Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Očekivanja posle samita Buš-Putin


Zoran PRERADOVIC, Gëzim BAXHAKU, Gordana KNEŽEVIC

Premijer Srbije Vojislav Koštunica najavio je da će Vlada, u dogovoru sa parlamentarnim strankama, zatražiti da Skupština Srbije tokom jula raspravlja o Kosovu. "Biće podnet izveštaj pregovaračkog tima i Skupština Srbije mora da usvoji novu rezoluciju kako bi se odredili dalji koraci u vođenju politike za rešavanje kosovskog pitanja", navodi se u Koštuničinoj izjavi za medije. Prema njegovim rečima, Vlada Srbije insistira da započne novi pregovarački proces koji bi se vodio isključivo pod mandatom SB, sa novim međunarodnim posrednikom. Koštunica je dodao da je od "najveće važnosti" da ti pregovori budu "bez bilo koje vrste preduslovljavanja i nametanja ograničenja".

Istovremeno, i predsednik Srbije Boris Tadić očekuje obnovu pregovaračkog procesa:

“Očekujemo da će pregovori o budućem statusu Kosova biti ponovo obnovljeni i sasvim je očigledno je da će budući status Kosova imati svoje refleksije na unutrašnje prilike u svakoj regionalnoj državi, ne samo u državama Balkana ili bivše Jugoslavije nego i u nekim drugim regionima sveta.”

Beograd nema razloga za nezadovoljstvo susretom Buš-Putin, jer na sastanku dvojice predsednika nije potvrđena, niti dogovorena nezavisnost Kosova, smatra član beogradskog pregovaračkog tima Marko Jakšić:

“Upravo ono što možemo da čujemo jeste da sa sve više strana se sve više govori i priča da treba da dođe do pregovora između srpske i albanske strane ali ne do pregovora koji bi imali ograničeni rok trajanja nego pregovore koji bi bili suštinski, pravi. Lično mislim da se stvari odvijaju u tom pravcu.”

Neki kompromisi kada je reč o Kosovu već su postignuti i pre susreta predsednika Buša i Putina smatra analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić. On u izjavi za naš program dodaje da se nakon susreta Džordža Buša i Vladimira Putina, ipak, nije ni mogla očekivati nagla promena stavova Rusije i Amerike:

“Ako se iza toga sada nađe neki novi okvir za neke nove pregovore ili nastavak prethodnih pregovora, mislim da je to vrlo važan korak koji bi se napravio. Tako da ti novi pregovori stvaraju onda i novu atmosferu i potpuno novi okvir za pronalaženje nekog kompromisnog rešenja koje je prihvatljivo i za Rusiju i za Ameriku.”

Evropska unija će preuzeti odgovornost i doneti odluku o Kosovu ukoliko Rusija "bude nastavila uporno da govori samo 'ne'", izjavila je portparolka visokog predstavnika EU Kristina Galjak. "Rusija brani svoje stavove i ima svoje interese zašto to radi, ali Kosovo je evropsko pitanje i mi smo Moskvi stavili do znanja da smo zainteresovani da rešimo taj problem i da ga smatramo našim. Budućnost Balkana zavisi od Evrope a ne od Rusije", ocenila je Kristina Galjak.

Komentarišući izjavu Kristine Galjak, savetnica potpredsednika Vlade Srbije za evropske intergracije, Ksenija Milivojević za naš program kaže da je stav Brisela vrlo precizan i naglašava:

“Savet ministara EU je na svom poslednjem sastanku, to je kasnije potvrđeno i na samitu, doneo zaključak da će EU nastaviti da se zalaže i da insistira na rezoluciji SB UN. Dakle, na rešenju koje svakako ne bi bilo jednostrano i rešenje koje bi eventualno moglo da podeli EU i sa druge strane, ono koje EU ne bi dalo jasan mandat za uspostavljanje misije na Kosovu. Mislim da izjava Kristine Galjak ne izlazi suštinski iz tog okvira.”

Priština veruje u nepromenjivost američkih stavova

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je u ponedeljak da snažno veruje u opredeljenje SAD da se proces statusa Kosova reši što je pre moguće.

«Verujem u snažno u opredelenje koje SAD imaju na rešavanju statusa Kosova i naš je zahtev da se proces što je moguće pre okonča», rekao je predsednik Sejdiu posle susreta sa ministrom spoljnih poslova Ukrajine Arsenlijom Jatsenukom.

Sejdiu je rekao da će narednih dana imati kontakte na različitim nivoima kako bi se dobile informacije o daljem toku agende rešavanja statusa Kosova i potrebi što bržeg donošenja Rezolucije u Savetu bezbednosti UN.

“Mi smo mnogo puta kazali i još jendom ponavljamo da podrška koja će se dati u Savetu bezbednosti UN, od strane dve zemlje članice Saveta, biti najbolji željeni put, ali takođe ističemo kako Kosovo ne može ostati taocem
procesa koji ometaju proces statusa“, rekao je kosovski predsednik.

