Između Vučitrna i Pariza, kako je lažnu dilemu koju domaći političari povodom pregovora o statusu Kosova serviraju građanima Srbije formulisao jedan poznati beogradski kolumnista, građani bi ipak izabrali grad svetlosti. Ili, možda bi preciznije bilo tumačenje rezultata najnovijeg istraživanja javnog mnjenja - ne bi dali Pariz u zamenu za Vučitrn. Iako takvu trgovinu niko nije ponudio niti će. Ali, to je druga tema. Naime, 2-3 građana ne dovodi u pitanje članstvo Srbije u EU u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova. Jedan drugi aspekt najnovijeg istraživanja manje je povoljan. Građani Srbije, i oni koji veruju u trgovinu Vučitrn-Pariz i oni koji se nisu navozali na tu priču, i dalje ne znaju šta dobijaju ako njihova država postane deo evropske porodice.
No, najpre o ovom prvom aspektu. Kako je saopštila direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje Tanja Miščević 71 odsto građana Srbije smatra da i ukoliko EU jednostrano prizna nezavisnost Kosova, pridruživanje Briselu treba nastaviti. Otprilike isti odnos bio je i u našoj anketi na ulicama Beograda:
“Mene najviše zanima bela šengen lista, zanima me da vidim svet.”
“Meni Kosovo lično stvarno ništa ne znači.”
“To je hipotetičko pitanje, ali zašto bih bio protiv ulaska u EU?! Apsolutno mislim da to nije vezana stvar.”
“Ulazak – da, ovo prvo mi se ne dopada, ali bih.”
“Nikada, ni sada, ni ako ga priznaju zato što mi ne treba Evropa.”
Kada je reč o drugoj, večitoj dilemi Srbije - saradnji sa Haškim tribunalom, procenat građana koji se protive toj saradnji smanjen je sa 57 na 54 odsto.
Ipak, visoka politika, pa i sudbina haških begunaca je u drugom planu, ono što brine građane jesu praktične stvari. Najveći strahovi odnose se na probleme koje će zbog priključenja EU imati poljoprivrednici, kao i na velike troškove koje će imati država.
Iako kod građana Srbije, kako kaže direktor agencije Stratedžik marketing Srđan Bogosavljević, još uvek nema evroskepticizma, veliki broj njih ne zna šta zapravo donosi članstvo u EU:
“Još uvek imamo volju da se priključimo, ali kad se poredimo sa drugim zemljama mi smo još uvek u fazi – manje znamo, više želimo. U Srbiji odgovor ‘Ne znam’, kao što dobro znate – niko vam nikad ništa ne kaže ‘Ne znam’. Pitate vodoinstalatera da li zna da popravi vrata – zna, i obrnuto – svi sve znaju. Međutim kad ih pitate da li znate šta treba da uradimo da bismo ušli u EU, tek 30% kaže 4 ili 5, to je izuzetno mali procenat za naš mentalitet.”
Na pitanje šta će Vlada učiniti kako bi građani Srbije bili bolje upoznati sa tim šta donosi članstvo u EU, Tanja Miščević iz Vladine kancelarije za pridruživanje odgovara:
“Taj segment informisanja i zapravo komunikacije sa javnošću je okosnica i budućeg rada i dobre saradnje između vlade i parlamenta. Naravno, potpredsednik vlade, njegov kabinet, kancelarija će jako puno raditi upravo u smislu podizanja opšte informisanosti javnosti po pitanjima evropskih integracija sa vrlo konkretnim primerima.”
Možda bi za početak ipak trebalo razotkriti veliku obmanu, kako je to učinio citirani kolumnista Teofil Pančić - da ćemo Kosovo dobiti nazad u zamenu za Jevropu
No, najpre o ovom prvom aspektu. Kako je saopštila direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje Tanja Miščević 71 odsto građana Srbije smatra da i ukoliko EU jednostrano prizna nezavisnost Kosova, pridruživanje Briselu treba nastaviti. Otprilike isti odnos bio je i u našoj anketi na ulicama Beograda:
“Mene najviše zanima bela šengen lista, zanima me da vidim svet.”
“Meni Kosovo lično stvarno ništa ne znači.”
“To je hipotetičko pitanje, ali zašto bih bio protiv ulaska u EU?! Apsolutno mislim da to nije vezana stvar.”
“Ulazak – da, ovo prvo mi se ne dopada, ali bih.”
“Nikada, ni sada, ni ako ga priznaju zato što mi ne treba Evropa.”
Kada je reč o drugoj, večitoj dilemi Srbije - saradnji sa Haškim tribunalom, procenat građana koji se protive toj saradnji smanjen je sa 57 na 54 odsto.
Ipak, visoka politika, pa i sudbina haških begunaca je u drugom planu, ono što brine građane jesu praktične stvari. Najveći strahovi odnose se na probleme koje će zbog priključenja EU imati poljoprivrednici, kao i na velike troškove koje će imati država.
Iako kod građana Srbije, kako kaže direktor agencije Stratedžik marketing Srđan Bogosavljević, još uvek nema evroskepticizma, veliki broj njih ne zna šta zapravo donosi članstvo u EU:
“Još uvek imamo volju da se priključimo, ali kad se poredimo sa drugim zemljama mi smo još uvek u fazi – manje znamo, više želimo. U Srbiji odgovor ‘Ne znam’, kao što dobro znate – niko vam nikad ništa ne kaže ‘Ne znam’. Pitate vodoinstalatera da li zna da popravi vrata – zna, i obrnuto – svi sve znaju. Međutim kad ih pitate da li znate šta treba da uradimo da bismo ušli u EU, tek 30% kaže 4 ili 5, to je izuzetno mali procenat za naš mentalitet.”
Na pitanje šta će Vlada učiniti kako bi građani Srbije bili bolje upoznati sa tim šta donosi članstvo u EU, Tanja Miščević iz Vladine kancelarije za pridruživanje odgovara:
“Taj segment informisanja i zapravo komunikacije sa javnošću je okosnica i budućeg rada i dobre saradnje između vlade i parlamenta. Naravno, potpredsednik vlade, njegov kabinet, kancelarija će jako puno raditi upravo u smislu podizanja opšte informisanosti javnosti po pitanjima evropskih integracija sa vrlo konkretnim primerima.”
Možda bi za početak ipak trebalo razotkriti veliku obmanu, kako je to učinio citirani kolumnista Teofil Pančić - da ćemo Kosovo dobiti nazad u zamenu za Jevropu
