Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Vijesti

SARAJEVO

Zastupnički dom Parlamenta BiH, na vanrednoj sjednici, raspravlja o slučaju hapšenja Selima Bešlagića, poslanika Socijaldemokratske partije (SDP) BiH u Zastupničkom domu, te Budimira Nikolića i Envera Delibegovića iz Tuzle. Oni su, po nalogu Suda BiH, a na osnovu međunarodne potjernice Interpola Srbije, koja je raspisana zbog sumnje da su počinili krivično djelo korištenja zabranjenih sredstava ratovanja, uhapšeni u utorak, 12. juna, te nakon saslušanja pušteni.
Riječ je o ratnom gradonačelniku Tuzle koji je dobio niz međunarodnih nagrada za mir, toleranciju i očuvanje multietičnosti grada u ratnim vremenima, te njegovim saradnicima.

Pogledajte najnovije vesti dana

Srbija i BiH neće učestvovati na sastancima CEFTA u Prištini

Rasim Ljajić i Mirko Šarović, fotoarhiv

Srbija i Bosna i hercegovina neće učestvovati na sastancima radnih tijela Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) u Prištini 20. i 21. novembra, kao ni na ministarskom sastanku u okviru CEFTA sedmice, 3. decembra u Prištini, izjavio je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić nakon telefonskog razgovora sa ministrom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirkom Šarovićem.

"Besmisleno je da zabijamo glavu u pesak i ponašamo se kao da se ništa ne događa i da je situacija normalna, a svima nam je jasno da je nakon uvođenja takse od deset odsto za robu iz Srbije i BiH koja dolazi na Kosovo, ovo najveća kriza od početka funkcionisanja CEFTA sporazuma", rekao je Ljajić.

On je istakao da je zajednički cilj Srbije i Bosne i Hercegovine da se ukinu ove mjere koje su uvele institucije Kosova i da se započnu razgovori ne samo o ukidanju carinskih barijera, već o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora u ovom dijelu Evrope.

Ljajić i Šarović će početkom iduće sedmice na sastanku u Sarajevu utvrditi zajedničke aktivnosti koje će dvije države preduzeti s ciljem ukidanja taksi koje je uvela Priština.

Pročitajte:

Đukanović: Slave izdaju i propast Crne Gore

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da je Podgorička Skupština 1918. bila velika izdaja Crne Gore i svako ko poziva da se slavi taj dan, poziva da se slavi izdaja i propast Crne Gore."

Jako je važno da država pokaže istrajnost, odlučnost i oštrinu, u svojoj namjeri da nepokolebljivo odbrani ono što su najveće vrednosti Crne Gore", rekao je Đukanović novinarima u Kolašinu.

Đukanović je kazao da mu je žao da neki "politički potomci ljudi koji su organozovali takozvanu Veliku narodnu skupštinu, danas pokušavaju i prividno uspevaju da naprave neke skupove koji najviše liče na aveti prošlosti i da na taj način prenose loš i ružan pečat izdaje i delovanja protiv države Crne Gore svojim potomcima i novim generacijama.

"Voleo bih da se Crna Gora u međuvremenu oslobodila od svega toga i da smo svi izgradili svest o tome da je Crna Gora naš zajednički dom", zaključio je Đukanović.

U Budvi je nedavno održana svečana proslava 100 godina od oslobođenja Boke kotorske i ujedinjenja, pod nazivom "Pokoljenja dela sude" a sa skupa je poručeno da će "osloboditi srpsko more".

Kako je najavljeno centralna proslava biće održana 1. decembra u Podgorici.

Apelacioni sud potvrdio presudu Vesni Pešić i Peščaniku

Vesna Pešić

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom su sociološkinja Vesna Pešić i urednice portala Peščanik Svetlana Lukić i Svetlana Vuković povredile čast i ugled ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovićam, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Sud im je naložio da Stefanoviću isplate 150.000 dinara (oko 1200 evra) sa zateznom kamatom, umesto 200.000 (oko 1 700 evra) kako je bilo određeno provostepenom presudom.

Apelacioni sud je predvideo i da solidarno plate troškove parničnog postupka od 93.100 dinara (nešto manje od 800 evra), 2.000 dinara manje nego što je presudio Viši sud.

Stefanović je tužio Vesnu Pešić, Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, kao i sam portal zbog teksta Vesne Pešić "Dosoljavanje" iz maja 2016. godine, u kojem se govori o slučaju Savamala, kada su do danas nepoznate maskirane osobe bagerima srušile više objekata, a policija se nije odazvala na pozive građana.

Incident se dogodio na potezu naselja “Beograd na vodi” koji je u izgradnji. Za ovaj slučaj do sada je odgovarao šef smene u policiji Goran Stamenković, kome je izrečena presuda pet meseci zatvora uslovno dve godine za nesavesni rad šefu smene u policiji. Niko drugi u beogradskoj vlasti nije odgovarao, niti se protiv bilo koga vodi proces, bez obzira što je tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić 8. juna 2016. godine izjavio da iza incidenta stoje beogradske vlasti.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno je zaključio da nisu svi vidovi saopštavanje sadržine ideje i mišljenja obuhvaćeni slobodom izražavanja, jer sloboda izražavanja ne sme da bude suprotna svojoj svrsi.

