Prema navodima Živojina Karajičića, predsednika Udruženja ribolovaca iz Užičke Požege, pomor je usledio nakon izlivanja gradske kanalizacije u reku:
„Utvrdili smo da je velika količina ribe u pitanju, da je pomor iz gradske kanalizacije. Išli smo do ušća nekih 4-5 km nizvodno, bilo je mrtve ribe, krkuša, mrena, skoblar i klen. To je riba koja u principu tu živi. Na žalost, poribili smo tu reku proletos, jesenas sa nekih hiljadu kilograma ribe.“
Goran Đurđević, upravnik Ribočuvarskog područja Morava koja gazduje rekama i jezerima u Šumadiji i Pomoravlju, smatra da su učestali pomori ribe u srpskim rekama posledica višegodišnje nebrige jer većina industrijskih postrojenja ne poseduje sisteme za prečišćavanje otpadnih voda:
„Po zakonu morate da imate centralna postrojenja za prečišćavanje voda. 99% fabrika to nema i po sadašnjem zakonu te fabrike ne bi mogle da rade. Mislim da država mora da zauzme generalni stav prema svim zagađivačima, da se zagađivačima daju određeni rokovi da ispoštuju zakonske norme, a da se nakon toga ide na zatvaranje fabrika. Mi čekamo da dođe do pomora pa onda reagujemo. Znači, bolje je sprečiti nego lečiti.“
Dragana Vasiljević republička inspektorka za ribarstvo kaže da moguće uzroke učestalih uginuća riba u rekama u Srbiji treba tražiti u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima i izlivanju komunalnih i industrijskih voda u reke, koje zbog niskog nivoa vode ne mogu da apsorbuju zagađenje:
„Ovakvi hidrometeorološki uslovi nisu zabeleženi poslednjih godina. Opšte je poznato da je koncentracija kiseonika u vodi smanjena zato što se sa povećanjem temperature smanjuje rastvorljivost kiseonika. Sami hidrometerološki uslovi su takvi da je već smanjena količina kiseonika u vodi, a većina opština u Srbiji ne poseduje centralna postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i sam izliv tih kanalizacionih komunalnih otpadnih voda, na već inače smanjenu koncentraciju kiseonika u vodi, na niske vodostaje, može da dovede do uginuća. I naravno, industrijska zagađenja odnosno puštanje otpadnih voda.“
U proteklih mesec dana Specijalistički veterinarski institut u Kraljevu izvršio je analizu nekoliko desetina uginulih riba sa raznih lokacija u Srbiji. Mirjana Vukašinović zamenica direktora tog instituta kaže da su uginuća riba najčešće prouzrokovali visoka koncentracija amonijaka i nedostatak kiseonika u vodi:
„Dozvoljena količina amonijaka ribnjaka, recimo za pastrmke, je 25 mikrograma. 100 mg je dozvoljeno u vodama prve kategorije a mi smo u ovim uzorcima voda gde je bilo uginuća, utvrđivali od 16 do 30 mg po litru. Možete da vidite koja je ogromna razlika između one količine koja ne smeta ribama do ove koja je uzrok uginuća. Na ovim temperaturama gde temperatura vode nije sigurno ispod 25C rastvorljivost kiseonika maksimalna je negde oko 7 mg, znači da ništa ne postoji što ga vezuje. On po prirodi ne može da se rastvori u većoj količini nego 7 mg po litru.“
Kao primer prevelike zagađenosti reka Goran Đurđević navodi Veliku Moravu, najveću reku u Srbiji, koja ovog leta još uvek odoleva brojnim zagađivačima:
„Sav otpad iz Srbije se sliva u Veliku Moravu, dole preko Južne Morave, onda preko Ibra i Zapadne Morave i svih ostalih manjih pritoka. Za sada nismo imali uginuća, Velika Morava još uvek nekako podnosi ali je simptomatično da njena boja ukazuje na veliki stepen zagađenja. Tako da nam još uvek nije jasno kako riba preživljava.“
Đurđević strahuje da će zbog nepovoljnih vremenskih prilika i slabe zaštite ekološka agonija na rekama u Srbiji potrajati tokom celog leta i narednih godina, sve dok država ne počne da deluje preventivno protiv potencijalnih zagađivača:
„Svedoci smo da se klima promenila i da ćemo takav problem imati i narednih godina. Sve su toplija i duža leta, čak je i zima bila topla i sa malo padavina tako da takvu situaciju možemo da očekujemo i narednog leta. Koliko sam ja upoznat – najavili su još jedan topli talas, tako da će verovatno biti još pomora u Srbiji jer fabrike i dalje rade, one nisu sistem proizvodnje prilagodili vremenskim uslovima. Velika je temperatura vode i plus nizak vodostaj, plus određen tip zagađenja utiče na razvoj algi koje se hrane kiseonikom.“
