Novi kragujevački automobil proizveden po italijanskoj licenci okupiće oko sebe proizvođače auto delova iz Splita, Zagreba i Varaždina iz Hrvatske, Novog Sada, Kruševca, Pirota, Valjeva, Smedereva, Bora i Niša iz Srbije kao i pojedine firme iz BiH i Makedonije. Zainteresovanost za taj posao iskazalo je više od 80 firmi iz Srbije a prema navodima Velibora Ječmenice, direktora proizvodnje u pribojskom „Poliesteru“, ta fabrika će među prvima početi da proizvodi delove za „Zastavu 10“ ali i za ostale Fijatove modele:
„Imali smo sertifikaciju Fijata u svojoj firmi u „Poliesteru“ u Priboju, dobili smo pozitivnu ocenu. Stupili smo u kontakt sa jednom italijanskom firmom koja se zove „Adler“, koja radi 20-tak različitih pozicija za „Zastavu 10“, odnosno „Punta“ i očekujemo njihovu posetu polovinom jula meseca kada bismo napravili neke konkretnije dogovore.“
Pored domaćih proizvođača zainteresovanost za saradnju sa „Zastavom“, na projektu „Zastava 10“, iskazalo je i 30 firmi iz Hrvatske koje se spremaju za proizvodnju pojedinih pozicija za novi kragujevački automobil. Zagrebačka „Munja“ je ponudila svoje akumulatore za „Zastavu 10“, „Lipik“ će ugrađivati stakla a „INA“ ga snabdevati svojim motornim uljem. Zanimljivo je da nekadašnja „Jugoplastika“ iz Splita, a sada „Plastika“, planira da u Kragujevcu izgradi sopstveni pogon kako bi se proizvodi od plastike, pre svega instrument table proizvodile po nižoj ceni. Boris Mišić direktor „Plastike“ kaže da su privredne integracije prethodnica potpunog obnavljanja pokidanih veza između dve države i očekuje da će obnavljanje saradnje biti od obostrane koristi:
„Naravno, nekad smo bili glavni dobavljač a sada krećemo u suradnju od nule, sada krećemo sa novih pozicija obogaćeni nekim novim iskustvima, nekim spoznajama koje garantiraju da će naša buduća suradnja biti vrlo profesionalna, dugoročna i uspješna.“
Drago Zebec, vlasnik firme iz Varaždina koja je nekad proizvodila kočnice za Zastavina vozila, kaže da je njegova fabrika 1992. godine nabavila najsavremeniju opremu za proizvodnju kočnica za kragujevački automobil „Florida“ ali da ta oprema zbog rata i raspada nekadašnje Jugoslavije nikada nije puštena u proizvodnju. On se nada da će ta skupa oprema ipak biti iskorišćena sa zakašnjenjem od 15 godina:
„Strojeve koji su nabavljeni 1992. godine, za „Zastavu“, za potrebe „Jugo Floride“, te linije koje imamo u Varaždinu, bi apsolutno mogle doći u obzir da se montiraju kočnice za Fijat „Punta“. Pregovori su u tijeku i ako nam pozicije odgovaraju, pašu na te linije onda ima šanse da i mi u Varaždinu nešto radimo i napravimo zajedničku suradnju.“
Zoran Radojević, generalni direktor grupe „Zastava vozila“ smatra da je time učinjen krupan korak u obnavljanju pokidanih veza na prostoru bivše Jugoslavije ali da on predstavlja tek početak obnavljanja ranije veoma uspešne privredne saradnje na prostoru bivše zajedničke države:
„Zastava“ je uvek bila integrator svih resursa za proizvodnju i plasman automobila. Mi smo imali dobru saradnju sa hrvatskom privredom, sa slovenačkom, u Makedoniji su bile fabrike. Znači, sve okolne države su bile uključene u našu proizvodnju. Od te vizije razvoja automobilske industrije na ovim prostorima „Zastava“ nije odustala.“
U kragujevačkoj fabrici ističu da su jedini uslovi za uključivanje u proizvodnju „Zastave 10“ konkurentne cene i kvalitet koji zadovoljava Fijatove standarde. Ukoliko prođu Fijatove testove kooperanti iz Srbije i Hrvatske moći će da se uključe za 4 meseca u proizvodnju delova za automobil „Zastava 10“, čija će proizvodnja uskoro početi u Kragujevcu.