Apelacioni sud je u presudi naveo da delovi teksta ne doprinose javnoj raspravi o događajima u Savamali i nisu usmerene na rešenje problema, već na vređanje dostojanstva, ugleda i časti, jer je "tužilac okarakterisan kao neko ko je 'najgluplji' čija je 'glupost' nenadmašna".

Takvim kvalifikacijama vređa se dostojanstvo tužioca, piše u presudi.

Stefanović je podneo tužbu u julu 2016. godine, a glavna rasprava počela je 27. aprila ove godine.

Početak glavne rasprave bio je prvi put zakazan za 5. maj 2017, ali je odlagan i pomeran skoro deset puta. Poslednje ročište održano je 10. jula, a prvostepena presuda Višeg suda stranama u postupku dostavljena je početkom avgusta, posle čega su se tuženi žalili Apelacionom sudu.

Francuska traži izmene sporazuma o Bregzitu

Predsednik Francuske Emanuel Makron i britanska premijerka Tereza Mej

Francuska predvodi kampanju da se izmeni nacrt sporazuma o izlasku Britanije iz bloka, što samo pogoršava nesigurnost oko sudbine dogovora dok se premijer Tereza Mej suočava sa protivnicima kod kuće.

Njen kabinet sinoć je prihvatio nacrt sporazuma o izlasku Londona iz bloka, ali njegova sudbina pred parlamentom je neizvesna nakon što je nekoliko ministara podnelo ostavke.

Francuska predvodi grupu država koje se protive onome što je dogovoreno u području ribolova između EU i Britanije nakon "Bregzita".

"Nekoliko zemalja članica zatražiće poboljšanja u okviru ribolova", rekao je diplomatski izvor blizak pregovorima, dodajući da su zabrinutost u tom pogledu izrazile Francuska, Danska, Španija, Portugalija i Holandija.

Drugi diplomatski izvori rekli su Rojtersu da su Finska i Irska, takođe, izrazile zabrinutost zbog sporazuma oko ribolova.

Bogate vode Britanije sada su dostupne i drugim članicama EU prema uzajamnom sporazumu sa utvrđenim kvotama.

Dok je EU želela da sačuva taj sistem i nakon "Bregzita", Britanija želi da preuzme jednostranu kontrolu na svojim vodama.

Taj deo odnosa nije rešen definitivno i predviđeno je da dve strane pokušaju da se oko toga dogovore do jula 2020. godine, tokom tranzicionog perioda nakon "Bregzita".

Prema sadašnjem nacrtu sporazuma, pravo ribolova ostaje izvan jedinstvene carinske unije EU i Britanije, što bi se moglo aktivirati ako dve strane ne nađu drugi način da osiguraju otvorenu irsku granicu - takozvani "bekstop" mehanizam.

"Nisu sve zemlje članice zadovoljne ovim rešenjem", rekao je jedan zvaničnik EU.

Zahtev dela konzervativaca za smenu Tereze Mej

Evroskoptični poslanik Konzervativne stranke Džekob Riz-Mog (Jacob Rees-Mog) uputio je zahtev za izglasavanje nepoverenja britanskoj premijerki Terezi Mej.

On je rekao da sve veći broj poslanika iz njegove partije upućuje isti zahtev. Da bi se pokrenula formalna procedura potrebna su 48 glasa, odnosno 15 odsto poslanika Konzervativne stranke.

Prethodno je petoro članova Vlade Tereze Mej podnelo ostavke smatrajući da će sporazum o Bregzitu, koji je London postigao sa Briselom, zapravo zadržati Britaniju još mnogo godina u orbiti Evropske Unije.

Portparolka premijerke je izjavila da će se ona braniti svoju poziciju ukoliko se pokrene procedura njenog opoziva.

Zbog političkih turbulencija, vrednost britanske funte je znatno opala kao i akcija na berzi.

Tako su akcije “Royal Bank of Scotland” pale za 7.3 percent, što je najveći gubitak u jednom danu od referednuma 2016.

Turska: Nedovoljna objašnjenja Rijada o slučaju Kašogi

Turska je današnja objašnjenja saudijskog tužilaštva u vezi sa ubistvom novinara Džamala Kašogija ocenila kao "nedovoljna".

"Sve ove mere su svakako pozitivne, ali su takođe nedovoljne", rekao je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Ističući da je ubistvo Kašogija "unapred planirano", Čavušoglu je odbacio tvrdnje prema kojima su ubice prvobitno želele Kašogija da vrate u zemlju.

Saudijski državni tužilac Saud al Modžeb zatražio je danas smrtnu kaznu za petoro optuženih za ubistvo Kašogija i isključio mogućnost da je prestolonaslednik Mohameda bin Salmana umešan u zločin.

