Mogućnost da dođe do intenziviranja procesa suočavanja s prošlošću kroz suđenje je ohrabrujuća, ali zabrinjava saznanje da će se neki procesi otvoriti pod pritiskom međunarodne zajednice, što ukazuje da politička elita nema dovoljno snage da samostalno uđe u taj proces, kaže istraživač kršenje ljudskih prava Aleksandar Zeković, komentarišući poziv Savjeta Evrope i haškog tužilaštva Crnoj Gori da vodi postupke protiv osumnjičenih za ratne zločine, uz najavu da će crnogorskom tužilaštvu biti dostavljena dokumentacija haškog tužilaštva. Zeković smatra da ozbiljno ograničenje predstavlja nedostatak političke volje da bi se ušlo u taj proces, ali ne spori da postoje određeni pomaci po pitanju jačanja pravosuđa:
„Vidimo da sada se ipak stvari polako kreću u pozitivnom pravcu i to je nešto što smo zaista i očekivali, tim prije jer je i evropska komisija u procesu evropskih integracija Crne Gore takođe prepoznala da Crna Gora mora osnažiti svoje opredjeljenje da se na neki način intenzivira razmišljanje suočavanja sa prošlošću. Ono što zaista s jedne strane ohrabruje jeste upravo sve te najave, a s druge strane čini mi se da će vjerovatno proći još neko vrijeme da politička elita shvati da je zaista neophodno primijeniti ono što preporučuje međunarodna zajednica i što su uostalom i zahtjevi samog domaćeg društva.“
Deportacija Bošnjaka iz 1992., Bokovica, Logor Morinj i Kaluđerski Laz su slučajevi ratnih zločina koji su se desili na teritoriji Crne Gore i za koje se očekuju sudski procesi protiv počinilaca. Vrhovni državi tužilac Vesna Medenica je nedavno saopštila da će od Karle Del Ponte zatražiti dokumentaciju koju posjeduje haško tužilaštvo u vezi ovih slučajeva:
„Sve što bude Karla Del Ponte mogla pružiti kancelariji Vrhovnog državnog tužioca, a tiče se ratnih zločina, mi ćemo to tražiti, ona će to sigurno dostaviti.“
Da li će dostavljanje dokumentacije iz Haga usloviti da crnogorsko pravosuđe do kraja istraži slučajeve ratnih zločina, odnosno da li postoji kapacitet za tako nešto, s obzirom da su pripadnici državnih službi mahom učestvovali u tim djelima početkom devedesetih, pitali smo zastupnika porodica deportovanih Bošnjaka advokata Dragana Prelevića. Prelević kaže da u slučaju deportacije bošnjaka državni organi imaju sve informacije:
„Ne Hag, nego bilo ko da dostavi bilo što, bilo kakav dokument ili dokaz, ovo tužilaštvo i ova Vlada neće to sprovesti, a samim tim ni crnogorskog sudstvo koje je u potpunosti zavisno i paralisano dok se ne donesu političke odluke o ovakvim stvarima. Crnogorska Vlada ima apsolutno neprijateljski, negativni stav prema žrtvama zločina koje je sama počinila ’92. godine i nikakvi dokumenti neće poslužiti da se to promijeni, već naprotiv, njihovo čekanje će poslužiti kao dodatni izgovor i mazanje očiju javnosti u Crnoj Gori i međunarodnoj zajednici.“
Stav Udruženja pravnika Crne Gore je da se, ako postoji i jedan slučaj ratnog zločina da nije procesuiran ili da se dugo i necelishodno vode postupci, društvo se ne može izgrađivati na principima pravde i pravičnosti, kaže generalni sekretar Udruženja pravnika Branislav Radulović:
„Zato Udruženje pravnika insistira da se svi postupci, a posebno je apostrofiran i postupak deportacije muslimana 1992. godine, Kaluđerski Laz iz 1999., zatim, zaista isuviše dugo traje onaj postupak Bukovice ili neki drugi postupci kao što je Morinj, što prije završe pred crnogorskim pravosudnim organima čime bi crnogorski pravosudni organi pokazali prije svega da imaju kapacitet da vode takve postupke, pokazala se i politička i društvena volja da se raskrsti sa tim vremenom i nadasve i sa stanovišta prava pokaže da Crna Gora želi graditi evropsku pravničku budućnost, jer budućnost, posebno evropsku, ne može graditi društvo u kojem makar postoji sumnja da se na bilo koji način zataškava ili neprocesuira makar i jedan jedini slučaj kakav su ratni zločini.“
