„Kosovo je trenutno okupirano i nema drugog izlaza već da se proglasi vanredno i ratno stanje na teritoriji podnebesja Kosova i Metohije“, kaže se u proglasu osnivača garde, uz pozive „srpskim kćerima i sinovima svete vere pravoslavne“ da krenu u novi „kosovometohijski boj“. Čitava ova maskarada i najava trećeg srpskog ustanka ostala bi u dubokoj margini da i njihovi prethodnici nisu na početku odavali sličnu sliku, koju bi ubrzo potom opovrgle spaljene kuće, ubistva civila i kolone prognanika. Stoga je osnivanje garde Cara Lazara tema i naše današnje emisije u kojoj između ostalog učestvuju:
• Operativni komandant Garde cara Lazara Hadži Andrej Milić
• Dramski pisac i poslanik Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić
• Predsednik Pokreta veterana Srbije Željko Vasiljević
• Advokat iz Prištine, inače jedan od bivših kosovskih funkcionera, Azem Vlasi
No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, čujmo kako sam ministar odbrane Srbije Zoran Stanković gleda na osnivanje nove dobrovoljačke jedinice:
„Vojska Srbije podržava napore državnog rukovodstva i pregovaračkog tima da političkim i pravnim sredstvima rešava problem Kosova i nepovredivost granica naše zemlje. Mislim da odstupanje bilo kog subjekta u Republici Srbiji od ovog stava otežava pregovaračku poziciju naše zemlje. U formiranju dobrovoljačke Garde Cara Lazara, vojska ne učestvuje. Smatram da nema potrebe za formiranjem ovakvih u sličnih udruženja. Mislim da to samo diže neku tenziju među ljudima i otežava pregovaračku poziciju naše države u ovim odnosima.“
RSE: Mada je hapšenje tridesetak osoba koje su na majicama nosile oznake „Crvenih beretki“, jedinice čiji su čelnici optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, delimično omelo najavljenu smotru Garde u Kruševcu, nekoliko desetina dobrovoljaca ipak se pojavilo u uniformama u blizini crkve Lazarice. Crkvena porta nije odabrano slučajno, jer upravo sa tog mesta kralj Lazar pre više vekova poveo srpsku vojsku na Kosovo:
VASILJEVIĆ: Dobrovoljačka grada je ideja da se, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, u što kraćem vremenskom periodu izvrši mobilizacija svih veterana, ljudi koji imaju ratno iskustvo, i da se svi ti dobrovoljci stave na raspolaganje Vojsci Srbije, policiji Srbije ili žandarmeriji, u zavisnosti od svojih specifičnosti, ratnih iskustava i u zavisnosti od onoga šta država proceni da joj u tom trenutku treba. Mi želimo da na taj način damo jasnu poruku pre svega međunarodnoj zajednici, a onda i državnim organima Srbije da će, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, biti ljudi koji su spremni da uzmu oružje i da oružjem brane ustavni poredak i državni integritet ove zemlje.
PROKIĆ: To je ista ona ikonografija s kojom su počeli sukobi devedesetih godina, kada su osnivane te paravojne formacije, da bi kasnije ove oficijalne imale na koga da svale krivicu. To bi jedno vreme bili heroji, onda bi posle postali kriminalci i država bi se distancirala od njih. To je sve pokazatelj jedne strašne društvene nemoći, jednog nefunkcionisanja ne samo države, nego i društva, u okviru kojeg može da radi ko šta hoće, da se samoproklamuje za zaštitnika i heroja i da na taj način upropašćava ionako maglovitu budućnost ovog društva. To je ista vrsta neozbiljnosti, ista vrsta pokliča, ista vrsta neke musavosti, ista vrsta neke velike smutnje i velike gluposti.
RSE: Koji su ciljevi osnivanja dobrovoljačke garde i koliko je to u saglasnosti sa opredeljenjem samih vlasti u Srbiji da će se za Kosovo boriti isključivo diplomatskim putem?
MILIĆ: Cilj osnivanja dobrovoljačke garde je odbrana u slučaju otcepljenja Kosova i Metohije, ne birajući ni sredstva ni način. To možda deluje nerealno, ali Srbi nikada nisu gledali na realnost, tako da ni Garda Cara Lazara neće gledati na realnost, bez obzira kolika će biti snaga s protivničke strane.
VLASI: To je žalosna činjenica i ružna pojava. To su pre svega ostatci onih snaga, onih grupa i pojedinaca koji su na taj i takav način bili organizovani i funkcionisali na početku ratnih zbivanja i ratnih tragedija na početku devedesetih godina. No, sada je stanje bitno drugačije, jer su tada oni bili deo ili segment jedne zvanične državne politike koja je tada pokrenula ratna zbivanja i ratne sukobe.
