Dostupni linkovi

Dobar dan, zove vas Bolji Posao


Ankica BARBIR MLADINOVIC, Radovan BOROVIC, Gëzim BAXHAKU, Mirna SADIKOVIC, Sead SADIKOVIC

Migracije radne snage u regionu već se događaju, pa i zajedničke internetske stranice koje će mnogima olakšati traženje posla itekako imaju smisla, kaže direktor hrvatskog portala posao.hr Saša Jurković:

«Sad najviše iskustva imamo na relaciji Hrvatska, Slovenija, Bosna. Srbija je tek prije mjesec dana počela, tako da je to novo, ali je dobra stvar u tome što većina klijenata koji su klijenti ’posao.hr’ i ’moje delo’, u Hrvatskoj, odnosno u Sloveniji, su praktički već i u Srbiji, tako da nekakav logičan potez s njihove strane biće taj da će surađivati i sa partnerom za Srbiju.»

RSE: Zašto u mreži nije i Crna Gora?

JURKOVIĆ: Planiramo da ovaj sajt u Srbiji možda postavimo tako da može pokriti i Kosovo i Crnu Goru. Naravno, mi ne prestajemo sa širenjem, definitivno nećemo stati samo na Srbiji, nego ćemo se širiti i dalje.

Pojašnjava da cijeli projekt ima jednog vlasnika:

«Treder medija je IST, koji je vlasnik ’moje delo’, ’bolji posao.com’ i ’bolji posao.ba’. On je ujedno vlasnik i ovlasnik DD u Hrvatskoj, a ovlasnik DD u Hrvatskoj je vlasnik ’posao.hr’, tako da praktički ’moje delo’, ’bolji posao. com’ i ’bolji posao.ba’ i ’posao.hr’ su dio iste korporacije, znači jedan je vlasnik i surađujemo zajedno na svim mogućim poljima. Nema straha od nekakve konkurencije tipa da će neko nekome uzeti klijente, zato što su praktički zajednički svi klijenti, tako da je sinergija među svim tim portalima je iznimno velika.»

Jurković ponavlja da je projekt u samom začetku, ali da neke regionalne tvrtke već pokazuju interes:

«Recimo, u Sloveniji je tražio Microsoft ’posao. hr’ u Hrvatskoj, zatim u Srbiji isto rade, imate agencije DEKRA koja radi u Hrvatskoj i koja u Srbiji zapošljava, imate ENSAN, tvrtka koja zapošljava Hrvatsku, Bosnu i Srbiju, to su samo neke od tvrtki.»

RSE: Kakva je procedura?

JURKOVIĆ: Ako neko želi raditi u Hrvatskoj, najčešće ono što rade tvrtke je da zapravo otvore podružnice u Hrvatskoj, pa onda zapošljavaju na taj način legalno zbog toga što postoji nekakav reciprotitet koji države imaju među sobom. Znači, neko želi iz Bosne zaposliti nekoga u Hrvatskoj prvo treba provjeriti na zavodu za zapošljavanje da li ta pozicija koju on traži izvana da uveze već postoji na zavodu za zapošljavanje. Ako ne postoji na zavodu za zapošljavanje, onda već možete razgovarati o nekim mogućnostima uvoza. O tome ovise i radne vize, radne dozvole.»

Državna tajnica u Ministarstvu gospodarstva Vera Babić kaže da Hrvatska godišnje izda oko 5.000 radnih dozvola i da joj unatoč visoke nezaposlenosti nedostaje određenih zanimanja, pogotovo u graditeljstvu, brodogradnji i turizmu:

«Za primjer podatak da je ovogodišnja razina raznih dozvola za strance negdje oko 5.000. Od toga gotovo blizu 1.700 radnih dozvola se odnosi na graditeljstvo.»

Babić ističe da radne migracije između zemalja bivše Jugoslavije spadaju u red prirodnih kretanja radne snage i da ih se ne treba bojati, jer ne mogu izazvati veće potrese ni na jednom ovdašnjem tržištu rada:

«Niti mislim da će se to dogoditi u Hrvatskoj, niti su potencijalne radne migracije iz Hrvatske bilo kome prijetnja. Dramatične migracije ovdje su vezane uvijek samo za kataklizme - kao što je bio rat.»