„Vidimo da sada se ipak stvari polako kreću u pozitivnom pravcu i to je nešto što smo zaista i očekivali, tim prije jer je i evropska komisija u procesu evropskih integracija Crne Gore takođe prepoznala da Crna Gora mora osnažiti svoje opredjeljenje da se na neki način intenzivira razmišljanje suočavanja sa prošlošću. Ono što zaista s jedne strane ohrabruje jeste upravo sve te najave, a s druge strane čini mi se da će vjerovatno proći još neko vrijeme da politička elita shvati da je zaista neophodno primijeniti ono što preporučuje međunarodna zajednica i što su uostalom i zahtjevi samog domaćeg društva.“
Deportacija Bošnjaka iz 1992., Bokovica, Logor Morinj i Kaluđerski Laz su slučajevi ratnih zločina koji su se desili na teritoriji Crne Gore i za koje se očekuju sudski procesi protiv počinilaca. Vrhovni državi tužilac Vesna Medenica je nedavno saopštila da će od Karle Del Ponte zatražiti dokumentaciju koju posjeduje haško tužilaštvo u vezi ovih slučajeva:
„Sve što bude Karla Del Ponte mogla pružiti kancelariji Vrhovnog državnog tužioca, a tiče se ratnih zločina, mi ćemo to tražiti, ona će to sigurno dostaviti.“
Da li će dostavljanje dokumentacije iz Haga usloviti da crnogorsko pravosuđe do kraja istraži slučajeve ratnih zločina, odnosno da li postoji kapacitet za tako nešto, s obzirom da su pripadnici državnih službi mahom učestvovali u tim djelima početkom devedesetih, pitali smo zastupnika porodica deportovanih Bošnjaka advokata Dragana Prelevića. Prelević kaže da u slučaju deportacije bošnjaka državni organi imaju sve informacije:
„Ne Hag, nego bilo ko da dostavi bilo što, bilo kakav dokument ili dokaz, ovo tužilaštvo i ova Vlada neće to sprovesti, a samim tim ni crnogorskog sudstvo koje je u potpunosti zavisno i paralisano dok se ne donesu političke odluke o ovakvim stvarima. Crnogorska Vlada ima apsolutno neprijateljski, negativni stav prema žrtvama zločina koje je sama počinila ’92. godine i nikakvi dokumenti neće poslužiti da se to promijeni, već naprotiv, njihovo čekanje će poslužiti kao dodatni izgovor i mazanje očiju javnosti u Crnoj Gori i međunarodnoj zajednici.“
Stav Udruženja pravnika Crne Gore je da se, ako postoji i jedan slučaj ratnog zločina da nije procesuiran ili da se dugo i necelishodno vode postupci, društvo se ne može izgrađivati na principima pravde i pravičnosti, kaže generalni sekretar Udruženja pravnika Branislav Radulović:
„Zato Udruženje pravnika insistira da se svi postupci, a posebno je apostrofiran i postupak deportacije muslimana 1992. godine, Kaluđerski Laz iz 1999., zatim, zaista isuviše dugo traje onaj postupak Bukovice ili neki drugi postupci kao što je Morinj, što prije završe pred crnogorskim pravosudnim organima čime bi crnogorski pravosudni organi pokazali prije svega da imaju kapacitet da vode takve postupke, pokazala se i politička i društvena volja da se raskrsti sa tim vremenom i nadasve i sa stanovišta prava pokaže da Crna Gora želi graditi evropsku pravničku budućnost, jer budućnost, posebno evropsku, ne može graditi društvo u kojem makar postoji sumnja da se na bilo koji način zataškava ili neprocesuira makar i jedan jedini slučaj kakav su ratni zločini.“
