Radovan Stojičić Badža, od 1992. bio je načelnik Javne bezbednosti MUP-a Srbije, a njegovo ime široj javnosti postalo je poznato u aprilu 1997. Dok je sedeo sa sinom i prijateljem u beogradskom restoranu Mama mia nepoznati napadač ga je likvidirao pucajući iz automatskog oružja, i od tada je taj slučaj na mrtvoj tački. Njegovo ime ovih dana pominje se deset godina posle u vezi sa nečim što je, kako za naš program kaže Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, bila javna tajna:
“Čovek je bio šef mafije koja je imala uniforme, kriminalac koji je’94. godine bio uključen u biznis vezan za krijumčarenje nafte u to vreme. Posle je prešao na cigare. Kad sam govorio u medijima da se on bavi kriminalom, planirao je moju likvidaciju.”
Pored Stojičića, kao lidere dve druge švercerske grupe srpsko tužilaštvo sumnjiči biznismena Stanka Subotića Caneta, kao i Mirjanu Marković i Marka Miloševića, suprugu i sina bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Po mišljenju Marka Nicovića, pokretanjem nerešenih slučajeva država želi domaćoj javnosti, ali prvenstveno Evropi, da pokaže da je odlučna u borbi protiv organizaovanog kriminala. Međutim, smatra Nicović, problem je što je dotaknut samo vrh piramide, što se najbolje vidi u slučaju Badža, i najbitnije je da se istraži gde je novac zarađen u kriminalnim devedesetim:
“Ljudi iz sveta kriminala koji su sa njim ratovali u Erdutu, Slavoniji, Bosni i Krajini su nakon toga stekli imperije. Neki od njih su čak i danas uvaženi biznismeni. Vlast pokušava da beži od prave teme. Tajkuni koji su sada najveći u Srbiji, kontrolišu ekonomiju, u to vreme su stekli novac. Znači, vlast beži od velikih igrača, drže se stare priče i ličnosti koje su marginalne ili su pod zemljom.“
Ako je akcija države ozbiljna, procesuiranje učesnika šverca cigareta nikako ne bi trebalo da se zaustavi na državnim činovnicima iz policije i carine, izjavio je za naš program Božidar Spasić, nekadašnji visoki službenik jugoslovenske državne bezbednosti:
“Moraće da se zahvati i određeni broj političara iz perioda Miloševića. Činjenica da je to jedan deo kolača od koga je uzimala politika, partija na vlasti ili partije koje su bile njeni sateliti. Nisu samo u pitanju Mirjana Marković i Marko Milošević – ima tu čitav sijaset ljudi unutar zemlje koji su se bogatili i iznosili novac, ne samo na Kipar nego ko zna gde.”
U poslednjoj policijskoj akciji uhapšeni su i Siniša Stojičić, Badžin brat, Radisav Gvozdenović, bivši načelnik Policije Niša, Stojan Mišić, nekadašnji pomoćnik ministra policije, Petar Milenković, nekadašnji savetnik direktora Carine, kao i Nenad Živadinović, bivši šef zaječarske policije. Policijski analitičar Božidar Spasić nema dilemu:
“Kada bi vaši slušaoci videli u kakvim vilama oni žive, obični politički činovnici, bilo bi im jasno kakvo se tu bogatstvo vrtelo. Od onih koji su bili operativni neko će propevati u zatvoru i povešće istragu u dalji pravac. Ja lično mislim da se u našoj zemlji sve zna, ko se obogatio na tim cigaretama.”
Istraga ide napred ali, zaključuje bivši policajac Marko Nicović, ogroman posao tek predstoji:
“Tek treba otvoriti priču o angažovanju DB i njeno učešće u tom švercu cigara. To je bila javna tajna da se bez njih ništa nije moglo desiti, bilo kakvi poslovi krijumčarenja, a da služba nije kontrolisala sve te tokove.”
Konačno pokretanje ove priče Božidar Spasić vidi i kao šansu da se rasvetle i mnogi slučajevi u kojima godinama policija tapka u mestu, kao što je ubistvo Radovana Stojičića Badže:
“Verovatno se neće otkriti ubice ali će se verovatno otkriti zašto je ubijen Radovan Stojičić Badža i ostali ne samo politički dužnosnici. Sada se našoj javnosti može pokazati da su to u stvari bili obračuni mafijaških grupa. Nakon deset godina mnogi su se opustili, što je dobro jer onda policija može da obavi posao.”
Dakle, zaključuje Božidar Spasić, važne stvari iz prošlosti polako će izaći na videlo, jer vlast u Beogradu jednostavno nema izbora kada je u pitanju borba protiv kriminala:
“Ako Srbija hoće u EU ona naprosto mora da reši na pitanja.”
Tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da Radovanu Stojičiću Badži neće biti suđeno jer je mrtav, dok je za vođama druge grupe švercera cigareta, Markom Miloševićem i Mirjanom Marković, raspisana je poternica Interpol-a.
“Čovek je bio šef mafije koja je imala uniforme, kriminalac koji je’94. godine bio uključen u biznis vezan za krijumčarenje nafte u to vreme. Posle je prešao na cigare. Kad sam govorio u medijima da se on bavi kriminalom, planirao je moju likvidaciju.”
Pored Stojičića, kao lidere dve druge švercerske grupe srpsko tužilaštvo sumnjiči biznismena Stanka Subotića Caneta, kao i Mirjanu Marković i Marka Miloševića, suprugu i sina bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Po mišljenju Marka Nicovića, pokretanjem nerešenih slučajeva država želi domaćoj javnosti, ali prvenstveno Evropi, da pokaže da je odlučna u borbi protiv organizaovanog kriminala. Međutim, smatra Nicović, problem je što je dotaknut samo vrh piramide, što se najbolje vidi u slučaju Badža, i najbitnije je da se istraži gde je novac zarađen u kriminalnim devedesetim:
“Ljudi iz sveta kriminala koji su sa njim ratovali u Erdutu, Slavoniji, Bosni i Krajini su nakon toga stekli imperije. Neki od njih su čak i danas uvaženi biznismeni. Vlast pokušava da beži od prave teme. Tajkuni koji su sada najveći u Srbiji, kontrolišu ekonomiju, u to vreme su stekli novac. Znači, vlast beži od velikih igrača, drže se stare priče i ličnosti koje su marginalne ili su pod zemljom.“
Ako je akcija države ozbiljna, procesuiranje učesnika šverca cigareta nikako ne bi trebalo da se zaustavi na državnim činovnicima iz policije i carine, izjavio je za naš program Božidar Spasić, nekadašnji visoki službenik jugoslovenske državne bezbednosti:
“Moraće da se zahvati i određeni broj političara iz perioda Miloševića. Činjenica da je to jedan deo kolača od koga je uzimala politika, partija na vlasti ili partije koje su bile njeni sateliti. Nisu samo u pitanju Mirjana Marković i Marko Milošević – ima tu čitav sijaset ljudi unutar zemlje koji su se bogatili i iznosili novac, ne samo na Kipar nego ko zna gde.”
U poslednjoj policijskoj akciji uhapšeni su i Siniša Stojičić, Badžin brat, Radisav Gvozdenović, bivši načelnik Policije Niša, Stojan Mišić, nekadašnji pomoćnik ministra policije, Petar Milenković, nekadašnji savetnik direktora Carine, kao i Nenad Živadinović, bivši šef zaječarske policije. Policijski analitičar Božidar Spasić nema dilemu:
“Kada bi vaši slušaoci videli u kakvim vilama oni žive, obični politički činovnici, bilo bi im jasno kakvo se tu bogatstvo vrtelo. Od onih koji su bili operativni neko će propevati u zatvoru i povešće istragu u dalji pravac. Ja lično mislim da se u našoj zemlji sve zna, ko se obogatio na tim cigaretama.”
Istraga ide napred ali, zaključuje bivši policajac Marko Nicović, ogroman posao tek predstoji:
“Tek treba otvoriti priču o angažovanju DB i njeno učešće u tom švercu cigara. To je bila javna tajna da se bez njih ništa nije moglo desiti, bilo kakvi poslovi krijumčarenja, a da služba nije kontrolisala sve te tokove.”
Konačno pokretanje ove priče Božidar Spasić vidi i kao šansu da se rasvetle i mnogi slučajevi u kojima godinama policija tapka u mestu, kao što je ubistvo Radovana Stojičića Badže:
“Verovatno se neće otkriti ubice ali će se verovatno otkriti zašto je ubijen Radovan Stojičić Badža i ostali ne samo politički dužnosnici. Sada se našoj javnosti može pokazati da su to u stvari bili obračuni mafijaških grupa. Nakon deset godina mnogi su se opustili, što je dobro jer onda policija može da obavi posao.”
Dakle, zaključuje Božidar Spasić, važne stvari iz prošlosti polako će izaći na videlo, jer vlast u Beogradu jednostavno nema izbora kada je u pitanju borba protiv kriminala:
“Ako Srbija hoće u EU ona naprosto mora da reši na pitanja.”
Tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da Radovanu Stojičiću Badži neće biti suđeno jer je mrtav, dok je za vođama druge grupe švercera cigareta, Markom Miloševićem i Mirjanom Marković, raspisana je poternica Interpol-a.