Lider najveće opozicione Demokratske partije Kosova Hashim Thaqi ističe kako narod Kosova ima puno poverenje u stavove SAD i da je pitanje nezavisnosti Kosova zaokruženo pitanje.

«Ja i danas snažno verujem da je pitanje nezavisnosti Kosova zaokruženo pitanje. Narod Kosova ima puno poverenje u stav SAD, Evropske unije i dodatno angažovanje Vašingtona i Brisela da Rusiju integriše u odlukama o budućnosti nezavisnog Kosova.»

Thaqi je istakao da očekuje da će se nezavisnost Kosova vrlo brzo ostvariti i da će naredni koraci institucija Kosova biti orijentisani na što brže donošenje međunarodne odluke o nezavisnom Kosovu.

Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović kaže da, kako se očekivalo, pitanje Kosova nije bila dominantna tema susreta između američkog i ruskog predsednika:

«Sigurno je da će retorika biti mekša, da će se o tome razgovarati mnogo mekše i da neće biti oštrih i ishitrenih izjava kao što je to bilo u poslednje vreme. Mislim da sada oba predsednika razmišljaju o svojim preizbornim kampanjama i u tom kontekstu se razmišlja o vaznim temama kao što je Iran, međunarodni terorizam, energetska kriza i antirakteni štit.To su teme koje su dominirale ovim razgovorima.»

Ivanović ističe da se pitanje Kosova može naći na Savetu bezbednosti u septembru kada će Savetom predsedavati Francuska.

Istovremeno, politički analitičar Iljir Dugoli ocenjuje da nije bilo realno očekivati da će na sastanku američkog i ruskog predsednika doći do suštinske promene stavova kada se radi o rešavanju statusa Kosova.

“To je u suštini u skladu sa prethodnim najavama, nije bilo realno očekivati suštinske promene. Možda se očekivalo da se više kaže o čemu se tokom sastanka razgovaralo, što se za sada ne zna”, rekao je Dugoli za Slobodnu Evropu.

On smatra kako ne znači ništa loše što se na konferenciji za novinare dvojice predsednika pitanje Kosova nije spomenulo.

Bez približavanja stavova o Kosovu

U gotovo porodičnoj atmosferi u kojoj je protekao samit Busha i Putina s druge strane Atlantika, Kosovo nije bilo tema, jer je očigleno u ovom momentu bilo najvažnije odmrzavanje u odnosima Washingtona i Moskve. Šta za budućnost Kosova znači to odmrzavanje?

Odgovor na ovo pitanje nije moguće naći u pregledu današnje svjetske štapme. Moskovski listovi kao da se takmiče ko će donijeti više detalja i fotografija sa porodičnog imanja Bushovih koje govore o dobroj atmosferi, ribarskom trofeju i dobrim odnosima izmedju dvojice lidera koji se protežu i na prisnost Putina i Bushovog psića. Masha Lipman, analitičar iz Karnagi centra u Moskvi kaže da je ovaj susret Buša i Putina bio u velikoj suprotnosti sa njihovim odnosima početkom godine, kada je tokom medjunarodne konferencije o bezbijednosti Putin optužio Busha da gura cijeli svijet u stanje permanentnog konflikta.

Evo šta je za RSE izjavila Lipmanova:

«Tokom zajedničke pres konferencije Putin se šalio. I on je ustvari bio jedini koji je ulovio ribu, ali je nakon toga rekao ' ovu smo ribu mi ulovili zajedno ' što govori o velikom stepenu dobre volje na strani Putina, kada je riječ o odnosima sa Bušom.»

Osim što se zna da je ulovljena riba bila lubin dugačak 76 centimetara, nema ni naznake da je tokom ribarenja ili u nekoj drugoj prilici za vrijeme ovog samita Busha i Putina bilo riječi o Kosovu. Zatopljavanje u odnosima Moskve i Washingtona svakako će imati posljedice i na tempo rješavanja budućnosti Kosova.

Činjenica da su se tokom ovog susreta približila američka i ruska gledišta u odnosu na iransku krizu ne znači da je i u odnosu na Kosovo došlo do približavanja. Teško je zamisliti da će oslabiti Bushova podrška za nezavisno Kosovo, jer je to jedna konstanta nejgove politike, ali je isto tako teško zamisliti da će Bush i Putin zbog Kosova pokvariti novostečene dobre odnose.

Bez obzira na nazive ovog samita – koji je u medijima proglasen 'ribljim', ali je nazvan i samitom vatrometa, zbog Putinovih dosjetki na pres konferenciji - on je po svojoj suštini bio samit otapanja leda u odnosima Washingtona i Moskve – a to otapanje može razačarati i Beograd i Prištinu.
XS
SM
MD
LG