Regionalno tržište rada

U Beogradu kažu da je ideja o zajedničkoj mreži inetrnet portala za zapošljavanje logična posledica razvoja tržišta rada na lokalnim nivoima. Zabeležen je i konkretan slučaj pronalaženja posla.

Internet kao tehnologija ne poznaje granice i ova inicijativa nije nikakvo iznenađenje već zahtev tržista rada:

“Dobar dan, Bolji Posao, Miljan kraj telefona, izvolite!”

Ideja je zapravo da se postigne veća angažovanost radne snage u regionu, kaže Marina Antić direktorka srpskog portala boljiposao.com:

“Umesto toga da poslodavci iz Srbije traže među 2 miliona, mogu da traže među 4 ili 5 miliona u ostalim regionima. Takođe, da mi koji želimo negde da radimo možemo da odemo u Hrvatsku ukoliko nam se ukaže bolja prilika ili recimo, da odemo u Bosnu ako postoji neki bolji, interesantniji posao za nas.”

Dosadašnji jednomesečni rad ovog portala zabeležio je oko 3000 poseta nastavlja naša sagovornica i dodaje kako je to već dalo rezultate:

“Već imamo jedan vrlo inetresantan primer da je jednoj građevinskoj firmi bio potreban određen profil. Tu se na našem sajtu prijavila osoba koja je iz Bosne.”

Dnevno srpski portal poseti oko 200 osoba, a desetak odsto aplicira na oglase, kaže Miljan Damjanović. Dobro poslušajte šta je najtraženije na tržištu radne snage u regionu:

“Najviše se pregledavaju IT programeri, banke, ekonomisti, pravnici i komercijala, odnosno marketing i ljudski resurs i služba.”

Damjanović navodi i jedan praktičan primer funkcionisanja mreže internet portala u zemljama regiona:

“Kandidat se javio u Sloveniji i direktnim putem, putem automatizma, oni su postavili oglas na našoj stranici i on je praktično samo nama javljao da treba da prosledimo njega za razgovor na posao. Znači, imamo direktnu komunikaciju.”

Među desetak anketiranih Beograđana, dve mlade devojke kažu da su čule za zajednički regionalni portal Bolji posao.com:

“Izdvojile smo nekoliko poslova koji bi nam odgovarali tako da smo ovih dana planirale da se već čujemo sa tim poslodavcima.”

“Da, naravno da sam čula. Mislim da je to zaista dobro, kao i u svakom poslu dolazi do integracije. Mislim da je dobro da jedan čovek iz Srbije može da aplicira na radno mesto u Hrvatskoj i obrnuto.”

Za ekonomske analitičare stvaranje zajedničke mreže za zapošljavanje je logična posledica razvoja tržišta rada na lokalnim nivoima, kaže novinar Vojislav Stevanović:

“Mislim da će to biti samo jedan početak nečega što će da ishoduje kao jedno globalno, odnosno regionalno tržište radne snage i da se napravi neka vrsta jedinstvenog biroa radne snage.”

Svugde, sem u Srbiji

Mladi sa Kosova bi se bez razmišljanja prijavili za posao i radili u zemljama u okruženju Kosova, sem u Srbiji, rekli su nam slučajni prolaznici sa kojima smo razgovarali u glavnoj ulici Prištine.

Fatmir iz Prištine kaže kako bi sem Srbije u svim zemljama odmah pristao da radi, ako bi se isplatilo. «U Srbiji ne, u drugim zemljama svakako. I u drugim zemljama regiona bih radio ako bi se to isplatilo,“ kaže Fatmir. Na pitanje zašto ne bi radio u Srbiji, odgovara: «Zna se, neprijateljstvo koje se dogodilo, ima mnogo porodica koje su izuzetno mnogo patile, krv koja je potekla se ne može zaboraviti.»

«Otišla bih drage volje, jer na Kosovu nema uslova za zapošljavanje,» kaže Selveta iz Drenice. Ističe da ipak ne bi išla da radi u Srbiji, jer iz njene porodice ima onih koji su ubijeni tokom sukoba na Kosovu. Na opasku da u Srbiji ima dosta Albanaca koji rade, ona kaže kako i jedan njen bliski rođak tamo radi i da nema problema, ali da ona ne bi htela da tamo radi.

«Prihvatila bih da radim u svim delovima regiona, sem Srbije,» kaže Ajeta, dodajući kako su razlog tome zločini koje su srpske snage činile na Kosovu.