Al Modžeb je rekao da je Kašogi ubijen smrtonosnom injekcijom, zatim raskomadan i u delovima iznet iz konzulata.

Planovi za njegovo ubistvo postojali su tri dana pre nego što je izvršeno. Iza ubistva je bivši šefa obavještajne službe Ahmad al-Asiri, koji je smenjen zbog toga što je naredio prinudni povratak Kašogija.

Turska je i ranije optužila najviše saudijske zvaničnike za ubistvo, tvrdeći da je Saudijska Arabija poslala tim ubica za Kašogijem.

Kašogi (59) koji je pisao za Vašington post ubijen je u konzulatu i Istanbulu, gde je otišao po dokumenta za venčanje s turskom državljankom.

Mađarska podržava ukidanje viza za Kosova

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto

Mađarska će podržati ukidanje viznog režima Kosovu, izjavio je u četvrtak u Prištini ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kosovskim šefom diplomatije Bedžetom Pacolijem i ministrom infratrukture Paljom Ljekajem, Sijarto je kazao da nije fer kako se EU ponaša prema Kosovu oko viza.

„Nije fer zato što je Kosovo ispunilo svih 95 postavljenih uslova, i nije fer to što se sada još uvek postavljaju neki ciljevi. To je bio slučaj i sa Ukrajinom i Gruzijom, kada su ispunile sve uslove, Komisija je iznenada postavila nove uslove i bilo je potrebno još godinu i po do dve, nakon što su ispunili sve uslove, da im se ukinu vize“, kazao je on.

Sijarto je takođe rekao da Mađarska podržava dijalog Kosova i Srbije i da želi da se ovaj proces uspešno okonča. Kako je dodao, kakav god ishod dijalog bio, Mađarska će ga podržati, ukoliko je zasnovan na uzajamnom dogovoru i na međunarodnom pravu.

„Mi se nalazimo u susedstvu Zapadnog Balkana tako da možda bolje razumemo šta to znači imati stabilnost ili nedostatak stabilnosti u regionu. Stabilnost i mir na Zapadnom Balkanu je od vitalnog značaja“, dodao je on.

On je dodao da Zapadni Balkan igra ključnu ulogu u zaustavljanju protoka ilegalnih migranata.

SAD: Gruevski treba da služi zatvorsku kaznu u Makedoniji

SAD su danas saopštile da bivši makedonski premijer Nikola Gruevski koji je tražio politički azil u Mađarskoj treba da služi u svojoj zemlji zatvorsku kaznu na koju je osuđen.

Portparol Stejt departmenta rekao je za Politiko da su makedonski sudovi "posle temeljnog i transparentnog pravnog procesa osudili Gruevskog zbog zloupotrebe položaja na dve godine zatvora".

"Više sudova je potvrdilo osuđujuću presudu. Takođe, Gruevski je optužen u još četiri krivična procesa. Mi verujemo da je prikladno da ti pravni procesi u Makedoniji budu nastavljeni", naveo je portparol američkog ministarstva spoljnih poslova.

Gruevski, premijer Makedonije od 2006. do 2016. godine i blizak saveznik mađarskog premijera Viktora Orbana, objavio je u utorak da je u Budimpešti i da je tražio azil u Mađarskoj.

Makedonija traži od Orbanove vlade da izruči Gruevskog.

Međutim, portparol Orbanove stranke Fides juče je rekao da je Gruevski ugrožen u Makedoniji od, kako je kazao, levičarske vlade pod uticajem američko-mađarskog finansijera Džordža Sorosa.

Sam Orban je prošle godine izjavio da Soros ima veliku ličnu odgovornost za destabilizaciju Makedonije i da "radi na destabilizaciji konzervativnih, nacionalnih i hrišćanskih vlada" u regionu, navodi Politiko.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto izjavio je u četvrtak u Prištini da je pitanje bivšeg premijera Makedonije Nikole Gruevskog pravno, a ne političko. Upitan da li će Mađarska odobriti azil Gruevskom ili će ga isporučiti Makedoniji, Sijarto je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa kosovskim šefom diplomatije Bedžetom Pacolijem odgovorio:

“Ono što mogu da vam kažem jeste da mi na ovo gledamo kao na pravno pitanje, a ne političko. Imigracijske vlasti sprovešće procedure na osnovu međunarodnog prava i videćemo rezultate”, izjavio je on.

Dimitrov sa Sijartom telefonom razgovarao o Gruevskom

Ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov danas je telefonom razgovarao sa šefom mađarske diplomatije Petrom Sijartom o zahtevu za poltički azil koji je u Mađarskoj podneo odbegli bivši makedonski premijer Nikola Gruevski.

Kako je saopšteno, Dimitrov je u razgvoru sa Siartom istakao da se u slučaju Grruevskog radi o "osuđeniku protiv kojeg se vodi još nekoliko drugih sudskih postupaka za ozbiljna krivčna dela" i potencirao važnost principa vladavine prava koje predstavlja temeljni evropski princip.