RSE: U redovima srpske dobrovoljačke grade za odbranu Kosova
nalazi se nekoliko penzionisanih generala i pukovnika, koji u ovom trenutku razrađuju vojnu strukturu, operativne planove i pravce kretanja ukoliko bi se ova jedinica našla u prilici da izvodi bilo kakve vojne operacije. Oni izvode obuku sa dobrovoljcima na nekoliko lokacija, ali i dalje nije sasvim jasno da li je reč o grupi avanturista ili ljudima čije namere bude zabrinutost:
VLASI: Mislim da to ne treba potcenjivati, ali sve dok nemaju podršku zvanične politike, zvaničnih državnih organa, to nije ozbiljno, to ne mogu da budu ozbiljno organizovane, naoružane snage, sa brojkama od 10 hiljada s kojima se reklamiraju. Međutim, možda oni ekstremniji iz tih redova mogu da deluju kao terorističke grupe i eventualno da se bave terorističkim akcijama u pojedinim delovima Kosova. Mogu, dakle, biti klica nekakvih grupa za određene terorističke aktivnosti.
VASILJEVIĆ: Imamo tri dela ove organizacije. Imamo taj jedan duhovni deo koji svoj patriotizam crpi iz Srpske pravoslavne crkve i iz nekih istorijskih događaja u prethodnom periodu. Drugi deo je politički. Treći deo je deo oficira, i to uglavnom oficira koji imaju ratno iskustvo – generala, pukovnika i nešto nižih činova – koji vode organizacioni i strukturni deo ove priče. Znači, oni su ljudi zaduženi za organizaciju jedinica, za njihovo evidentiranje, za njihov raspored prema strukama koje su imali u ratu i tako dalje. Znači, to je jedna ozbiljna organizacija, u koju se prijavljuju i kojoj se priključuju stotine ljudi koji su se već pronašli u toj ideji, koji su se vratili nekim ljudima na lokalnom nivou. Mogu da kažem da je to u ovom trenutku preko 10 hiljada, koje mi imamo na spisku.
RSE: Na osnovu važećih zakona u Srbiji, više je nego jasno da bilo kakvu militarnu organizaciju i ustrojstvo mogu da imaju jedino vojska i policija. S obzirom da formiranje dobrovoljačkih formacija predstavlja kršenje elementarnih propisa, mnogima nije jasno zašto država nije sprečila formiranje garde Cara Lazara:
VASILJEVIĆ: Mi nismo ikakva paravojna formacija. Svojim delovanjem, svojim nastupima i izjavama, nismo učinili ništa što je protiv interesa ove zemlje i nismo prekršili zakon niti u jednom njegovom slovu. Ja nisam toliko lud, niti moji prijatelji i saveznici koji ovo podržavaju, da to radimo, da zveckamo oružjem i da nam na prvom koraku neko kaže – vi ste paravojna formacija. U svom delovanju, u svojim nastupima, zaista ćemo voditi računa o svakoj reči koju izgovorimo.
PROKIĆ: To je ozbiljno i onda kada je neozbiljno. Jer, ozbiljnost se dokazuje onda kada je kasno. Država jednostavno ne sme da zatvara oči pred tim, zato što su posledice koje mogu da budu proizvedene, zaista strašne.
RSE: Bez obzira što se Kosovo od 1999. godine nalazi pod protektoratom Ujedinjenih nacija, u novi srpski Ustav je stavljeno da je južna pokrajina neodvojivi deo Srbije. Mnogi su tu ustavnu odredbu shvatili kao da je obeveza svih državljana Srbije upravo odbrana Kosova, jer bi u protivnom, navodno, došlo do kršenja najvišeg pravnog akta zemlje:
PROKIĆ: Prvo, to je napisano u pravno neobavezujućem delu – u preambuli. S druge strane, ako je obaveza, obaveza je države, a čisti je kriminal da se ljudi samoinicijativno naoružavaju. Pa to nema nigde. Interes je države Srbije da se kosovsko pitanje reši na civilizovan način i da pri tom obezbedi bezbednost i prosperitet za srpsku manjinu na Kosovu.
MILIĆ: Srbija nema ni vojsku, ni policiju, niti ima državu. Niti ima predsednika države, niti ima predsednika vlade. Mislim da ne postoji ni generalštab, jer se oni Kosovom i Metohijom ne bave, niti smiju da se bave, po nalogu onih koji im diktiraju. Država je trenutno u sveopštem rasulu. Srbi na Kosovu i Metohiji su u opasnosti, mogu svakog časa biti poraženi i likvidirani, jer dole njih nema ko da štiti, ni da brani. Uostalom, po takozvanoj Rezoluciji 1244, koju će oduvati vetar i koja za nas ne važi, dole ima pravo da se vrati hiljadu vojnika i 500 policajaca. Ako na tome niko neće da radi, radićemo mi. Osnovaćemo ministarstvo za hitne intervencije. To će ujedno biti i sedište vrhovne komande Garde Cara Lazara.
RSE: Jedno od glavnih nastojanja inicijatora osnivanja nove dobrovoljačke jedinice u Srbiji je da se zbivanja na Kosovu predstave kao sukob radikalnih islamista i branitelja hrišćanske Evrope. Stoga je jedna od namera dobrovoljaca koji se okupljaju po Srbiji da se u okviru Garde formira i neka vrsta hrišćanske policije:
MILIĆ: To je sukob Albanaca koji jesu muslimani i Srba koji jesu hrišćani. Međutim, mi nismo iskoristili da u prethodnom periodu međunarodnoj zajednici ukažemo na taj karakter sukoba. Šta se desilo u Americi? Četiri Albanca sa Kosova su u Americi uhapšeni zato što su planirali napad na vojnu bazu. A ti isti Albanci danas imaju podršku pre svega američkih snaga.
