Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da je 11. jul dan sećanja na srebreničke žrtve, ali i na druge nevine žrtve, saopštila je predsednikova pres služba. "Danas je dan odavanja pošte srebreničkim žrtvama. To je dan kada se sećamo i svih drugih nevinih žrtava. Poštujući tuđe žrtve i razumevajući tuđu nesreću, nalazimo snagu za pomirenje bez koga nema boljeg života na Balkanu," rekao je Tadić povodom 12. godišnjice zločina u Srebrenici. Tadić je takođe istakao da je Srbija čvrsto opredeljena da završi saradnju sa Hagom.
Istovremeno, u kabinetu predsednika Srbije našem radiju je rečeno da zbog brojnih obaveza Boris Tadić nije mogao da prisustvuje komemoraciji, ali se i podseća da je predsednik Srbije bio u Potočarima 2005. godine na desetogodišnjici ovog zločina, o čemu svedoči i fotografija uz ovaj tekst.
S druge strane niko od ministara Vlade Srbije koje smo pokušali da kontaktiramo nije bio dostupan da odgovori na pitanje zašto nije bilo državne delegacije u Srebrenici. Na naše pitanje da li je razmatrana mogućnost da delegacija Vlade prisustvuje komemoraciji u Potočarima, šef kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović kratko je odgovorio:
“Vlada nije o tome raspravljala, jer bismo to znali, bilo bi na dnevnom redu. Nemam nikakvu informaciju.”
Ovakva najblaže rečeno nezainteresovanost u Vladi Srbije čudi posebno ako se ima u vidu da je Međunarodni sud pravde u Hagu februara ove godine doneo presudu da je u Srebrenici počinjen genocid, a da je Srbija je proglašena krivom po dva osnova: jer nije učinila ništa da bi sprečila genocid u Srebrenici i jer nije kaznila, odnosno izručila Haškom tribunalu, optužene za taj zločin. Izostanak državne delegacije Srbije na komemoraciji u Potočarima pokazuje određeni odnos vlasti ili bar jednog njenog dela prema zločinu koji je počinjen, kaže za naš program dugogodišnji diplomata Dušan Lazić:
“Na neki način može da pokazuje da se i ne prihvata presuda Međunarodnog suda pravde o genocidu. Sa moralnog stanovišta to je gest koji se ne može pozitivno oceniti, jer je reč o ljudima koji su izgubili živote, ne iskazuje se poštovanje prema žrtvama.”
U međuvremenu saopštenjem se oglasila Liberalno demokratska partija. “Danas je tragična prilika da ponovo odamo poštu žrtvama srebreničkog genocida. I danas je dan da ponovo konstatujemo da su krivci za ovaj besomučni zločin još uvek na slobodi. I na današnji dan će ponovo postati očigledno da su vladajuće elite okovale naše društvo svojom antievropskom i anticivilizacijskom nespremnošću da se sa ovim zločinom suoče, krivce zasluženo kazne, a da se politike zločina jednom za svagda odreknu,” stoji u saopštenju LDP-a.
Predstavnica Sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov ocenila je da kod srpskog rukovodstva ne primećuje iskrenu želju da se za žrtve u Srebrenici pruži nekakva satisfakcija:
“Generalno mi je žao da u najvišem vrhu Srbije, mi ne vidimo više saosećanja odnosno uopšte saosećanje i iskrenu želju da se za žrtve pruži nekakva satisfakcija. Saradnja sa Tribunalom se uvek formuliše kao neka ekonomska potreba, a gotovo nikada da je to važno za same žrtve, a i za građane Srbije kako bi imali normalne komšijske odnose sa svojim sugrađanima, koji su svi bili građani jedne iste zemlje u jedno vreme.”
Evo kako su Beograđani odgovarili na pitanje da li je zvanična delegacija Srbije trebalo da prisustvuje komemoraciji žrtvama srebreničkog genocida:
“Ne.”
RSE: Zbog čega?
“Zato što oni ne prisustvuju obeležavanju žrtvama koje su muslimani pravili nad Srbima.”