Šef makedosnke diplomatije je, kako se sitiče, ukazao na paradoksalnu situaciju da politički azil u zemlji članici EU traži osoba u vreme čije je vladavine zemlju kandidata za članstvo u EU sama Evropska komisija okarakterisala kao "zarobljenu državu".

Gruevski, kome je sud prošle godine oduzeo privatni i diplomatski pasoš, pobegao je u Mađarsku da bi izbegao izdržavanje kazne od dve godine zatvora na koju je pravosnažno osuđen za nezakonitu nabavku luksuznog "mercedesa" u vreme dok je bio premijer.

Na Fejsbuku je Gruevski u utorak napisao da je "u poslednjih nekoliko dana primio bezbroj pretnji po život" i da je u Budimpešti, gde je od mađarskih vlasti zatražio politički azil.

Mađarski ministar spoljnih poslova Perter Sijarto je Dimitrvu potvrdio informaciju da je Nikola Gruevski podneo zahtev za azil nadležnim mađarskim vlastima i da je pravna procedura već započeta.

Sijarto je, dodaje se, naglasio da će se mađarska podrška opredeljenju za evropske i evroatlantske integracije Makedonije, kao i dobra bilateralna saradnja dve zemlje, produžiti i u budućnosti.

Slučaj Kašogi: Saudijski tužilac traži smrtnu kaznu za pet optuženih

Ubijeni novinar Džamal Kašogi

Saudijski tužilac Saud al Modžeb zatražio je danas smrtnu kaznu za petoro optuženih za ubistvo novinara Džamala Kašogija i isključio mogućnost da je prestolonaslednik Mohameda bin Salmana umešan u zločin.Mohamed bin Salman "nema nikakva saznanja o ovom slučaju", rekao je tužilac novinarima u Rijadu.

Pet osoba je naredilo i izvršilo ubistvo Kašogija pošto su "razgovori s njim propali" u konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu.

Al-Modžeb je rekao da je Kašogi ubijen smrtonosnom injekcijom, zatim raskomadan i u delovima iznet iz konzulata.

Planovi za njegovo ubistvo postojali su tri dana pre nego što je izvršeno. Iza ubistva je bivši šef obaveštajne službe Ahmad al-Asiri, koji je smenjen zbog toga što je naredio prinudni povratak Kašogija.

Policija je uhapsila 21 osobu u vezi sa slučajem, a protiv 11 je podignuta optužnica.

Turska je optužila najviše saudijske zvaničnike za ubistvo, tvrdeći da je Saudijska Arabija poslala tim ubica za Kašogijem.

Novinar (59) koji je pisao za Vašington post ubijen je u konzulatu gde je otišao po dokumenta za venčanje s turskom državljankom.

Saudijska Arabija je pod pritiskom više puta menjala priču o Kašogiju, na kraju priznavši da je novinar umro u konzulatu, a tek nedavno je priznala da turski dokazi pokazuju da je ubistvo bilo planirano.

Mej brani sporazum, koalicioni partner i opozicija osuđuju

Britanska premijerka Tereza Mej branila je danas u parlamentu nacrt sporazuma o Bregzitu koji je njena vlada usvojila, navodeći da je načinila "ispravne izbore, a ne lake".

Duboko podeljena konzervativna vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predviđa ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane i razrešava ključno pitanje granice Irske i Severne Irske posle Bregzita.

Međutim, premijerkin autoritet doveden je u pitanje pošto su dosadašnji ministar za Bregzit Dominik Rab i još četiri člana vlade danas podneli ostavke zbog neslaganja s usvojenim predlogom sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU.

Mej je danas rekla poslanicima da će imati priliku da glasaju o sporazumu pre nego što Velika Britanija izađe iz EU i da će tražiti od njih da podrže dogovor "u nacionalnom interesu", prenosi Asošiejted pres.

Severnoirska Demokratska unionistička stranka (DUP), koja podržava majinsku vladu Tereze Mej, takođe je danas osudila predlog sporazuma o Bregzitu, navodeći da bi mogao da dovede do raspada Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.

Lider DUP u parlamentu Najdžel Dods rekao je da je "izbor sada jasan" i da se glasa ili za integritet celog Ujedinjenog Kraljevstva, ili za "vazalnu državu i raspad Ujedinjenog Kraljevstva".

Vlada Mej zavisi od 10 poslanika DUP koji joj obezbeđuju parlamentarnu većinu od juna 2017. godine, kada su konzervativci izgubili aposlutnu većinu na izborima.

Međutim, DUP se protivi sporazumu koji bi predvideo čvrstu granicu između Severne Irske i Irske i navodi da će odbaciti svaki sporazum koji Severnu Irsku tretira drugačije od Velike Britanije.

Lider najveće opozicione Laburističke partije Džeremi Korbin kazao je danas da Mej mora da povuče svoj "nepromišljen" sporazum o Bregzitu i da će ga parlament u suprotnom odbaciti.