PROKIĆ: Za Albance na Kosovu možeš da kažeš puno stvari, ali ne možeš da kažeš da su islamski fundamentalisti. To jednostavno nema nikakve veze sa istinom.
RSE: U osnovi same ideje o najnovijem okupljanju dobrovoljaca po Srbiji leži teza da se Kosovo nalazi pod okupacijom i da je formiranje garde prvi korak ka oslobađanju te teritorije. Stoga je komanda dobrovoljačkih jedinica već proglasila neku vrstu vanrednog stanja, za koje kažu da će trajati sve do konačne pobede:
VLASI: Šta to znači da je Kosovo pod okupacijom kad su srpske vlasti i sam Milošević potpisali Kumanovski sporazum, prihvatili ovakvu konfiguraciju političkih snaga i prihvatili Rezoluciju 1244. Ceo razvoj događaja u Evropi, u svetu, pa i u ovom regionu, odvija se tim pravcem da točak više ne može da se vrati unazad, odnosno da Srbija opet ratuje za Kosovo. Poslednji rat Srbije za Kosovo bio je 1999. godine, ona je taj izgubila i pri svakoj opasnoj nameri u Srbiji u tom pravcu, svako treba da računa s tim da se na Kosovu neće sukobiti s Albancima, nego sa Evropom i širom međunarodnom zajednicom.
MILIĆ: Za nas nikakve poredbe neće važiti, niti apsolutno ima više potrebe pregovarati. Mislim da su svi pregovori iscrpljeni i da je time priča završena. Bivši ambasador Montgomeri je rekao da je za njega Kosovo i Metohija postalo nezavisno već 1999. godine. U tom slučaju, mi bismo već trebali da budemo dole, da ga oslobodimo od svetskih sila koje žele da nam ga otmu. Da li to znači Treći svetski rat na Kosovu i Metohiji? Ustvari da. Ako je umešano više tih stranih sila koje žele da otmu Kosovo i Metohiju, one će se potući između sebe i šta je to drugo nego Treći svetski rat, koji će se na kraju i desiti. Misle da i dalje mogu da rade sa Srbijom šta hoće. Oni će nastaviti da razbijaju državu. Ali ovog puta će sigurno polomiti zube o mač svetog cara Lazara. Time im ja ne pretim, već im samo poručujem da ostave ovo malo Srbije na miru.
RSE: Srpska dobrovoljačka Garda car Lazar okupila je veliki broj onih koji su već ratovali u Hrvatskoj, Bosni ili na samom Kosovu. U njenom sastavu su ratni veterani iz tridesetak gradova Srbije, tako da se otvara sasvim realna opasnost da se na jednom mestu ponovo nađu i neki od onih koji su činili zlodela u ratovima tokom devedesetih:
VASILJEVIĆ: To su uglavnom ljudi koji imaju iskustva iz ratova od 1991. do 1995. godine i 1999. godine. U našim redovima nećete naći muškarca između 18 i 25 godina, jer mislimo da oni trebaju da budu genetski potencijal za obnovu srpskog naroda. Nećemo dozvoliti da se srpske kuće zatvore. Patriotizam u Srbiji nije mrtva kategorija.
VLASI: To su iste one snage koje su početkom devedesetih godina bile realna opasnost i izazvale tolike nesreće i tragedije, ali one su sada na izdisaju. To ja više doživljavam kao praznu pretnju. Poslednja sila koju je Srbija imala i kojom više nikada neće raspolagati, bila je JNA, pa ni s njom se Kosovo nije uspelo pokoriti. Tako da pogotovo neće moći da bude pokoreno s nekakvim dobrovoljcima, sa nekakvim grupama avanturista, koji ne znam šta bi radile – da li bi uzeli tenkove od armije, da li bi im armija dala tenkove, da li bi im dala topove, ili misle da bi krenuli sa pištoljima i automatima da pokore Kosovo? Na koji način misle da proteraju Albance? Ko će više proterati Albance odavde, kao 1999. godine? Niko.
RSE: Pripadnici Garde cara Lazara do sada se nisu javno pojavljivali sa oružjem, ali članovi ove vojne formacije ne skrivaju da mnogi od njih poseduju lično naoružanje. No, ne samo da jedan broj pripadnika ove formacije legalno naoružan, nego je Srbija preplavljena oružjem koje je zaostalo iz perioda poslednjih ratova, tako da nisu retki oni koji poseduju različite vrste automatskog oružja:
MILIĆ: Nama to trenutno nije potrebno. A onog časa kada bude potrebno, ljudi znaju gdje je oružje. Uostalom, kasarne su srpske, koliko ja znam, nisu terorističke i šiptarske. Kasarne naše i uzećemo iz kasarni. Cela Srbija će krenuti za nama, i specijalci i specijalne jedinice i žandarmerija i bivši operativci, vojska će preći na našu stranu, milicija će preći na našu stranu, tako da će se to u tom momentu moći da nazove srpska vojska.
