Sjedinjene Američke Države uvode nove, oštrije sankcije Sudanu i to zbog opstrukcije tamošnjih vlasti u vezi sa procesuiranjem zločina počinjenih u sudanskoj pokrajini Darfuru.
Nove, oštrije američke sankcije Sudanu uključuju kažnjavanje 31 kompanije i četiri osobe povezane sa režimom u Kartumu. Kao razlog pooštravanja sankcija predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) navodi ponovljene opstrukcije sudanskog predsednika Omara al-Bašira.
U toj zemlji, u pokrajini Darfuru, izbili su 2003. sukobi crnačkih pobunjenika, s jedne strane, i vladinih snaga i arapskih paramilicija, s druge. Tokom tri godine poginulo je više od dve stotine hiljada ljudi, a oko dva miliona ljudi je proterano. Savet bezbednosti je 2004. usvojio rezolucju kojom je pozvao na prekid sukoba. Sudanski predsednik Bašir je onda počeo seriju opstrukcija koja još uvek traje. Najpre je tvrdio da je u sukobima poginulo samo 9.000 ljudi, onda je mesecima odbijao da prihvati raspoređivanje mirovnih snaga Afričke unije, zatim je sitničario oko broja vojnika koji bi trebalo da budu raspoređeni, da bi konačno odbio da pošalje optužene vođe milicija Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
Upravo su neke od vođa milicija, pored zvaničnika, meta novih sankcija. Sankcionisane su i vladine kompanije koje se bave izvozom nafte što bi trebalo posebno da pogodi sudanski režim budući da je izvoz nafte ključan za privredu te zemlje.
Pooštravanje sankcija nije jedino što rade SAD u vezi sa Sudanom. One zajedno sa Velikom Britanijom razmatraju novu rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom bi bio uveden embargo na uvoz oružja u čitav Sudan, a ne samo u pokrajinu Darfur i kojom bi bila proširena lista pojedinaca iz režima u Kartumu pogođenih restrikcijama.
Sudanske vlasti su kritikovale pooštravanje sankcija kao nepravovremeno i nepravedno.
Kina, koja u poslednje vreme značajno investira u Sudan, saopštila je da se protivi pooštravanju sankcija protiv te zemlje jer smatra da će to "samo otežati rešavanje problema".
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner (Bernard Kouchner) najavio je danas da njegova zemlja razmatra mogućnost uspostavljanja koridora kroz Čad gde bi francuski vojnici raspoređeni u toj zemlji pomogli da humanitarna pomoć stigne u Darfur.
Nove, oštrije američke sankcije Sudanu uključuju kažnjavanje 31 kompanije i četiri osobe povezane sa režimom u Kartumu. Kao razlog pooštravanja sankcija predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Džordž Buš (George Bush) navodi ponovljene opstrukcije sudanskog predsednika Omara al-Bašira.
U toj zemlji, u pokrajini Darfuru, izbili su 2003. sukobi crnačkih pobunjenika, s jedne strane, i vladinih snaga i arapskih paramilicija, s druge. Tokom tri godine poginulo je više od dve stotine hiljada ljudi, a oko dva miliona ljudi je proterano. Savet bezbednosti je 2004. usvojio rezolucju kojom je pozvao na prekid sukoba. Sudanski predsednik Bašir je onda počeo seriju opstrukcija koja još uvek traje. Najpre je tvrdio da je u sukobima poginulo samo 9.000 ljudi, onda je mesecima odbijao da prihvati raspoređivanje mirovnih snaga Afričke unije, zatim je sitničario oko broja vojnika koji bi trebalo da budu raspoređeni, da bi konačno odbio da pošalje optužene vođe milicija Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.
Upravo su neke od vođa milicija, pored zvaničnika, meta novih sankcija. Sankcionisane su i vladine kompanije koje se bave izvozom nafte što bi trebalo posebno da pogodi sudanski režim budući da je izvoz nafte ključan za privredu te zemlje.
Pooštravanje sankcija nije jedino što rade SAD u vezi sa Sudanom. One zajedno sa Velikom Britanijom razmatraju novu rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom bi bio uveden embargo na uvoz oružja u čitav Sudan, a ne samo u pokrajinu Darfur i kojom bi bila proširena lista pojedinaca iz režima u Kartumu pogođenih restrikcijama.
Sudanske vlasti su kritikovale pooštravanje sankcija kao nepravovremeno i nepravedno.
Kina, koja u poslednje vreme značajno investira u Sudan, saopštila je da se protivi pooštravanju sankcija protiv te zemlje jer smatra da će to "samo otežati rešavanje problema".
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner (Bernard Kouchner) najavio je danas da njegova zemlja razmatra mogućnost uspostavljanja koridora kroz Čad gde bi francuski vojnici raspoređeni u toj zemlji pomogli da humanitarna pomoć stigne u Darfur.