"Parlament ne može i neće prihvatiti lažan izbor između ovog sporazuma i izlaza (iz Unije) bez sporazuma", rekao je Korbin. On je nagovestio da će laburisti glasati protiv takvog sporazuma ako on bude stavljen na glasanje.

Ukrajinska crkva na meti napada

Ukrajinska pravoslavna crkva saopštila je danas da su nepoznati napadači bacali Molotovljeve koktele na crkvu Sveti Andrej i napali sveštenika u Kijevu.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko i patrijarh carigradski Vartolomej su početkom meseca potpisali sporazum o saradnji kojim se otvara put uspostavljanju Ukrajinske pravoslavne crkve i njene nezavisnosti od Ruske pravoslavne crkve.

Predstavnik za štampu Ukrajinske pravoslavne crkve Evstratij Zorja rekao je da su nepoznati ljudi jutros bacali Molotovljeve koktele na crkvu i napali sveštenika biber sprejom.

Ukrajina je prošle nedelje crkvu Sveti Andrej stavila pod kontrolu Carigradske patrijaršije čiji se poglavar smatra "prvim medju jednakima".

Predstojeće odvajanje Ukrajinske pravoslavne crkve povećalo je mogućnost sukoba izmedju pristalica i protivnika podele, prenosi AP.

Šef Orbanovog kabineta: Mađarska nije dobila zahtev za izručenje Gruevskog

Nikola Gruevski sa Viktorom Orbanom, arhivska fotografija

Bivši makedonski premijer u bekstvu Nikola Gruevski iskazao je nameru da traži azil u predstavništvu Mađarske van Makedonije i Budimpešta nema ništa sa njegovim izlaskom iz zemlje, rečeno je iz mađarske Vlade u četvrtak.

Šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana Gergely Gulyas odbio je da kaže u kojoj je zemlji Gruevski zatražio azil i kojim putem je došao do Kancelarije za imigracije i azil u Budimpešti gde je predao dokumenta za azil i bio saslušan.

Gulyas je rekao da Mađarska još nije dobila zvaničan zahtev iz Skoplja za izručenje Gruevskog, dodajući da će se Budimpešta ponašati "u skladu sa zakonom" ako se to desi, prenosi Rojters.

Strazbur: Hapšenje Navaljnog u Rusiji političko

Aleksej Navaljni i njegov brat Oleg u Strazburu

Ponovno hapšenje i lišavanje slobode lidera opozicije Aleksej Navaljnija bili su politički motivisani čime su prekršena njegova ljudska prava, odlučio je u četvrtak Evropski vrhovni sud za ljudska prava u Strazburu.

Evropski sud za ljudska prava objavio je da je Navaljni hapšen sedam puta između 2012. i 2014. godine i da su najmanje dva od tih hapšenja imala za nameru suzbijanje političkog pluralizma, javlja Rojters.

Više članova britanske vlade podnelo ostavku zbog sporazuma o Brexitu

Domink Rab

Pet članova britanske vlade podnelo je ostavke na svoje funkcije zbog neslaganja s nacrtom sporazuma o Brexitu, čime su doveli u težak položaj premijerku Terezu Mej koja će danas od parlamenta zatražiti podršku za dogovor o razlazu s EU.

Ostavke su podneli ministar za Brexit Dominik Rab, ministarka za rad i penzije Ester Mekvej, državni sekretar u Ministarstvu za Severnu Irsku Šajleš Vara, kao i sekretarka ministarstva za Brexit Suela Braverman i sekretara ministarstva prosvete En-Meri Treveljan, navodi Asošiejted pres.

Svi su snažne pristalice Brexita i smatraju da nacrt sporazuma o razlazu Velike Britanije i EU, koji su pregovarači dve strane postigli u utorak, ne nudi čvrsto odvajanje od Unije za kakvo su se britanski gradjani izjasnili na referendumu 2016. godine.

Rab je podneo ostavku uz objašnjenje da se ne slaže sa uslovima iz nacrta sporazuma o razlazu EU i Londona.

"Danas sam podneo ostavku na položaj britanskog ministra. Ne mogu mirne savesti podržati predložene uslove našeg sporazuma sa EU", napisao je Rab na Tviteru.

On je priložio i pismo premijerki Terezi Mej, u kojem detaljno obrazlaže razloge ostavke.

Rab je naveo da veruje da predloženi režim za Severnu Irsku predstavlja "veoma realnu pretnju po integritet Ujedinjenog Kraljevstva". Kao drugi razlog, on precizira da ne može da prihvati da EU dobije vremenski neograničeno pravo veta na istupanje Britanije iz carinske unije. Rab je ocenio da predloženo rešenje predstavlja "hibrid carinske unije EU i obaveza iz jednistvenog tržišta" i da "nijedna demokratska država nikada nije potpisala takve obaveze".

Vlada Tereze Mej juče je posle pet sati žustre debate usvojila predlog sporazuma koji predvidja ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s EU do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane.

Mej će danas izvestiti britanski parlament o detaljima nacrta sporazuma i zatražiti podršku poslanika za taj dogovor s EU.

Mnogi članovi njene Konzervativne stranke protive se takvom sporazumu jer smatraju da će Velika Britanija ostati previše vezana za EU, dok su opozicione partije najavile da će glasati protiv usvojenog nacrta.

Mej tvrdi da nacrt sporazuma koji je njena vlada usvojila poštuje rezultat referenduma, uz zadržavanje bliskih veza s EU, najvećim trgovinskim partnerom Londona. Međutim, njena sposobnost da obezbedi podšku većine poslanika za sporazum pod znakom je pitanja.

Britanska funta danas je naglo oslabila. Njena vrednost je pala za jedan odsto nekoliko minuta pošto je Rab na Tviteru objavio da podnosi ostavku.

Todorić može na slobodu uz milijun eura jamčevine

Ivica Todorić

Izvanraspravno vijeće zagrebačkog Županijskog suda zaključilo je da Ivica Todorić može istražni zatvor zamijeniti jamčevinom od 7,5 milijuna kuna (milijun eura).

Izvanraspravno vijeće preinačilo je odluku suca istrage i to u dijelu koji se odnosi na jamstvo. Izvanraspravno vijeće smatra da se i jamstvom, uz odgovarajuće mjere opreza, može polučiti ista svrha kao i istražnim zatvorom", kazao je medijima u četvrtak glasnogovornik Županijskog suda, sudac Krešimir Devčić. Izvanraspravno vijeće je o tome raspravljalo u srijedu i najavilo da će odluka biti objavljena naknadno.

Pojasnio je da je uz iznos od 7,5 milijuna kuna koje bi Todorić u gotovini trebao položiti na račun suda kako bi izbjegao daljnji istražni zatvor određene i mjere opreza, a to su zabrana napuštanja Zagreba i polaganje putovnice.

Todorićevi odvjetnici Čedo Prodanović i Jadranka Sloković su po Todorićevom izručenju u Hrvatsku i smještanju u istražni zatvor u Remetincu ponudili jamčevinu od 118.000 engleskih funti (oko milijun kuna) , koliki je bio iznos jamčevine koju je Todorić dao dok se u Velikoj Britaniji borio protiv izručenja Hrvatskoj, međutim sud je to odbio. „Ponudili smo jamčevinu, sve uvjete pod kojima je on bio pušten u Engleskoj. Identičnu jamčevinu, sve mjere opreza. No, zaključili smo da hrvatsko i englesko pravo nisu isto. Ovdje je bitno viši standard i jamčevina mora biti bitno viša. Ponudili smo 118 tisuća funti. U Engleskoj je očito standard puno niži nego kod nas", kazali su nakon ročišta Sloković i Prodanović dodavši kako su ponudili milijun kuna jamčevine.

U srijedu je odvjetnica Sloković, nakon što je sud odbio ponuđenu jamčevinu od milijun kuna, kazala kako novca nemaju, ali damogu ponuditi nekretnine. „S nekretninama imamo podređeni problem, imali ste prilike u drugim predmetima vidjeti kako to s nekretninama izgleda", kazala je odvjetnica. Naime, Todoriću je blokirana imovina u Hrvatskoj i više drugih europskih zemalja.

Todorić je zajedno sa svojim sinovima Ivanom i Antom, ali i 12-ero Agrokorovih menadžera te revizora osumnjičen zbog nezakonitog pribavljanja više od milijardu kuna iz Agrokora. Druga istraga je naknadno otvorena i zbog zajmova što ih je investicijski fond Nexus Private Equity Partneri preko tvrtke Nexus ulaganja dao Agrokoru, ali ovo izručenje ne odnosi se i na tu istragu.

Tusk: Finalizacija sporazuma o Brexitu 25. novembra

Pregovarač za Brexit Mišel Barnije predaje Donaldu Tusku draft sporazuma

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk danas je najavio finalizaciju sporazuma o Brexitu na vanrednom samitu Evorpske unije (EU) 25. novembra.

"Ako sve bude išlo dobro, održaće se vanredni samit radi finalizacije i formalizacije sporazuma o Brexitu", rekao je Tusk u Briselu. Kako je rekao, sastanak evropskih lidera trebalo bi da počne u nedelju, 25. novembra u 09.30 (08.30 GMT).

Posle godinu i po dana pregovora s EU, vlada britanske premijerke Tereze Mej juče je usvojila nacrt sporazuma o Brexitu koji daje obrise budućih odnosa dve strane.

Glavni pregovarač EU za Brexit Mišel Barnije izjavio je sinoć da nacrt sporazuma o razlazu koji je usvojila britanska Vlada predstavlja odlučujući korak u pregovorima Velike Britanije i EU.

Broj žrtava požara u Kaliforniji porastao na 56, nestalo 130 osoba

Planina Santa Monika nakon požara u Kaliforniji

Broj žrtava u najpogubnijem požaru u istoriji Kalifornije porastao je na 56, dok se 130 ljudi vode kao nestali u vatrenoj stihiji koja već nedjelju dana bjesni u toj saveznoj američkoj državi.