PROKIĆ: Ono što je teralo ljude takve provenijencije da odu u SAO krajine, nije zapravo bio neki patriotski zanos, nego su to bili krezubi kokošari i palikuće koji su krali videorekordere i obogatili se na nesreći svojih suseda, svojih bližnjih i svojih sunarodnika. To je jedna vrsta pogonskog goriva, koju ne treba zanemariti kada je reč o tim, „visoko nadahnutim“, „patriotskim“ zanosima. Ja neću da kažem da među njima nema onih koji na taj način upražnjavaju patriotizam, ali bi bilo dobro da razmisle kako su prošli oni koji su tako radili pre 17 godina, kada je, početkom devedesetih, počelo ono što do danas nije završeno.
RSE: Bez obzira na prirodu dobrovoljačke garde za odbranu Kosova, ključno je pitanje šta će njeni članovi i komandanti učiniti ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, za šta ima sve više i više indicija?
VASILJEVIĆ: Mi pretpostavljamo i žestoko se uzdamo u to da će država u tom slučaju ispoštovati svoj Ustav i da će pozvati na mobilizaciju, jer ima obavezu da to učini. Ona to mora. Narod na referendumu je to prihvatio kada je prihvatio Ustav. U preambuli Ustava piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. U slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a ne daj Bože da se to desi, ukoliko Srbija ne bude htela da brani Kosovo i Metohiju institucijama sile (vojskom, policijom i žandarmerijom), mi smatramo da će na taj način zapravo napraviti državni udar, poništiti svoj vlastiti Ustav. Mislimo da će onda nastati jedna potpuno anarhična situacija i mi ćemo se u tom slučaju organizovati kao ljudi koji će odlaziti na Kosovo i Metohiju da se bore. To će izazvati mnogo velike žrtve, nepotrebna razaranja, jer neće biti kontrolisanog, neće biti sistemskog načina. To onda stvarno može da izazove jedan ogroman problem na ovim prostorima.
VLASI: Sasvim je sigurno da Srbija više nikada neće ovladati Kosovo. Ne verujem da će takve grupe i pojedinci tako lako da uđu na Kosovo, gde ima oko 20 hiljada pripadnika NATO snaga, destabilizovati ga i izazvati strah i paniku sa nekoliko eventualnih, manjih terorističkih akcija. Srbija može da čeka još 500 godina pa da se opet dogodi 1912. godina. Pa da onda dve godine, kao onda od 1912. do 1914. godine, drži Kosovo silom. Pa onda da se 90 godina muči sa Kosovom kao što se mučila svaka srpska vlast, svaka srpska politika i svaka srpska vlada. Od 1918. godine nijedna srpska politika i nijedna srpska vlada nije uspela da pronađe neko rešenje. I na kraju su svi ti napori od skoro 90 godina okončani tako kako su okončani 1999. godine. Ja verujem da u srpskom narodu ima dovoljno pameti, da je srpski narod izvukao pouke iz svih perioda i da više ne želi da ponavlja unedogled nešto što je neuspešno, što predstavlja poraženu politiku. Srbija je bukvalno porušila sve mostove prema ovoj sredini, prema ovom narodu ovde i propustila svaku šansu da na bilo koji način, pa ni silom, povrati svoju vlast, svoj suverenitet na Kosovu.
VASILJEVIĆ: Mi želimo da jasno stavimo do znanja svima u ovoj zemlji i u inostranstvu da nezavisnost Kosova neće moći da prođe mirno. Ako je argument međunarodne zajednice da Kosovo treba da bude nezavisno zbog toga što će Šiptari na Kosovu praviti nemire, evo mi vam kažemo i iza toga stojimo – naša delovanja u prethodnih 15 godina jasno pokazuju da smo odlučni u ovome što pričamo i da će se u slučaju proglašenja svakog oblika nezavisnosti, to isto desiti. Ako se ne napravi kompromis u političkom smislu i u državnom smislu budućeg statusa Kosova , to će sigurno dovesti do žestokih nemira.
RSE: Bez obzira što dobrovoljci koji se okupljaju da bi navodno odbranili Kosovo, zaklinju pre svega u patriotizam, na osnovu iskustva iz devedesetih jasno je da će se delovanje takvih organizacija vratiti kao bumerang i pre svega obiti o glavu samoj Srbiji:
VASILJEVIĆ: Dobrovoljačka garda ne predstavlja pretnju stabilnosti, niti sistemima, niti državama, niti pojedincima, do trenutka proglašenja nezavisnosti. Tog trenutka kada nezavisnost bude proglašena, mi jesmo pretnja, zato što ćemo se staviti na raspolaganje institucijama sile ove države, za koju smo gotovo ubeđeni, a koja i mora da deluje da bi očuvala ustavni poredak i teritorijalni integritet.