«Prihvatio bih da radim u regionu, bez obzira o kojoj se zemlji radi, samo ako ima posla i plate,» kaže Agron, napominjući da izuzetak u tome čini Srbija gde ne bi mogao da radi.

«Da, da. Ne smeta uopšte činjenica da radim u drugoj državi, otišla bih da radim,» kaže Arlinda i smatra da bi se na Kosovu ipak moglo učiniti mnogo više na zapošljavanju mladih i na iskorenjivanju protekcije i mita u procesu zapošljavanja.

«Ja sam sada diplomirao za stomatologa, perspektivu vidim ovde, pošto je privatna ordinacija dobro rešenje,» kaže Dardan, ističući kako je studirao u Bugarskoj, gde bi rado studirao, ali i u Srbiji: „Zašto ne? Znam jezik, knjige smo imali i na srpskom i ja bih i tamo radio pod uslovom da ne mogu da nađem posao na Kosovu.»

«U regionu bih prihvatio da radim bez problema, nezaposlen sam, ali u Srbiju ne bih otišao, jer su me tokom rata maltretirali,» kaže Džemšit.

Kosovo ima najmlađu populaciju u Evropi, stopa nezaposlenosti se kreće oko 50 odsto radno sposobnog stanovništva. Svake godine nakon završetka srednje škole na tržište rada izađe oko 20.000 mladih, što je oko 1 odsto stanovništva Kosova.

Jedno istraživanje koje je izvršio Program za razvoj UN-a (UNDP) pokazalo je da bi oko 70 odsto mladih želelo da se zaposli na Zapadu. Isto istraživanje je pokazalo visok stepen nepoverenja među Albancima i Srbima, jer je 70 odsto Albanaca izjavilo da ne bih mogli da zamisle da rade sa Srbima, dok je isti odgovor dalo oko 40 odsto Srba.

Kompjuterizacija je uslov bez koga se ne može

Anketa na ulicama Sarajeva nije ohrabrujuća:

«Ja sam jedan od građana BIH koji razmišlja da imamo «zločinačku» vlast. Šta drugo reći za vlast koja ne da ljudima da rade.»

«Mladosti se obećava da će biti pripravnik u 50-oj godini, kad zaboravi šta je učio, u koju školu je išao, kad zaboravi da je trebao formirati porodicu i da vrati dug ovoj državi.»

«Imamo mi dobrih majstora svugdje u inostranstvu, odličnih inovatora koje neće niko da gura, da i mi budemo poznati u svijetu.»



«Ovo je novo vrijeme, novi sistem, treba drugačije pristupiti traženju posla. Ne može se sjediti i čekati nego se treba boriti za svoj posao, tražiti, krenuti sam, stalno nešto kopati...»

Upravo jedan drugačiji pristup zapošljavanju već mjesec dana promoviraju Slovenci, koji su ispitujući svoje tržište rada ustanovili da za deficitarnim zanimanjima najprije treba posegnuti u susjedstvu. Tako je nastala ideja o objedinjavanju tržišta rada u regiji putem udruživanja nekoliko internet portala za zapošljavanje. Aleš Zaletel osnivač BH portala boljiposao.ba:

ZALETEL : Mi u Sloveniji smo željeli da povežemo regiju, da imamo mrežu portala koja omogućava pregled poslova u BIH, Srbiji, Crnoj Gori , Hrvatskoj , Sloveniji, Makedoniji i u drugim zemljama... U Sloveniji je veliki problem pronalaženje stručnjaka raznih profila i firme su zainteresovane da pripreme vize i ostale dokumente da ljudi dođu na rad. Pokušavamo dobiti ljude iz Slovačke, Rumunije, Poljske, ali ne možemo da komuniciramo s njima na lagan način. Lakše je raditi sa ljudima iz regije, s kojim imamo mnogo srodnih tačaka, na kraju imamo sličnu istoriju. Zbog toga mislimo da razvoj regionalnog tržišta ima jako dobre perspektive.

Iako ovakvi portali dostižu sve veću popularnost, u BiH je tek 15 posto korisnika interneta. Udruženje nezaposlenih BiH koje okuplja nekoliko hiljada aktivnih članova i desetine hiljada korisnika pokušava putem novih tehnologija pronaći rješenje za ljude koji godinama ne mogu naći zaposlenje, no i oni se suočavaju sa ovim problemom. Olga Milojica dopredsjednica udruženja:

MILOJICA : Većina naših članova ne koristi internet, nema računare kod kuće, niti imamo tu kulturu, niti dovoljno novčanih sredstava za kompjuterizaciju.

