećaju da je Kosovo, kao politički deo Jugoslavije, dobijalo od tadašnje države deo inostranih kredita za velike ekonomske sisteme, kao što su Trepča i Ibar-Lepenac, te je učestvovalo u bruto društvenom proizvodu, ali ono danas nije deo procesa podele imovine.

Musa Ljimani kaže da je napravljena zakonska i ekonomska nepravda, pošto je Kosovo bilo sastavni politički i ekonomski deo Jugoslavije, te je steklo pravo da učestvuje u sukcesiji imovine bivše SFRJ:

“Smatram da Kosovo treba da prezume dug samo ako se uključi u podelu imovine nekadašnje Jugoslavije. Kosovska ekonomija je učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa dva posto, što znači da u nepokretnoj imovini i glavnim fondovima ima svoj udeo. Samim tim ima pravo da učestvuje u podeli imovine i da nakon toga izvrši svoje obaveze.”

Tokom pregovora Prištine i Beograda o statusu Kosova, razmatrano je i pitanje inostranog duga, ali bez dogovora. U međuvremenu pregovarački proces se nastavlja. Međutim, na osnovu plana Martija Ahrtisarija, koji su prihvatile kosovske vlasti, predlaže se da Kosovo preuzme određeni deo inostranog duga. Ljimani o tome kaže:

“U Ahtisarijevom planu kaže se da Kosovo treba da preuzme inostrane obaveze, ali to nisu obaveze prema Srbiji već međunarodni krediti koje je uzela Jugoslavija i određeni deo dala Kosovu.”

U Ahtisarijevom predlogu se kaže da Kosovo preuzima dugove bivše Jugoslavije samo u slučaju kada je kredit bio namenjen Kosovu. U slučaju ako se Kosovo i Srbija ne slože oko preuzimanja dugova, Ahtisari je predložio da međunarodna zajednica godinu dana posle odluke o statusu, imenuje arbitra koji će se baviti pitanjem podele dugova između dve strane.
XS
SM
MD
LG