VLASI: Te snage će prvo naneti veliku štetu samoj Srbiji, jer međunarodna zajednica, koja je toliko investirala i toliko se angažuje za nalaženje jednog trajnog rešenja za status Kosova i za stabilizaciju celog regiona, ne može mirno gledati na aktivnost takvih snaga u Srbiji. Ipak je stanje radikalno drugačije u odnosu na ono s početka 1990. godine. Ali, na ovim prostorima, posle svega što smo svi preživeli, još nisu sasvim nestali strahovi i zebnje od mogućeg nekakvog scenarija, makar u mnogo manjem obimu od onoga što smo sve preživjeli i kroz šta smo sve prošli. Prema tome, nikome u okruženju Srbije, nikome u državama bivše Jugoslavije i u ovom regionu, nije baš svejedno kakva je situacija u Srbiji, šta se događa u Srbiji. Nisu u okruženju Srbije ljudi ravnodušni na još tako žilavo istrajavanje radikalskih snaga u Srbiji.
RSE: Sjedinjene Američke Države upravo uvode u proceduru Saveta bezbednosti rezoluciju koja bi, ukoliko ne bude ruskog veta, otvorila vrata za sprovođenje Ahtisarijevog plana i dala nadgledanu nezavisnost Kosovu. Zvaničnici Srbije i kosovski Srbi tvrde sa druge strane da nikada neće prihvatiti samostalnost ove pokrajine. Da li osnivanje dobrovoljačke jedinice car Lazar, može na bilo koji način da spreči put u nezavisnost Kosova?
PROKIĆ: To ne može ništa da promeni, to može samo da pogorša stvari. Svako zveckanje oružjem na ovim terenima i u ovom trenutku, naravno da je samo dolivanje ulja na vatru. Mi smo uvek tako arogantno nastupali, a posle smo veoma snishodljivo potpisivali i ono što nismo bili dužni da potpišemo.
VASILJEVIĆ: Čak i da se proglasi nezavisnost Kosova, u Srbiji će uvek biti onih koji se s tim neće složiti. Dok postoji ijedan Srbin, postoji nada da će se ti odnosi promeniti. Mi samo želimo da kažemo da je to okupirano i da će biti okupirano, bez obzira od koga, dok ga Srbija ponovo ne vrati.
RSE: Može li bilo kakva pretnja naoružanim formacijama da spreči formiranje nove balkanske države na prostoru Kosova?
MILIĆ: Ne samo da ćemo sprečiti, nego ćemo ga odbraniti i osloboditi. To je, ustvari, mobilizacija svetog cara Lazara. Ustala je nebeska Srbija, a kad ustane nebeska Srbija, ustaju i Srbi. I kad sveti Lazar bude krenuo dole, mi ćemo za njim. Srbima niko nikada nije stao u kraj, pa neće ni ovoga puta. Sigurno ćemo odbraniti naše. Ispunićemo zakletvu i zavet koju smo dali pred portom svete Lazarice da ćemo pobosti pobedničku zastavu na Šar planini. To će se sigurno desiti. A kada, to je stvar cvetog cara Lazara i neba.
VLASI: To nema nikakvog uticaja na razvoj situacije oko rešavanja statusa Kosova. Naravno, nije nam prijatno da slušamo takve priče. Mi se kao odgovorni ljudi – a mislim da bi trebali i u Srbiji isto tako – spremamo za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, a ne da izazivamo nove napetosti i zategnutosti takvim, avanturističkim najavama.
RSE: No čak i da ne ispune zavet cara Lazara na koji se stalno pozivaju, dobrovoljci koji se spremaju za odbranu Kosova, očigledno nemaju nameru da sede skrštenih ruku. Nakon navodne pobede na Kosovu, oni planiraju da se obračunaju sa izdajnicima u samoj Srbiji. S obzirom da boja na Kosovu očigledno neće ni biti, jasno da je posledice ove avanturizma može jedino da snosi zemlja koja dopušta da na njenom tlu takvo nešto uopšte postoji.