Vlasti su saopćile da je pronađeno još osam tijela, čime je tragični bilans stradalih porastao na 56, a policija je objavila revidiranu listu od 130 osoba koje su njihovi najbliži prijavili kao nestale pošto je plamen prošlog četvrtka zahvatio Paradise, oko 175 kilometara sjeverno od San Francisca, prenosi AP.

Trupe Nacionalne garde pridružile su se pretrazi ruševina u ovom gotovo potpuno izgorjelom gradu na sjeveru Kalifornije, prenosi Reuters.

Većina osoba na listi nestalih su starije od 65 godine. Oko 230 ljudi je prvobitno prijavljeno kao nestalo u požaru, nazvanom Camp Fire.

Većina osoba čija je sudbina nepoznata su iz Paradisea, u kojem je do izbijanja požara živjelo 27.000 ljudi.

Više od 8.900 kuća i drugih građevinskih objekata izgorjeli su do temelja u Paradiseu i njegovoj okolini, dok je za oko 50.000 ljudi u toj oblasti i dalje na snazi nalog za evakuaciju.

Talibani ubili 30 policajaca na zapadu Avganistana

Provincija Farah, ilustrativna fotografija

Najmanje 30 policajaca ubijeno je u napadu talibana u zapadnoj avganistanskoj provinciji Farah, saopšili su danas zvaničnici.

Napad na policijski punkt je počeo kasno sinoć i trajao je nekoliko sati. U odgovoru policije na napad ubijeno je najmanje 17 talibana.

Među poginulima je šef lokalne policije, rekli su zvaničnici.

Talibani imaju kontrolu nad oko polovinom avganistanske teritorije.

Bolsonaro za šefa diplomatije izabrao obožavaoca Trampa

Žair Bolsonaro

Novoizabrani predsednik Žair Bolsonaro odabrao je za budućeg ministra spoljnih poslova Brazila jednog deklarisanog obožavaoca politike američkog predsednika Donalda Trampa.

Bolsonaro je danas na Tviteru napisao da će diplomata Ernesto Arauho biti šef brazilske diplomatije u njegovoj administraciji, čiji mandat počinje 1. januara.

Arauho, antikomunista i samoproklamovani nacionalista koji je hvalio Trampov pristup spoljnoj politici, sada je na čelu službe Ministarstva spoljnih poslova Brazila za odnose sa SAD, Kanadom i za interamerička pitanja.

Bolsonarova agresivna retorika dovela je do tenzija u odnosima Brazila s Egiptom i Kubom i pre njegovog stupanja na dužnost. Budući predsednik Brazila je nekoliko puta poredio sebe s Trampom.

Španija odobrila sportistima Kosova da koriste svoju zastavu i himnu

Kosovska karate federacija, ilustrativna fotografija

Španija će odobriti sportistima Kosova da tokom medjunarodnih takmičenja na njenoj teritoriji koriste svoje simbole - zastavu i himnu, iako Madrid ne priznaje nezavisnost Kosova, objavio je Olimpijski komitet Španije (KOE), odgovarajući na zahtev MOK-a podnet u utorak.

"Španska vlada će dati odgovarajuće vize za sportske delegacije Kosova koje budu učestvovale na sportskim takmičenjima u Španiji i omogućiti im da koriste svoje nacionalne simbole - himnu i zastavu, u skladu s olimpijskom protokolom", piše u saopštenju KOE, prenosi agencija AFP.

Ta odluka Ministarstva spoljnih poslova Španije - piše KOE - doneta je 24 sata pošto je potpredsednik MOK-a Huan Antonio Samaran rekao da je nepriznavanje Kosova od strane Madrida prepreka za priredjivanje velikih medjunarodnih sportskih takmičenja u Španiji.

Španija je zbog separatističkih pokreta u Kataloniji ili Baskiji, jedna od retkih zemalja Evropske unije koje nisu priznale Kosovo koja je proglasila nezavisnost 2008. godine.

Taj stav Madrida je problem kada kosovski sportisti učestvuju na medjunarodnim takmičenjima u Španiji.

Tokom Svetskog prvenstva u karateu, koje je ovog meseca održano u Madridu, delegacija Kosova nije mogla da koristi svoju zastavu ili himnu.

Zbog toga je MOK zatražio od raznih federacija da ne priredjuju važna takmičenja u Španiji dok se to pitanje ne reši, rekao je za AFP izvor upoznat s postupkom u sedištu MOK-a u Lozani.

U četvrtak sastanak Tuska i Barniera

Zastava EU i Velike Britanije, London

Predsjednik Europskog vijeća Donald Tusk sastat će se u četvrtak sa glavnim pregovaračem Europske unije (EU) za Brexit (Bregzit) Michelom Barnierom (Mišel Barnije) nakon što je britanska vlada podržala nacrt sporazuma o izlasku iz bloka.