U nevladinoj organizaciji – «Pokret Dosta», kažu da mladi u velikoj mjeri koriste ovu i slične stranice kako bi sebi otvorili put ka boljoj budućnosti, ali i napominju da je upravo mali broj korisnika interneta razlog zbog čega se u skorije vrijeme ne može očekivati značajniji pomak u smanjenju broja nezaposlenih u BiH. Sanjin Bužo kaže:

«Sigurno da je korak naprijed objedinjavanje ovih portala za zajedničko tržište rada. Ali, bez adekvatne podrške institucija mislim da će njihov rad kao i rad velikog dijela pozitivnih organizacija biti uskraćen za ono za šta postoje, a to je direktna korist za korisnike tih agencija.»

U BiH je 44 posto ili 530 hiljada ljudi nezaposleno. Zavodi za zapošljavanje kojih ima 14 rade još uvijek po staroj birokratskoj proceduri koja traje i po nekoliko mjeseci. U doba internetizacije i novih tehnologija malo ko u državnim aparatima razmišlja o efikasnijem poslovanju. Sanela Zeljković Agencija za rad i zapošljavanje BiH.

ZELJKOVIĆ : U BIH postoji 14 institucija nadležnih za rad i zapošljavanje - jedna državna, dvije entitetske ,zatim Brčko distrikt, 10 kantonalnih službi.Tu je 14 ministarstava za rad, pa toliko vlada... Koliko ja znam ni jedna od ovih službi ili vlada ne koristi usluge portala koji nude zapošljavanje na bilo koji način.

Inicijativa za objedinjavanje tržišta rada putem novih tehnologija je dobra ocjenjuju naši sagovornici, no mali je broj sretnika koji će moći ovim putem potražiti bolju priliku. Država kažu mora preuzeti odgovornost da načini ozbiljniji plan zapošljavanja bh. stanovništva, a potom bi i ovakvi projekti dobili još više na popularnosti.

Bijelo Polje nije još Online

Za novu, a opet staru berzu rada većina Bijelopoljaca nije čula. Ipak, bez obzira na nedavnu prošlost može se zaključiti da, makar kada je u pitanju šansa za dobijanje posla, mnogi su spremni da idu u druge države u regionu:

«Išla bih u Srbiju zato što obožavam Srbiju. Ne znam, nešto najviše volim Srbiju. Uostalom, tamo provodim dosta vremena, pa zbog toga,» kaže naša prva sagovornica.

Iako ideja traženja posla preko nekog internet portala nije bliska slučajnim prolaznicima, neki od njih kažu da bi bili otvoreni za takve oglase.

«Za Bosnu bi se prijavio, za Srbiju i Hrvatsku već bih razmislio. Razlog je zato što sam tamo navikao na svoj narod, dugo sam živio sa njima. Tamo mi je čitava rodbina većinom izbjegla odavde, pošto je situacija ovdje kakva je. Ima privatnih razloga kao što su mi čitava rodbina, mogu da se snađem s početka nekako da ostanem kod nekog od njih, a u Srbiji bih već morao da plaćam stan i ostale stvari.»

Da li bi vam smetalo da posao potražite u nekoj od susjednih država:

BIJELOPOLJAC 3: Ne bi smetalo. Još bolje. Malo da se prođe, da se vidi ili radi promjene, ako ništa drugo.

BIJELOPOLJKA 3: Ne bih. Što je to odvojeno, što je to druga zemlja i to. Ne. Ne bih. U Srbiju bih otišla, a ne bih u Bosnu i tako. Možda neki strah ili nešto. Kada je bilo jednom može opet da se ponovi.

BIJELOPOLJKA 4: Ne znam, nijesam u toku. Ja sam porodična žena i stvarno bih razmislila da li bih išla.

BIJELOPOLJAC 4: Nijesam ni čuo za te oglase.

BIJELOPOLJKA 5: Razmislila bih o tome. Kakva prošlost. Ne znam. Dok se ne nađem u toj situaciji ne znam.

BIJELOPOLJKA 6: Ne, nikada. Srbija definitivno.

BIJELOPOLJAC 5: Ne, ne. Samo Bosna.

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG