Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Privatizacija na kosovski način


Zamenik direktora KPA Ahmet Shala ističe kako su počeli da se vide konkretni rezultati procesa privatizacije:

«Na tržište smo dali 476 novih preduzeća, od toga 376 preduzeća se privatizuje običnim, a 25 specijalnim spinoff-om,» kaže Shala i ističe kako se rezultati privatizacije konkretno ogledaju i u izvoznim aktivnostima kosovskih preduzeća.

“Izvoz Kosova je u poređenju sa 2004. godinom petostruko povećan. U 2004. godini on je iznosio 16 miliona evra, 2005. - 32 miliona, a 2006. čak 76 miliona. Ukoliko bi neko od privatizovanih preduzeća ove godine počelo sa radom tokom 2007-2008., imaćemo izvoz od oko 200 miliona evra,” kaže Shala.

Optimizam i visoke ocene koje daje zamenik direktora KPA ne dele i ekonomski stručnjaci. Direktorka Američke privredne komore na Kosovu, Mimoza Kusari Lila, kaže da proces nije niti izuzetno uspešan, niti je podbacio.Ona ne smatra da je osetno veliki rezultat postignut povećanjem carinskih prihoda, ističući kako budžet Kosova nije dobio značajna sredstva od procesa privatizacije, tim pre što ovaj proces nije uspeo da smanji nezaposlenost i siromaštvo na Kosovu:

“Možemo se hvaliti samo sredstvima koja smo sakupili unutar Kosova. Rezultati će biti vidljivi jedino onda, kada budemo imali povećanje bruto nacionalnog dohotka, povećanje stepena zaposlenosti, smanjenje stope siromaštva, tada možemo reći da smo imali neposredan uticaj na privredu Kosova.”

Kao jedan od problema u procesu privatizacije Kusari Ljilja vidi činjenicu da nisu aktivirana sva privatizovana preduzeća:

“Preduzeća koja su privatizovana običnim spinoff-om su se suočila sa problemima. Ona nisu imala obavezu da investiraju i to nisu ni činila, osim u slučajevima kada su procenila da je ulaganje opravdano,” kaže Kusari Lila.

Prema operativnoj politici, privatizacija na Kosovu se sprovodi na osnovu tri metode - običnog spinoff-a kojim kupac nije dužan da zadrži radnike zaposlene u prethodnom preudzeću, niti ima obaveze u vezi sa eventualnim dugovima preduzeća koje se privatizuje, nema obavezu da investira, niti ima obavezu da izveštava KPA o daljim koracima.
Specijalni spinoff je druga metoda privatizacije, gde je kupac društvenog preduzeća prilikom davanja ponude na tenderu, pored cene za preduzeće, dužan da se izjasni koliko će sredstava investirati u novo preduzeće i koliko će radnika zadržati, odnosno zaposliti. I u ovom obliku privatizacije novo preduzeće nema obaveze prema prethodnim dugovima privatizovanog preduzeća.

Treća metoda je likvidacija preduzeća.

Privatizacija na Kosovu je još po nečemu specifična - sredstva koja se dobijaju iz procesa privatizacije se ulažu u posebne fondove van Kosova. Ova sredstva se čuvaju kako bi se namirile eventualne obaveze prema onima koji tvrde da su bili vlasnici nekadašnjih društvenih preduzeća - u konkretnom slučaju su to preduzeća iz Srbije, koja su krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su uvedene prinudne uprave nad kosovskim preduzećima, izvršila fiktivna pripajanja preduzeća sa Kosova sa onima u Srbiji.

O tome, ko je pravi vlasnik preduzeća, odlučuje specijalno veće Vrhovnog suda Kosova.
XS
SM
MD
LG