Očekuje se da će Barnier reći da je postignut odlučujući napredak u pregovorima o Brexitu sa Velikom Britanijom, nakon čega će Tusk sazvati izvanredan summit lidera EU.

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) u srijedu je priopćila da je Vlada podržala nacrt sporazuma o izlasku Londona iz EU nakon pregovora koji su trajali pet sati.

Pročitajte:

Britanska vlada prihvatila nacrt sporazuma o Brexitu

Theresa May

Premijerka Velike Britanije Theresa May (Tereza Mej) rekla je da je njena vlada odlučila podržati predloženi nacrt sporazuma o Brexitu (Bregzit), prenio je BBC.

"Zajednička odluka kabineta je da vlada treba podržati nacrt sporazuma o izasku iz Evropske unije (EU)", rekla je May novinarima ispred Downing Streeta 10 (Dauning strit) poslije petosatnog sastanka.

Ona je navela da će se u četvrtak obratiti parlamentu i da "čvrsto vjeruje" da je te odluka "u najboljem interesu" Velike Britanije.

Prema njenim riječima, odluka je "u nacionalnom interesu" i ispunjava obećanje vezano za referendum o Brexitu.

"Ovo je odluka koja će biti pod intenzivnom lupom, ali se odlučivalo između građenja budućnosti zemlje i povratka na početak i neispunjavanja obećanja proisteklih iz referenduma", rekla je May.

Ubrzo potom, Sammy Wilson (Semi Vilson), predstavnik sjevernoirske Partije demokratskih unionista (DUP) koja pruža podršku vladi Therese May, rekao je da je riječ o "jadnom sporazumu, lošem sporazumu i sporazumu za koji je premijerka rekla da ga neće prihvatiti".

"Da upotrebim njen izraz, nikakav sporazum je bolji od lošeg sporazuma, a ovo je loš sporazum. Ljudi će biti užasnuti", rekao je Wilson za BBC.

Mogerini očekuje ukidanje dodatnih carina

Visoka predstavnica EU Federika Mogerioni izjavila je danas da očekuje nastavak dijaloga Beograda i Prištine kao i da će biti povučene dodatne carine na srpsku robu koju su uvele vlasti u Prištini.

Ona je tako na konferenciji za novinare posle ministarskog zasedanja EU-Albanija odgovorila na pitanje agencije Beta da li očekuje da će Priština povući takav potez.

Albanski ministar inostranih poslova Ditmir Bušati je na pitanje Bete kako vlada u Tirani gleda na mogućnost demarkacije granica u eventualnom sporazumu Beograda i Prištine kazao da ne želi da odgovara na pitanja koja nisu vezana za današnji sastanak o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Albanije i Evropske unije.

On je samo kratko rekao da cilj sporazuma Beograda i Prištine treba da bude jačanje mira i stabilnosti u regionu.

Mogerini je dodala da EU ceni podršku Tirane dijalogu Beograda i Prištine, i rekla da smatra da je mudar stav Tirane da se ne izjašnjava o tome da li će i kakav sadržaj imati mogući sporazum pre nego što se o tome bilo šta konkretnije ne sazna.

Na današnjem zasedanju EU-Albanija o SSP, Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han su naveli da su vlasti u Tirani napravile značajan napredak u suzbijanju korupcije ali je Han rekao da članice EU traže dodatne opipljive korake u jačanju vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa da bi Albanija mogla očekivati datum za početak pregovora o članstvu u EU.

Matis: Raspoređivanje vojske legalno i opravdano

Američki ministar odbrane Džejms Matis rekao je danas da je raspoređivanje vojske na granici sa Meksikom "apsolutno legalno i opravdano" i da to poboljšava vojnu spremnost.

Obraćajući se maloj grupi novinara, koja je putovala sa njim ka granici SAD i Meksika, Matis je odbacio kritike i rekao da je odluka o raspoređivanju vojske ispravna.

"Sasvim je jasno da je sada neophodna podrška pograničnoj policiji ili patroli", rekao je Matis, dodajući da je to procena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Matis je dodao da su advokati administracije predsednika Donalda Trampa ocenili da je odluka o raspoređivanju vojnika legalna i da ona u stvari jača borbenu spremnost i gotovost vojnika.

On je posetio područje u blizini grada Dona, u Teksasu, gde su vojnici postavili bazu, nedaleko od graničnog prelaza sa Meksikom.

Matis je rekao da američki vojnici brzo napreduju u postavljanju ograde duž granice te da će prva kosntrukciona faza biti završena u narednih 10 dana.

On je dodao da vojska uvežbava i helikopterske operacije, čiji je cilj podrška službenicima na granici, kao i njihovo potencijalno prebacivanje ako karavani migranata promene pravac kretanja.

Kako prenosi Rojters, američki vojnici neće ulaziti u direktnu interakciju sa migrantima, od kojih su većina nenaoružani, i njihovi jedini zadaci su podrška američkom graničnom osoblju, uključujući izgradnju privremenih objekata.

Učitajte više sadržaja...

XS
SM
MD
LG