U nesvakidašnjem zaokretu, Sud kojeg Šešelj, prema izjavi prilikom dobrovoljne predaje u februaru 2003, ‘namjerava uništiti’, odlučio mu je isplatiti pozamašnu svotu novca iz sopstvenog budžeta.
Radio Slobodna Evropa saznaje da je u prvoj odluci ovakve vrste donesenoj na Tribunalu, sudija Jean Claude Antonetti naložio Sekretarijatu da pronadje način kako da se Šešelju isplate troškovi koji bi mogli doseći nekoliko stotina hiljada eura.
Sistem pravne pomoći Tribunala predvidja da se novac za odbranu optuženih isplaćuje advokatima koji ih brane, tako da je Sekretarijat u odvojenom podnesku upućenom 29. juna ustvrdio da bi plaćanje novca optuženom bilo nelegalno. Uprokos tome, Odlukom sudije Antonettija, novac će ići «timu» koji radi na Šešeljevoj odbrani, odnosno vođstvu Srpske radikalne stranke, uključujući Aleksandra Vučića i druge.
Kao uslov za uplaćivanje novca Šešelj ima obavezu da pokaže da nema lična sredstva za finansiranje odbrane, te da nominuje osobu koja ispunjava kriterije Tribunala preko koje bi novac bio uplaćen.
Šešelj se, inače, ranije, usprotivio planu sudije Haškog tribunala da mu sudjenje počne u novembru, ocjenjujući da je to "apsolutno nemoguće" uz obrazloženje da nisu ispunjene proceduralno-pravne pretpostavke na kojima on insistira.
On je naveo da mu Tužilaštvo još nije dostavilo na srpskom jeziku i na papiru oko 400 hilajda stranica dokumenata koji ga optužuju ili idu u njegovu korist. Tada je i napomenuo da sudsko vijeće još nije donijelo odluku o njegovom zahtjevu da Tribunal finansira njegovu odbranu.
Kao najraniji termin za početak sudjenja, Šešelj je naveo mart 2008. godine.
Sudija Antoneti ponovo je naglasio da, prema njegovom mišljenju, Vojislav Šešelj ima pravo da mu svi dokumenti budu dostavljeni na maternjem jeziku, kao i da Tribunal finansira njegove pravne savjetnike.
Sudski Sekretarijat protivio se finansiranju Šešeljevih savjetnika, upozoravajući da bi to bilo protivno statutu Tribunala i dovelo u pitanje sistem pravne pomoći koji predvidja isključivo plaćanje branilaca za optužene koji nemaju novca da ih plate sami.
Evo šta o tome kaže Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu:
“Ono što je izgledalo nemoguće u početku njegovog štrajka glađu, sada postaje moguće. Sve više i više se vidi da sudija Antoneti sve više i više njemu udovoljava. Tako da moram da priznam da nije iznenađujuće, ali po meni lično ta vrsta popuštanja i ta vrsta traženja presedana u priličnoj meri krnji ugled Haškog tribunala.”
U “timu” koji radi na Šešeljevoj odbrani su pored ostalih Aleksandar Vučić, Zoran Krasić, Slavko Jerković i Marina Raguš, svi istaknuti članovi Srpske Radikalne Stranke. U pripremanje njegove odbrane uključeno je oko dvadeset ljudi. Među njima, kako saznajemo, i neki koji se u već objelodanjenim optužnicama pominju kao učesnici “zajedničkog zločinačkog poduhvata”. Takav je i Mirko Blagojević koji je se nalazi na listi članova Šešeljevog tima odbrane. I evo kako ovu odluku komentariše visoki funkcioner radikalne strake, Dragan Todorović:
„Po statutu Haškog tribunala postoji deo u kome se kaže da suđenje mora biti pravedno. Pod pravednošću suđenja podrazumeva se da tužilačka i optužena strana imaju iste uslove, a to podrazumeva da imaju na raspolaganju i sredstva. Vojislav Šešelj ne traži ništa drugo sem ono što mu po statutu Tribunala pripada. Sekreterijat Tribunala je u dogovoru sa Tužilaštvom na sve moguće načine pokušao da onemogući da se Vojislav Šešelj sam brani, da mu nametnu advokata, a Vojislav je već istakao, takoreći na početku svog boravka u Hagu, da Sekreterijat Tribunala nelegalno ima jedan određen broj advokata sa kojima je u dogovoru i koji isključivo vrše odbranu u Haškom tribunalu.“
Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 23. februara 2003. godine.