• Operativni komandant Garde cara Lazara Hadži Andrej Milić
• Dramski pisac i poslanik Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić
• Predsednik Pokreta veterana Srbije Željko Vasiljević
• Advokat iz Prištine, inače jedan od bivših kosovskih funkcionera, Azem Vlasi
No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, čujmo kako sam ministar odbrane Srbije Zoran Stanković gleda na osnivanje nove dobrovoljačke jedinice:
„Vojska Srbije podržava napore državnog rukovodstva i pregovaračkog tima da političkim i pravnim sredstvima rešava problem Kosova i nepovredivost granica naše zemlje. Mislim da odstupanje bilo kog subjekta u Republici Srbiji od ovog stava otežava pregovaračku poziciju naše zemlje. U formiranju dobrovoljačke Garde Cara Lazara, vojska ne učestvuje. Smatram da nema potrebe za formiranjem ovakvih u sličnih udruženja. Mislim da to samo diže neku tenziju među ljudima i otežava pregovaračku poziciju naše države u ovim odnosima.“
RSE: Mada je hapšenje tridesetak osoba koje su na majicama nosile oznake „Crvenih beretki“, jedinice čiji su čelnici optuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića, delimično omelo najavljenu smotru Garde u Kruševcu, nekoliko desetina dobrovoljaca ipak se pojavilo u uniformama u blizini crkve Lazarice. Crkvena porta nije odabrano slučajno, jer upravo sa tog mesta kralj Lazar pre više vekova poveo srpsku vojsku na Kosovo:
VASILJEVIĆ: Dobrovoljačka grada je ideja da se, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, u što kraćem vremenskom periodu izvrši mobilizacija svih veterana, ljudi koji imaju ratno iskustvo, i da se svi ti dobrovoljci stave na raspolaganje Vojsci Srbije, policiji Srbije ili žandarmeriji, u zavisnosti od svojih specifičnosti, ratnih iskustava i u zavisnosti od onoga šta država proceni da joj u tom trenutku treba. Mi želimo da na taj način damo jasnu poruku pre svega međunarodnoj zajednici, a onda i državnim organima Srbije da će, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, biti ljudi koji su spremni da uzmu oružje i da oružjem brane ustavni poredak i državni integritet ove zemlje.
PROKIĆ: To je ista ona ikonografija s kojom su počeli sukobi devedesetih godina, kada su osnivane te paravojne formacije, da bi kasnije ove oficijalne imale na koga da svale krivicu. To bi jedno vreme bili heroji, onda bi posle postali kriminalci i država bi se distancirala od njih. To je sve pokazatelj jedne strašne društvene nemoći, jednog nefunkcionisanja ne samo države, nego i društva, u okviru kojeg može da radi ko šta hoće, da se samoproklamuje za zaštitnika i heroja i da na taj način upropašćava ionako maglovitu budućnost ovog društva. To je ista vrsta neozbiljnosti, ista vrsta pokliča, ista vrsta neke musavosti, ista vrsta neke velike smutnje i velike gluposti.
RSE: Koji su ciljevi osnivanja dobrovoljačke garde i koliko je to u saglasnosti sa opredeljenjem samih vlasti u Srbiji da će se za Kosovo boriti isključivo diplomatskim putem?
MILIĆ: Cilj osnivanja dobrovoljačke garde je odbrana u slučaju otcepljenja Kosova i Metohije, ne birajući ni sredstva ni način. To možda deluje nerealno, ali Srbi nikada nisu gledali na realnost, tako da ni Garda Cara Lazara neće gledati na realnost, bez obzira kolika će biti snaga s protivničke strane.
VLASI: To je žalosna činjenica i ružna pojava. To su pre svega ostatci onih snaga, onih grupa i pojedinaca koji su na taj i takav način bili organizovani i funkcionisali na početku ratnih zbivanja i ratnih tragedija na početku devedesetih godina. No, sada je stanje bitno drugačije, jer su tada oni bili deo ili segment jedne zvanične državne politike koja je tada pokrenula ratna zbivanja i ratne sukobe.
RSE: U redovima srpske dobrovoljačke grade za odbranu Kosova
nalazi se nekoliko penzionisanih generala i pukovnika, koji u ovom trenutku razrađuju vojnu strukturu, operativne planove i pravce kretanja ukoliko bi se ova jedinica našla u prilici da izvodi bilo kakve vojne operacije. Oni izvode obuku sa dobrovoljcima na nekoliko lokacija, ali i dalje nije sasvim jasno da li je reč o grupi avanturista ili ljudima čije namere bude zabrinutost:
VLASI: Mislim da to ne treba potcenjivati, ali sve dok nemaju podršku zvanične politike, zvaničnih državnih organa, to nije ozbiljno, to ne mogu da budu ozbiljno organizovane, naoružane snage, sa brojkama od 10 hiljada s kojima se reklamiraju. Međutim, možda oni ekstremniji iz tih redova mogu da deluju kao terorističke grupe i eventualno da se bave terorističkim akcijama u pojedinim delovima Kosova. Mogu, dakle, biti klica nekakvih grupa za određene terorističke aktivnosti.
VASILJEVIĆ: Imamo tri dela ove organizacije. Imamo taj jedan duhovni deo koji svoj patriotizam crpi iz Srpske pravoslavne crkve i iz nekih istorijskih događaja u prethodnom periodu. Drugi deo je politički. Treći deo je deo oficira, i to uglavnom oficira koji imaju ratno iskustvo – generala, pukovnika i nešto nižih činova – koji vode organizacioni i strukturni deo ove priče. Znači, oni su ljudi zaduženi za organizaciju jedinica, za njihovo evidentiranje, za njihov raspored prema strukama koje su imali u ratu i tako dalje. Znači, to je jedna ozbiljna organizacija, u koju se prijavljuju i kojoj se priključuju stotine ljudi koji su se već pronašli u toj ideji, koji su se vratili nekim ljudima na lokalnom nivou. Mogu da kažem da je to u ovom trenutku preko 10 hiljada, koje mi imamo na spisku.
