Jednom nedeljno, u vikend izdanju Pravde, Mirjana Marković ima svoju kolumnu u kojoj iznosi stavove o aktuelnim političkim pitanjima i ostalim temama, a neki od poslednjih naslova su: Povodom monarhije, Globalizam i antiglobalizam, Vreme je pokazalo… Naravno, ništa ne bi bilo neobično da se ne radi o državljanki Srbije za kojom policija intenzivno traga.
Zbog toga je NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, saopštio da je neprofesionalno i neetično da mediji objavljuju autorske tekstove pojedinaca osumničenih za zločine i kriminalne radnje. Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a:
“Ne zato što NUNS vodi bilo kakve svoje specijalne ratove protiv nekoga, ali s obzirom da je Mirjana Marković na tri poternice osumnjičena kao neko ko je učesnik, neko ko je naredio neko ubistvo, prosto je izlišno da su takvi ljudi kolumnisti. Neka istinu dokazuju na sudu!”
Za Mirjanom Marković raspisana je međunarodna poternica zbog organizovanja šverca cigareta tokom devedesetih godina i učešća u nezakonitoj dodeli državnih stanova, dok se u pretkrivičnim postupcima pominjala i kao jedan od mogućih nalogodavaca ubistava novinara Slavka Ćuruvije i političara Ivana Stambolića. U novim kolumnama Mira Marković uvijeno je i bez pominjanja imena govorila o partijskim kolegama Slobodana Miloševića, kao i o Hagu, zbog čega je NUNS, kako kaže Nadežda Gaće, izrazio zabrinutost:
“Zna se da ko god je u bilo kakvoj kolumni spomenut od Mirjane Marković, posle mu se dogodila tragična smrt. Ona kaže da je to vreme pokazalo da nema odanih ni Slobi ni njoj. Pri tom tvrdi da je Sloba Milošević ubijen u Hagu. Za javnost Srbije sve ono što se misli o Hagu je veoma pogubno.”
To što je u Pravdi Miri Marković dat medijski prostor, Predrag Popović, glavni i odgovorni urednik tog lista, ne vidi kao nešto što je sporno:
“Ako CNN može da prenosi izjave pojedinaca iz Al Kaide, ne vidim zašto neke dnevne novine ne bi mogle da prenose izjavu nekoga ko je nedostupan našem pravosuđu, našoj policiji. Interesuje me samo ocena čitalačke publike. Njeni problemi sa zakonom nemaju veze ni etički ni pravno sa redakcijom Pravde.”
Sa druge strane, Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture Srbije za medije, rekao je za naš program da je u ovom slučaju suštinsko pitanje poštovanja novinarskih pravila, iako ne postoji zakon na osnovu kog se može zabraniti objavljivanje tekstova osumnjičenih osoba:
“Nije dobro u praksi otvarati prostor ljudima koji su optuženi za najteža krivična dela. Postoje neke stvari koje se rade i neke stvari koje se ne rade. Ako hoćete da podstičete neke pozitivne stvari, svoj prostor za kolumne otvorićete nekom ljudima koji rade pozitivne stvari, a ako hoćete da podstičete nešto drugo, u svom mediju ćete svoj prostor za kolumne otvarati ljudima koji su optuženi za nešto.”
Naravno, ovde se otvara i pitanje kako je Mirjana Marković dostupna novinarima u Srbiji, ali ne i pravosudnim organima. Maja Kovačević Tomić, portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal, kaže za naš program da je sud u slučaju Mire Marković uradio svoj deo posla – naložio je policiji da raspiše poternicu:
“MUP traga za njom, to treba da mu bude putokaz gde može da je nađe. Ako piše kolumnu onda ima i trag toj kolumni, to može da mu bude putokaz kako dalje, gde da se obrate, gde da je traže, preko koje policije, iz koje države. Logično je da ako neko piše i sa neke adrese šalje taj tekst, da dobija neki honorar na neki račun.”
Urednik Pravde Predrag Popović zaključuje da stoga policija ne bi trebalo da ima težak posao kada je u pitanju Mira Marković:
“Ako može da komunicira sa redakcijom, da šalje tekstove verovatno i naša policija može da se potrudi da svi odgovaraju za sve što je sporno.”
Mirjana Marković uvek je volela da piše, pa su tako poznati njeni tekstovi u nedeljniku Duga, pa i knjige koje su izdavane čak i poslednjih godina u vreme njenog bekstva. Nedavno je u intervjuu za naš radio odbacila mogućnost da ikada izađe pred lice pravde:
“Nemam nikakve veze sa švercom cigareta ni sa švercom ničega na svetu, nisam uopšte iz te priče. Ja sam profesor fakulteta, kakav šverc!? To je smešno, života mi mog.”
RSE: Da li biste se Vi odazvali na poziv suda?
“Ne bih se odazvala. Zašto bih?! Optuže te za tako nešto pa ti vidi šta ćeš!”
RSE: Da li ste Vi u Rusiji?
“Nisam, nikom ne dajem izveštaj gde se nalazim.”
RSE: Hoćete li uskoro dolaziti u Srbiju?