Radio Slobodna Evropa saznaje da je u prvoj odluci ovakve vrste donesenoj na Tribunalu, sudija Jean Claude Antonetti naložio Sekretarijatu da pronadje način kako da se Šešelju isplate troškovi koji bi mogli doseći nekoliko stotina hiljada eura.
Sistem pravne pomoći Tribunala predvidja da se novac za odbranu optuženih isplaćuje advokatima koji ih brane, tako da je Sekretarijat u odvojenom podnesku upućenom 29. juna ustvrdio da bi plaćanje novca optuženom bilo nelegalno. Uprokos tome, Odlukom sudije Antonettija, novac će ići «timu» koji radi na Šešeljevoj odbrani, odnosno vođstvu Srpske radikalne stranke, uključujući Aleksandra Vučića i druge.
Kao uslov za uplaćivanje novca Šešelj ima obavezu da pokaže da nema lična sredstva za finansiranje odbrane, te da nominuje osobu koja ispunjava kriterije Tribunala preko koje bi novac bio uplaćen.
Šešelj se, inače, ranije, usprotivio planu sudije Haškog tribunala da mu sudjenje počne u novembru, ocjenjujući da je to "apsolutno nemoguće" uz obrazloženje da nisu ispunjene proceduralno-pravne pretpostavke na kojima on insistira.
On je naveo da mu Tužilaštvo još nije dostavilo na srpskom jeziku i na papiru oko 400 hilajda stranica dokumenata koji ga optužuju ili idu u njegovu korist. Tada je i napomenuo da sudsko vijeće još nije donijelo odluku o njegovom zahtjevu da Tribunal finansira njegovu odbranu.
Kao najraniji termin za početak sudjenja, Šešelj je naveo mart 2008. godine.
Sudija Antoneti ponovo je naglasio da, prema njegovom mišljenju, Vojislav Šešelj ima pravo da mu svi dokumenti budu dostavljeni na maternjem jeziku, kao i da Tribunal finansira njegove pravne savjetnike.
Sudski Sekretarijat protivio se finansiranju Šešeljevih savjetnika, upozoravajući da bi to bilo protivno statutu Tribunala i dovelo u pitanje sistem pravne pomoći koji predvidja isključivo plaćanje branilaca za optužene koji nemaju novca da ih plate sami.
Evo šta o tome kaže Biljana Kovačević Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava u Beogradu:
“Ono što je izgledalo nemoguće u početku njegovog štrajka glađu, sada postaje moguće. Sve više i više se vidi da sudija Antoneti sve više i više njemu udovoljava. Tako da moram da priznam da nije iznenađujuće, ali po meni lično ta vrsta popuštanja i ta vrsta traženja presedana u priličnoj meri krnji ugled Haškog tribunala.”
U “timu” koji radi na Šešeljevoj odbrani su pored ostalih Aleksandar Vučić, Zoran Krasić, Slavko Jerković i Marina Raguš, svi istaknuti članovi Srpske Radikalne Stranke. U pripremanje njegove odbrane uključeno je oko dvadeset ljudi. Među njima, kako saznajemo, i neki koji se u već objelodanjenim optužnicama pominju kao učesnici “zajedničkog zločinačkog poduhvata”. Takav je i Mirko Blagojević koji je se nalazi na listi članova Šešeljevog tima odbrane. I evo kako ovu odluku komentariše visoki funkcioner radikalne strake, Dragan Todorović:
„Po statutu Haškog tribunala postoji deo u kome se kaže da suđenje mora biti pravedno. Pod pravednošću suđenja podrazumeva se da tužilačka i optužena strana imaju iste uslove, a to podrazumeva da imaju na raspolaganju i sredstva. Vojislav Šešelj ne traži ništa drugo sem ono što mu po statutu Tribunala pripada. Sekreterijat Tribunala je u dogovoru sa Tužilaštvom na sve moguće načine pokušao da onemogući da se Vojislav Šešelj sam brani, da mu nametnu advokata, a Vojislav je već istakao, takoreći na početku svog boravka u Hagu, da Sekreterijat Tribunala nelegalno ima jedan određen broj advokata sa kojima je u dogovoru i koji isključivo vrše odbranu u Haškom tribunalu.“
Vojislav Šešelj dobrovoljno se predao Haškom tribunalu 23. februara 2003. godine.
