BATT: Ono što mislim da je definitivno pozitivno jeste prisustvo Evropske unije, činjenica da je u posredničkom timu ne predstavnik iz pojedinacne drzave-članice Evropske unije nego čovek koji će u timu predstavljati celu Evropsku uniju. Smatram da je to dobro jer će pomoći da se održi I izrazi jedinstvo Unije, da zemlje članice shvate da ih taj predstavnik, odnosno, pregovarač, sve zajedno reprezentuje.
RSE: Sada dolazimo do pitanja da li Kontakt grupa može preuzeti ingerencije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kad je u pitanju definisanje statusa Kosova?
BATT: Ne, Kontakt grupa ne može preuzeti ovlašćenja od Ujedinjenih nacija. One su joj samo delegirale odgovornost za vodjenje pregovaračkog procesa i formulisanje predloga za moguća rešenja, a to nije isto što i preuzimanje ingerencija za odredjivanje rešenja. Kakvo god rešenje proizadje iz procesa koji nas očekuje, ono će formalno morati da prodje kroz sistem Ujedinjenih nacija.
RSE: Rusija je stavila do znanja da ne prihvata definisanje statusa Kosova izvan Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. S druge strane, Sjedinjene Države uputile su poruku da će po isteku 120 dana pregovora izmedju Beograda i Prištine, ako oni ne daju rezultate, pronaći način da se dodje do nadgledane nezavisnosti Kosova. Kako Vi čitate tu poruku?
BATT: To je u suštini ponavljanje već poznatog američkog stava da će unilateralno priznati nezavisnost Kosova ako proces preko Ujedinjenih nacija ne uspe.
RSE: Ako se to dogodi, kako će Evropska unija reagovati? Hoće li slediti američki primer?
BATT: Mislim da će o tome morati da usledi diskusija medju zemljama-članicama s obzirom na to da medju njima postoje očite razlike u mišljenjima kad je reč o tom problemu. Uprkos tome što su članice Unije izrazile jedinstven stav prema procesu definisanja kosovskog statusa i u tom smislu pozdravile napore Martija Ahtisarija. Dakle, osnova Ahtisarijevog plana bila je prihvaćena od strane članica Unije, ali kad je u pitanju ideja unilateralnog priznanja, priznanja koje bi zaobišlo Ujedinjene nacije, mogu se jasno uočiti razlike u njihovim pozicijama.
RSE: Kako komentarišete činjenicu da analitičari i poznavaoci regiona sve češće javno propituju ideju podele Kosova?
BATT: Tu je bitno praviti razliku izmedju dve stvari: izmedju de facto podele na terenu do koje bi nekom budućom dinamikom moglo doći i svesnog, namernog ubacivanja u igru političke opcije podele. Kontakt grupa je od samog početka isključila podelu kosovske teritorije kao moguću opciju zato što bi to moglo imati ozbiljne posledice po širi region Zapadnog Balkana. Medjutim, ako bi se srpski i kosovski lideri medjusobno dogovorili o takvom rešenju, teško mi je da zamislim da bi ih Kontakt grupa u tome ometala. Bilo kakvo rešenje s kojim su saglasne obe strane – i Srbi i kosovski Albanci – i mi bismo podržali.