“Ma gde da dođem? Tu gde me čekaju sa tim švercom! Stvarno sramota!”
Zbog toga je NUNS, Nezavisno udruženje novinara Srbije, saopštio da je neprofesionalno i neetično da mediji objavljuju autorske tekstove pojedinaca osumničenih za zločine i kriminalne radnje. Nadežda Gaće, predsednica NUNS-a:
“Ne zato što NUNS vodi bilo kakve svoje specijalne ratove protiv nekoga, ali s obzirom da je Mirjana Marković na tri poternice osumnjičena kao neko ko je učesnik, neko ko je naredio neko ubistvo, prosto je izlišno da su takvi ljudi kolumnisti. Neka istinu dokazuju na sudu!”
Za Mirjanom Marković raspisana je međunarodna poternica zbog organizovanja šverca cigareta tokom devedesetih godina i učešća u nezakonitoj dodeli državnih stanova, dok se u pretkrivičnim postupcima pominjala i kao jedan od mogućih nalogodavaca ubistava novinara Slavka Ćuruvije i političara Ivana Stambolića. U novim kolumnama Mira Marković uvijeno je i bez pominjanja imena govorila o partijskim kolegama Slobodana Miloševića, kao i o Hagu, zbog čega je NUNS, kako kaže Nadežda Gaće, izrazio zabrinutost:
“Zna se da ko god je u bilo kakvoj kolumni spomenut od Mirjane Marković, posle mu se dogodila tragična smrt. Ona kaže da je to vreme pokazalo da nema odanih ni Slobi ni njoj. Pri tom tvrdi da je Sloba Milošević ubijen u Hagu. Za javnost Srbije sve ono što se misli o Hagu je veoma pogubno.”
To što je u Pravdi Miri Marković dat medijski prostor, Predrag Popović, glavni i odgovorni urednik tog lista, ne vidi kao nešto što je sporno:
“Ako CNN može da prenosi izjave pojedinaca iz Al Kaide, ne vidim zašto neke dnevne novine ne bi mogle da prenose izjavu nekoga ko je nedostupan našem pravosuđu, našoj policiji. Interesuje me samo ocena čitalačke publike. Njeni problemi sa zakonom nemaju veze ni etički ni pravno sa redakcijom Pravde.”
Sa druge strane, Dragan Janjić, pomoćnik ministra kulture Srbije za medije, rekao je za naš program da je u ovom slučaju suštinsko pitanje poštovanja novinarskih pravila, iako ne postoji zakon na osnovu kog se može zabraniti objavljivanje tekstova osumnjičenih osoba:
“Nije dobro u praksi otvarati prostor ljudima koji su optuženi za najteža krivična dela. Postoje neke stvari koje se rade i neke stvari koje se ne rade. Ako hoćete da podstičete neke pozitivne stvari, svoj prostor za kolumne otvorićete nekom ljudima koji rade pozitivne stvari, a ako hoćete da podstičete nešto drugo, u svom mediju ćete svoj prostor za kolumne otvarati ljudima koji su optuženi za nešto.”
Naravno, ovde se otvara i pitanje kako je Mirjana Marković dostupna novinarima u Srbiji, ali ne i pravosudnim organima. Maja Kovačević Tomić, portparol Specijalnog suda za organizovani kriminal, kaže za naš program da je sud u slučaju Mire Marković uradio svoj deo posla – naložio je policiji da raspiše poternicu:
“MUP traga za njom, to treba da mu bude putokaz gde može da je nađe. Ako piše kolumnu onda ima i trag toj kolumni, to može da mu bude putokaz kako dalje, gde da se obrate, gde da je traže, preko koje policije, iz koje države. Logično je da ako neko piše i sa neke adrese šalje taj tekst, da dobija neki honorar na neki račun.”
Urednik Pravde Predrag Popović zaključuje da stoga policija ne bi trebalo da ima težak posao kada je u pitanju Mira Marković:
“Ako može da komunicira sa redakcijom, da šalje tekstove verovatno i naša policija može da se potrudi da svi odgovaraju za sve što je sporno.”
Mirjana Marković uvek je volela da piše, pa su tako poznati njeni tekstovi u nedeljniku Duga, pa i knjige koje su izdavane čak i poslednjih godina u vreme njenog bekstva. Nedavno je u intervjuu za naš radio odbacila mogućnost da ikada izađe pred lice pravde:
“Nemam nikakve veze sa švercom cigareta ni sa švercom ničega na svetu, nisam uopšte iz te priče. Ja sam profesor fakulteta, kakav šverc!? To je smešno, života mi mog.”
RSE: Da li biste se Vi odazvali na poziv suda?
“Ne bih se odazvala. Zašto bih?! Optuže te za tako nešto pa ti vidi šta ćeš!”
RSE: Da li ste Vi u Rusiji?
“Nisam, nikom ne dajem izveštaj gde se nalazim.”
RSE: Hoćete li uskoro dolaziti u Srbiju?
“Ma gde da dođem? Tu gde me čekaju sa tim švercom! Stvarno sramota!”