„Utvrdili smo da je velika količina ribe u pitanju, da je pomor iz gradske kanalizacije. Išli smo do ušća nekih 4-5 km nizvodno, bilo je mrtve ribe, krkuša, mrena, skoblar i klen. To je riba koja u principu tu živi. Na žalost, poribili smo tu reku proletos, jesenas sa nekih hiljadu kilograma ribe.“
Goran Đurđević, upravnik Ribočuvarskog područja Morava koja gazduje rekama i jezerima u Šumadiji i Pomoravlju, smatra da su učestali pomori ribe u srpskim rekama posledica višegodišnje nebrige jer većina industrijskih postrojenja ne poseduje sisteme za prečišćavanje otpadnih voda:
„Po zakonu morate da imate centralna postrojenja za prečišćavanje voda. 99% fabrika to nema i po sadašnjem zakonu te fabrike ne bi mogle da rade. Mislim da država mora da zauzme generalni stav prema svim zagađivačima, da se zagađivačima daju određeni rokovi da ispoštuju zakonske norme, a da se nakon toga ide na zatvaranje fabrika. Mi čekamo da dođe do pomora pa onda reagujemo. Znači, bolje je sprečiti nego lečiti.“
Dragana Vasiljević republička inspektorka za ribarstvo kaže da moguće uzroke učestalih uginuća riba u rekama u Srbiji treba tražiti u nepovoljnim hidrometeorološkim uslovima i izlivanju komunalnih i industrijskih voda u reke, koje zbog niskog nivoa vode ne mogu da apsorbuju zagađenje:
„Ovakvi hidrometeorološki uslovi nisu zabeleženi poslednjih godina. Opšte je poznato da je koncentracija kiseonika u vodi smanjena zato što se sa povećanjem temperature smanjuje rastvorljivost kiseonika. Sami hidrometerološki uslovi su takvi da je već smanjena količina kiseonika u vodi, a većina opština u Srbiji ne poseduje centralna postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i sam izliv tih kanalizacionih komunalnih otpadnih voda, na već inače smanjenu koncentraciju kiseonika u vodi, na niske vodostaje, može da dovede do uginuća. I naravno, industrijska zagađenja odnosno puštanje otpadnih voda.“
U proteklih mesec dana Specijalistički veterinarski institut u Kraljevu izvršio je analizu nekoliko desetina uginulih riba sa raznih lokacija u Srbiji. Mirjana Vukašinović zamenica direktora tog instituta kaže da su uginuća riba najčešće prouzrokovali visoka koncentracija amonijaka i nedostatak kiseonika u vodi:
„Dozvoljena količina amonijaka ribnjaka, recimo za pastrmke, je 25 mikrograma. 100 mg je dozvoljeno u vodama prve kategorije a mi smo u ovim uzorcima voda gde je bilo uginuća, utvrđivali od 16 do 30 mg po litru. Možete da vidite koja je ogromna razlika između one količine koja ne smeta ribama do ove koja je uzrok uginuća. Na ovim temperaturama gde temperatura vode nije sigurno ispod 25C rastvorljivost kiseonika maksimalna je negde oko 7 mg, znači da ništa ne postoji što ga vezuje. On po prirodi ne može da se rastvori u većoj količini nego 7 mg po litru.“
Kao primer prevelike zagađenosti reka Goran Đurđević navodi Veliku Moravu, najveću reku u Srbiji, koja ovog leta još uvek odoleva brojnim zagađivačima:
„Sav otpad iz Srbije se sliva u Veliku Moravu, dole preko Južne Morave, onda preko Ibra i Zapadne Morave i svih ostalih manjih pritoka. Za sada nismo imali uginuća, Velika Morava još uvek nekako podnosi ali je simptomatično da njena boja ukazuje na veliki stepen zagađenja. Tako da nam još uvek nije jasno kako riba preživljava.“
Đurđević strahuje da će zbog nepovoljnih vremenskih prilika i slabe zaštite ekološka agonija na rekama u Srbiji potrajati tokom celog leta i narednih godina, sve dok država ne počne da deluje preventivno protiv potencijalnih zagađivača:
„Svedoci smo da se klima promenila i da ćemo takav problem imati i narednih godina. Sve su toplija i duža leta, čak je i zima bila topla i sa malo padavina tako da takvu situaciju možemo da očekujemo i narednog leta. Koliko sam ja upoznat – najavili su još jedan topli talas, tako da će verovatno biti još pomora u Srbiji jer fabrike i dalje rade, one nisu sistem proizvodnje prilagodili vremenskim uslovima. Velika je temperatura vode i plus nizak vodostaj, plus određen tip zagađenja utiče na razvoj algi koje se hrane kiseonikom.“