RSE: Na osnovu važećih zakona u Srbiji, više je nego jasno da bilo kakvu militarnu organizaciju i ustrojstvo mogu da imaju jedino vojska i policija. S obzirom da formiranje dobrovoljačkih formacija predstavlja kršenje elementarnih propisa, mnogima nije jasno zašto država nije sprečila formiranje garde Cara Lazara:
VASILJEVIĆ: Mi nismo ikakva paravojna formacija. Svojim delovanjem, svojim nastupima i izjavama, nismo učinili ništa što je protiv interesa ove zemlje i nismo prekršili zakon niti u jednom njegovom slovu. Ja nisam toliko lud, niti moji prijatelji i saveznici koji ovo podržavaju, da to radimo, da zveckamo oružjem i da nam na prvom koraku neko kaže – vi ste paravojna formacija. U svom delovanju, u svojim nastupima, zaista ćemo voditi računa o svakoj reči koju izgovorimo.
PROKIĆ: To je ozbiljno i onda kada je neozbiljno. Jer, ozbiljnost se dokazuje onda kada je kasno. Država jednostavno ne sme da zatvara oči pred tim, zato što su posledice koje mogu da budu proizvedene, zaista strašne.
RSE: Bez obzira što se Kosovo od 1999. godine nalazi pod protektoratom Ujedinjenih nacija, u novi srpski Ustav je stavljeno da je južna pokrajina neodvojivi deo Srbije. Mnogi su tu ustavnu odredbu shvatili kao da je obeveza svih državljana Srbije upravo odbrana Kosova, jer bi u protivnom, navodno, došlo do kršenja najvišeg pravnog akta zemlje:
PROKIĆ: Prvo, to je napisano u pravno neobavezujućem delu – u preambuli. S druge strane, ako je obaveza, obaveza je države, a čisti je kriminal da se ljudi samoinicijativno naoružavaju. Pa to nema nigde. Interes je države Srbije da se kosovsko pitanje reši na civilizovan način i da pri tom obezbedi bezbednost i prosperitet za srpsku manjinu na Kosovu.
MILIĆ: Srbija nema ni vojsku, ni policiju, niti ima državu. Niti ima predsednika države, niti ima predsednika vlade. Mislim da ne postoji ni generalštab, jer se oni Kosovom i Metohijom ne bave, niti smiju da se bave, po nalogu onih koji im diktiraju. Država je trenutno u sveopštem rasulu. Srbi na Kosovu i Metohiji su u opasnosti, mogu svakog časa biti poraženi i likvidirani, jer dole njih nema ko da štiti, ni da brani. Uostalom, po takozvanoj Rezoluciji 1244, koju će oduvati vetar i koja za nas ne važi, dole ima pravo da se vrati hiljadu vojnika i 500 policajaca. Ako na tome niko neće da radi, radićemo mi. Osnovaćemo ministarstvo za hitne intervencije. To će ujedno biti i sedište vrhovne komande Garde Cara Lazara.
RSE: Jedno od glavnih nastojanja inicijatora osnivanja nove dobrovoljačke jedinice u Srbiji je da se zbivanja na Kosovu predstave kao sukob radikalnih islamista i branitelja hrišćanske Evrope. Stoga je jedna od namera dobrovoljaca koji se okupljaju po Srbiji da se u okviru Garde formira i neka vrsta hrišćanske policije:
MILIĆ: To je sukob Albanaca koji jesu muslimani i Srba koji jesu hrišćani. Međutim, mi nismo iskoristili da u prethodnom periodu međunarodnoj zajednici ukažemo na taj karakter sukoba. Šta se desilo u Americi? Četiri Albanca sa Kosova su u Americi uhapšeni zato što su planirali napad na vojnu bazu. A ti isti Albanci danas imaju podršku pre svega američkih snaga.
PROKIĆ: Za Albance na Kosovu možeš da kažeš puno stvari, ali ne možeš da kažeš da su islamski fundamentalisti. To jednostavno nema nikakve veze sa istinom.
RSE: U osnovi same ideje o najnovijem okupljanju dobrovoljaca po Srbiji leži teza da se Kosovo nalazi pod okupacijom i da je formiranje garde prvi korak ka oslobađanju te teritorije. Stoga je komanda dobrovoljačkih jedinica već proglasila neku vrstu vanrednog stanja, za koje kažu da će trajati sve do konačne pobede:
VLASI: Šta to znači da je Kosovo pod okupacijom kad su srpske vlasti i sam Milošević potpisali Kumanovski sporazum, prihvatili ovakvu konfiguraciju političkih snaga i prihvatili Rezoluciju 1244. Ceo razvoj događaja u Evropi, u svetu, pa i u ovom regionu, odvija se tim pravcem da točak više ne može da se vrati unazad, odnosno da Srbija opet ratuje za Kosovo. Poslednji rat Srbije za Kosovo bio je 1999. godine, ona je taj izgubila i pri svakoj opasnoj nameri u Srbiji u tom pravcu, svako treba da računa s tim da se na Kosovu neće sukobiti s Albancima, nego sa Evropom i širom međunarodnom zajednicom.
