RFE: Takozvana "trojka", koju čine predstavnici SAD, EU i Rusije organizuje novu rundu pregovora o statusu Kosova. Da li se može očekivati sporazum ili će Moskva upotrebiti veto, kao što je u više navrata najavljivala?
ŠULTI: Intervencijom NATO-a sprečeno je dalje etničko čišćenje Albanaca, obezbeđen je mir u regionu, ali je ostalo nerešeno političko pitanje statusa Kosova. Kao što znate, pozicija SAD je da Kosovo treba da bude nezavisno. To je i stav mnogih drugih zemalja. Očekujemo da ćemo postići to rešenje u skorijoj budućnosti.
RFE : Međutim, ukoliko ne bude sporazuma između Zapada i Rusije, hoće li SAD insistirati na unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova, van okvira Ujedinjenih nacija.
ŠULTI : Ja nisam pogodna ličnost da o tome spekulišem. Mi zajednički radimo sa našim ruskim kolegama u cilju postizanja kompromisa, ali imamo jasan stav kakav bi trebalo da bude ishod. SAD, EU i Rusija se ne slažu oko statusa Kosova. Međutim, o drugim pitanjima na kojima radim sa svojim ruskim kolegama u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Beču u mnogo čemu se slažemo, kao što su nuklearna energija, zatim sprečavanja širenja oružja za masovno uništavanje, organizovani kriminal. Predsednici Buš i Putin pokrenuli su nedavno zajedničku inicijativu za borbu protiv globalnog terorizma.
RFE : Međutim, mnogi smatraju da je tvrd ruski stav oko Kosova samo manevar da bi se dobili ustupci od Zapada o drugim međunarodnim pitanjima.
ŠULTI : Ne bih spekulisao šta su motivi Rusije, ali mi ne možemo dozvoliti da Kosovo bude moneta za potkusurivanje, kao ni region u celini, jer je reč o sudbini ljudi koji u njemu žive. Naš cilj je da pronađemo rešenje koje će približiti Kosovo i ceo Balkan Evropskoj Uniji i NATO.
RFE: Srbija tvrdi da će slučaju nezavisnosti Kosova biti drastično prekršeno međunarodno pravo, kao i da će se to negativno odraziti na stabilnost regiona, imajući u vidu pre svega Makedoniju i Bosni i Hercegovinu.
ŠULTI : Vreme je za smirenu diplomatiju. Nadam se da će svi raditi na postizanju razložnog rešenja, što podrazumeva nezavisnost za Kosovo, koje će se zajedno sa Srbijom i ostatkom regiona ubrzano kretati ka Evropskoj Uniji.
RFE: Mnogi Srbi smatraju da ako većinski Albanci dobiju nezavisnost, onda i Srbi koji takođe čine većinu u Republici Srpskoj imaju isto pravo na osamostaljivanje od Bosne. Da li nova etnička prekrajanja Balkana mogu izazvati dalje sukobe.
ŠULTI: Smatram da je Kosovo jedinstven slučaj, što je između ostalog posledica Miloševićeve politike. To je priznato i Rezolucijom Saveta bezbednosti. Ne verujem da će rešavanje ovog pitanja imati bilo kakvog negativnog efekta po balkanski region.
RFE : Vi ste bili angažovani u pomaganju demokratskim snagama u Srbiji u vreme smene Miloševića. Mnogi se pribojavaju da će u slučaju nezavisnosti Kosova biti uzdrmana pozicija demokratske opcije, odnosno da će Srpska radikalna stranka doći na vlast, a što bi imalo negativan efekat i po ceo region.
ŠULTI : Trebalo bi precizitati da su građani Srbije zbacili Miloševića. Hrabri radnici, studenti i ostali koji su blokirali puteve, protestvovali, zatim opozicione stranke. Bilo je podrške izvana, ali je do promene režima došlo pre svega angažmanom građana Srbije. Oni su to uradili zbog pogubnih posledica Miloševićeve vladavine, kao i konsenzusa da je budućnost Srbije u Evropi. Ja se nadam da je cilj političkog vođstva i građana Srbije i dalje isti, dakle evroatlantske integracije, čime bi se napravio otklon od traumatičnog nasleđa nedavne prošlosti.
RFE : Međutim, i umereni političari u Srbiji, poput predsednika Tadića odlučno odbacuju bilo kakvu mogućnost nezavisnosti Kosova. Ukoliko ono ipak postane nezavisno, a Beograd to ne prihvati, na koji način Srbija može biti integrisana u evroatlantske strukture.
ŠULTI : Lideri svih ovih zemalja moraju da donesu teške odluke koje se tiču njihove budućnosti a za dobrobit svojih građana. Dakle, u ovom slučaju odluka koju treba da donese vođstvo Srbije treba da ima u vidu da je njena budućnost u Evropi.
Promena Dejtonskog sporazuma
RFE : Bosna je 12 godina nakon rata i dalje veoma politički i etnički podeljena. Po nekim mišljenjima jedini izlaz iz sadašnje blokade jeste promena Dejtonskog sporazuma u smislu stvaranja efikasnije države sa većim ovlašćenjima centralnih vlasti, zatim ukidanje entiteta. Istovremeno, u Republici Srpskoj ističu da je njen opstanak sa sadašnjim ovlašćenjima, kao što su posebna policija, preduslov i za opstanak Bosne.
ŠULTI : Dejtosnki sporazum je omogućio mir u Bosni. Međutim, potrebni su dodatni napori kako bi se ona približila Evropi. Podsekretar Berns i naš ambasador u Sarajevu Maklheni intezivno rade na podsticanju neophodnih reformi u ovoj zemlji. Da bi Bosna bila uspešna, neophodne su strane investicije. Međutim, ako je njihov priliv otežan zbog komplikovane strukture vlasti na mnoštvo nivoa, onda je nužno razmotriti njenu izmenu kako bi se prilagodila evropskim standardima.
RFE: Kakva bi trebalo bi da bude pozicija Republike Srpska, što izaziva najviše sporenja.
ŠULTI : Mislim da je budućnost cele Bosne u Evropi i verujem da svi njeni političari zajedno rade na ostvarenju tog cilja. Ja sam bio angažovan pri NATO-u u vreme intervencije u Bosni, kao i razmeštanja međunarodnih trupa. Potom sam bio u Beloj kući tokom vazdušne kampanje protiv SR Jugoslavije. To su bila teška vremena, ljudi su umirali, živeli u bedi, proterani sa svojih ognjišta. Kada se sa ove distance osvrnem na taj period, osećam se veoma dobro, jer je situacija sada neuporedivo bolja, bez obzira na probleme sa kojima se Balkan još suočava. Budućnost za ovaj region biće još prosperitetnija, a ona se nalazi u evroatlatskim integracijama. Jedino je nužno da svi zajedno radimo na uključivanju Balkana u EU i NATO, kako bi omogućili njegovim građanima da osete blagodeti mira, stabilnosti i prosperiteta koje te integracije donose.
