Dostupni linkovi

Konfederaciju ne želi niko


AJL :Mislim da Evropska Unija nije naklonjena ideji konfederacije između Srbije i Kosova, jer ne treba zaboraviti da se u više navrata bezuspešno pokušavalo primeniti taj model na prostoru bivše Jugoslavije od 1918. godine. Dakle, probane su razne varijante konfederacije, federacije, zatim podele vlasti, ali svi ti napori su propali u poslednjih sto godina. Stoga, nije previše mudro pokušavati da se ponovo primeni takva opcija za rešenje statusa Kosova. Drugo, nije jasno šta bi se time postiglo. Srbija, naime nije spremna da pregovora sa Kosovom na ravnopravnoj osnovi kao posebnim entitetom, a što bi morala u slučaju stvaranja konfederacije. Na kraju, ni kosovski Albanci nisu zainteresovani za tu opciju jer im je obećana puna nezavisnost. Dakle, ne znam šta je svrha lansiranja takve ideje. Mislim da su u pitanju samo glasine. Tačno je, međutim, da Evropska Unija traga za kompromisnim rešenjem koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd.

RFE : Kakav je kompromis moguć, imajući u vidu da je to neka vrsta "nulte igre" (zero sum game), što znači da sve manje od nezavisnosti Kosova za Albance je gubitak, kao što je za Srbe gubitak bilo kakva vrsta nezavisnosti Kosova.

AJL : Apsolutno, veliki problem je što se došlo u tu situaciju u kojoj je bilo kakav kompromis gotovo nemoguć. Jedan od opcija je produžetak pregovora, što je Francuska već predložila, odlaganje primene rešenja za status Kosova, ali to su mogući kompromisi o detaljima a ne i o suštini.

RFE : Da li najnovija inicijativa tzv. trojke, koju čine Evropska Unija, SAD i Rusija može ublažiti razlike između Moskve i Zapada, ili će Putinova administracija upotrebiti veto u Savetu bezbednosti kao što je u više navrata najavila.

AJL : To je najveća nepoznanica i zato se pregovori nastavljaju. Jedan od razloga zašto je Evropska Unija uklonila na kraju Ahtisarija iz pregovora, jeste njeno uverenje da je još uvek moguć dogovor sa Rusijom i da je dosadašnja pretnja Moskve vetom samo Putinov trik kao posledica zaoštravanja odnosa sa Zapadom i o mnogim drugim pitanjima. U Briselu se nadaju da će jednog dana moći da postignu sporazum sa Rusijom o paketu pitanja, kao što su kontrola naoružanja i u tom kontekstu i o Kosovu. Ja lično ne verujem da je moguć takav dil u paketu.

RFE : Šta očekujete kao krajnje rešenje za Kosovo kada istekne 120 dana predviđenih za dodatne pregovore.

AJL : Ja mislim da ćemo se suočiti sa istom situacijom kao i danas. Rusija će i tada biti protiv nezavisnosti Kosova, jer time zadržava značajnu polugu koja joj omogućava uticaj na Balkanu uz veoma malo rizika i troškova po nju samu. Istovremeno, ni SAD neće promeniti svoju poziciju. Na kraju, Kosovo će najverovatnije jednostrano proglasiti nezavisnost, koju će priznati SAD, ali ne i Evropska Unija, barem na početku.

RFE : Šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Beograd spreman da se odrekne određenih elemenata suvereniteta nad Kosovom, dozvoljvajuću mu na primer direktan pristup Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu. Da li to može omogućiti sporazum.

AJL : Ne mislim da je to dovoljno. Zapad je obećao Albancima nezavisnost i sada je teško od toga odustati, a da se ne izazovu velike tenzije na Kosovu. Mislim da je bila greška što su pre svega SAD, a u mnogo manjoj meri EU davali takva obećanja. Vašington sada nije spreman da kaže Albancima da ova obećanja ne mogu da se ispune.
Dakle, iako je ovaj predlog Beograda interesantan, on ne može suštinski promeniti situaciju. Ovde više nisu u pitanju neki elementi suvereniteta Kosova, već potpuni suverenitet.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu "informacione mećave" – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga "Hladni mir: Kavkaz i Kosovo" i " 'Balkanizacija' Interneta i smrt novinara".

XS
SM
MD
LG