„Imali smo sertifikaciju Fijata u svojoj firmi u „Poliesteru“ u Priboju, dobili smo pozitivnu ocenu. Stupili smo u kontakt sa jednom italijanskom firmom koja se zove „Adler“, koja radi 20-tak različitih pozicija za „Zastavu 10“, odnosno „Punta“ i očekujemo njihovu posetu polovinom jula meseca kada bismo napravili neke konkretnije dogovore.“
Pored domaćih proizvođača zainteresovanost za saradnju sa „Zastavom“, na projektu „Zastava 10“, iskazalo je i 30 firmi iz Hrvatske koje se spremaju za proizvodnju pojedinih pozicija za novi kragujevački automobil. Zagrebačka „Munja“ je ponudila svoje akumulatore za „Zastavu 10“, „Lipik“ će ugrađivati stakla a „INA“ ga snabdevati svojim motornim uljem. Zanimljivo je da nekadašnja „Jugoplastika“ iz Splita, a sada „Plastika“, planira da u Kragujevcu izgradi sopstveni pogon kako bi se proizvodi od plastike, pre svega instrument table proizvodile po nižoj ceni. Boris Mišić direktor „Plastike“ kaže da su privredne integracije prethodnica potpunog obnavljanja pokidanih veza između dve države i očekuje da će obnavljanje saradnje biti od obostrane koristi:
„Naravno, nekad smo bili glavni dobavljač a sada krećemo u suradnju od nule, sada krećemo sa novih pozicija obogaćeni nekim novim iskustvima, nekim spoznajama koje garantiraju da će naša buduća suradnja biti vrlo profesionalna, dugoročna i uspješna.“
Drago Zebec, vlasnik firme iz Varaždina koja je nekad proizvodila kočnice za Zastavina vozila, kaže da je njegova fabrika 1992. godine nabavila najsavremeniju opremu za proizvodnju kočnica za kragujevački automobil „Florida“ ali da ta oprema zbog rata i raspada nekadašnje Jugoslavije nikada nije puštena u proizvodnju. On se nada da će ta skupa oprema ipak biti iskorišćena sa zakašnjenjem od 15 godina:
„Strojeve koji su nabavljeni 1992. godine, za „Zastavu“, za potrebe „Jugo Floride“, te linije koje imamo u Varaždinu, bi apsolutno mogle doći u obzir da se montiraju kočnice za Fijat „Punta“. Pregovori su u tijeku i ako nam pozicije odgovaraju, pašu na te linije onda ima šanse da i mi u Varaždinu nešto radimo i napravimo zajedničku suradnju.“
Zoran Radojević, generalni direktor grupe „Zastava vozila“ smatra da je time učinjen krupan korak u obnavljanju pokidanih veza na prostoru bivše Jugoslavije ali da on predstavlja tek početak obnavljanja ranije veoma uspešne privredne saradnje na prostoru bivše zajedničke države:
„Zastava“ je uvek bila integrator svih resursa za proizvodnju i plasman automobila. Mi smo imali dobru saradnju sa hrvatskom privredom, sa slovenačkom, u Makedoniji su bile fabrike. Znači, sve okolne države su bile uključene u našu proizvodnju. Od te vizije razvoja automobilske industrije na ovim prostorima „Zastava“ nije odustala.“
U kragujevačkoj fabrici ističu da su jedini uslovi za uključivanje u proizvodnju „Zastave 10“ konkurentne cene i kvalitet koji zadovoljava Fijatove standarde. Ukoliko prođu Fijatove testove kooperanti iz Srbije i Hrvatske moći će da se uključe za 4 meseca u proizvodnju delova za automobil „Zastava 10“, čija će proizvodnja uskoro početi u Kragujevcu.