“Mislim da bi trebalo.”
“Krivi jesmo, odnosno kriv je onaj koji je izvršio zločin, a mi koji smo ostali moramo da ga priznamo i da se pomirimo s tim i da prisustvujemo. To je logičan sled.”
“Trebalo je da odaju počast tim ljudima.”
Istovremeno, u kabinetu predsednika Srbije našem radiju je rečeno da zbog brojnih obaveza Boris Tadić nije mogao da prisustvuje komemoraciji, ali se i podseća da je predsednik Srbije bio u Potočarima 2005. godine na desetogodišnjici ovog zločina, o čemu svedoči i fotografija uz ovaj tekst.
S druge strane niko od ministara Vlade Srbije koje smo pokušali da kontaktiramo nije bio dostupan da odgovori na pitanje zašto nije bilo državne delegacije u Srebrenici. Na naše pitanje da li je razmatrana mogućnost da delegacija Vlade prisustvuje komemoraciji u Potočarima, šef kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović kratko je odgovorio:
“Vlada nije o tome raspravljala, jer bismo to znali, bilo bi na dnevnom redu. Nemam nikakvu informaciju.”
Ovakva najblaže rečeno nezainteresovanost u Vladi Srbije čudi posebno ako se ima u vidu da je Međunarodni sud pravde u Hagu februara ove godine doneo presudu da je u Srebrenici počinjen genocid, a da je Srbija je proglašena krivom po dva osnova: jer nije učinila ništa da bi sprečila genocid u Srebrenici i jer nije kaznila, odnosno izručila Haškom tribunalu, optužene za taj zločin. Izostanak državne delegacije Srbije na komemoraciji u Potočarima pokazuje određeni odnos vlasti ili bar jednog njenog dela prema zločinu koji je počinjen, kaže za naš program dugogodišnji diplomata Dušan Lazić:
“Na neki način može da pokazuje da se i ne prihvata presuda Međunarodnog suda pravde o genocidu. Sa moralnog stanovišta to je gest koji se ne može pozitivno oceniti, jer je reč o ljudima koji su izgubili živote, ne iskazuje se poštovanje prema žrtvama.”
U međuvremenu saopštenjem se oglasila Liberalno demokratska partija. “Danas je tragična prilika da ponovo odamo poštu žrtvama srebreničkog genocida. I danas je dan da ponovo konstatujemo da su krivci za ovaj besomučni zločin još uvek na slobodi. I na današnji dan će ponovo postati očigledno da su vladajuće elite okovale naše društvo svojom antievropskom i anticivilizacijskom nespremnošću da se sa ovim zločinom suoče, krivce zasluženo kazne, a da se politike zločina jednom za svagda odreknu,” stoji u saopštenju LDP-a.
Predstavnica Sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov ocenila je da kod srpskog rukovodstva ne primećuje iskrenu želju da se za žrtve u Srebrenici pruži nekakva satisfakcija:
“Generalno mi je žao da u najvišem vrhu Srbije, mi ne vidimo više saosećanja odnosno uopšte saosećanje i iskrenu želju da se za žrtve pruži nekakva satisfakcija. Saradnja sa Tribunalom se uvek formuliše kao neka ekonomska potreba, a gotovo nikada da je to važno za same žrtve, a i za građane Srbije kako bi imali normalne komšijske odnose sa svojim sugrađanima, koji su svi bili građani jedne iste zemlje u jedno vreme.”
Evo kako su Beograđani odgovarili na pitanje da li je zvanična delegacija Srbije trebalo da prisustvuje komemoraciji žrtvama srebreničkog genocida:
“Ne.”
RSE: Zbog čega?
“Zato što oni ne prisustvuju obeležavanju žrtvama koje su muslimani pravili nad Srbima.”
“Mislim da bi trebalo.”
“Krivi jesmo, odnosno kriv je onaj koji je izvršio zločin, a mi koji smo ostali moramo da ga priznamo i da se pomirimo s tim i da prisustvujemo. To je logičan sled.”
“Trebalo je da odaju počast tim ljudima.”