MILIĆ: Za nas nikakve poredbe neće važiti, niti apsolutno ima više potrebe pregovarati. Mislim da su svi pregovori iscrpljeni i da je time priča završena. Bivši ambasador Montgomeri je rekao da je za njega Kosovo i Metohija postalo nezavisno već 1999. godine. U tom slučaju, mi bismo već trebali da budemo dole, da ga oslobodimo od svetskih sila koje žele da nam ga otmu. Da li to znači Treći svetski rat na Kosovu i Metohiji? Ustvari da. Ako je umešano više tih stranih sila koje žele da otmu Kosovo i Metohiju, one će se potući između sebe i šta je to drugo nego Treći svetski rat, koji će se na kraju i desiti. Misle da i dalje mogu da rade sa Srbijom šta hoće. Oni će nastaviti da razbijaju državu. Ali ovog puta će sigurno polomiti zube o mač svetog cara Lazara. Time im ja ne pretim, već im samo poručujem da ostave ovo malo Srbije na miru.
RSE: Srpska dobrovoljačka Garda car Lazar okupila je veliki broj onih koji su već ratovali u Hrvatskoj, Bosni ili na samom Kosovu. U njenom sastavu su ratni veterani iz tridesetak gradova Srbije, tako da se otvara sasvim realna opasnost da se na jednom mestu ponovo nađu i neki od onih koji su činili zlodela u ratovima tokom devedesetih:
VASILJEVIĆ: To su uglavnom ljudi koji imaju iskustva iz ratova od 1991. do 1995. godine i 1999. godine. U našim redovima nećete naći muškarca između 18 i 25 godina, jer mislimo da oni trebaju da budu genetski potencijal za obnovu srpskog naroda. Nećemo dozvoliti da se srpske kuće zatvore. Patriotizam u Srbiji nije mrtva kategorija.
VLASI: To su iste one snage koje su početkom devedesetih godina bile realna opasnost i izazvale tolike nesreće i tragedije, ali one su sada na izdisaju. To ja više doživljavam kao praznu pretnju. Poslednja sila koju je Srbija imala i kojom više nikada neće raspolagati, bila je JNA, pa ni s njom se Kosovo nije uspelo pokoriti. Tako da pogotovo neće moći da bude pokoreno s nekakvim dobrovoljcima, sa nekakvim grupama avanturista, koji ne znam šta bi radile – da li bi uzeli tenkove od armije, da li bi im armija dala tenkove, da li bi im dala topove, ili misle da bi krenuli sa pištoljima i automatima da pokore Kosovo? Na koji način misle da proteraju Albance? Ko će više proterati Albance odavde, kao 1999. godine? Niko.
RSE: Pripadnici Garde cara Lazara do sada se nisu javno pojavljivali sa oružjem, ali članovi ove vojne formacije ne skrivaju da mnogi od njih poseduju lično naoružanje. No, ne samo da jedan broj pripadnika ove formacije legalno naoružan, nego je Srbija preplavljena oružjem koje je zaostalo iz perioda poslednjih ratova, tako da nisu retki oni koji poseduju različite vrste automatskog oružja:
MILIĆ: Nama to trenutno nije potrebno. A onog časa kada bude potrebno, ljudi znaju gdje je oružje. Uostalom, kasarne su srpske, koliko ja znam, nisu terorističke i šiptarske. Kasarne naše i uzećemo iz kasarni. Cela Srbija će krenuti za nama, i specijalci i specijalne jedinice i žandarmerija i bivši operativci, vojska će preći na našu stranu, milicija će preći na našu stranu, tako da će se to u tom momentu moći da nazove srpska vojska.
PROKIĆ: Ono što je teralo ljude takve provenijencije da odu u SAO krajine, nije zapravo bio neki patriotski zanos, nego su to bili krezubi kokošari i palikuće koji su krali videorekordere i obogatili se na nesreći svojih suseda, svojih bližnjih i svojih sunarodnika. To je jedna vrsta pogonskog goriva, koju ne treba zanemariti kada je reč o tim, „visoko nadahnutim“, „patriotskim“ zanosima. Ja neću da kažem da među njima nema onih koji na taj način upražnjavaju patriotizam, ali bi bilo dobro da razmisle kako su prošli oni koji su tako radili pre 17 godina, kada je, početkom devedesetih, počelo ono što do danas nije završeno.
RSE: Bez obzira na prirodu dobrovoljačke garde za odbranu Kosova, ključno je pitanje šta će njeni članovi i komandanti učiniti ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, za šta ima sve više i više indicija?
VASILJEVIĆ: Mi pretpostavljamo i žestoko se uzdamo u to da će država u tom slučaju ispoštovati svoj Ustav i da će pozvati na mobilizaciju, jer ima obavezu da to učini. Ona to mora. Narod na referendumu je to prihvatio kada je prihvatio Ustav. U preambuli Ustava piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. U slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a ne daj Bože da se to desi, ukoliko Srbija ne bude htela da brani Kosovo i Metohiju institucijama sile (vojskom, policijom i žandarmerijom), mi smatramo da će na taj način zapravo napraviti državni udar, poništiti svoj vlastiti Ustav. Mislimo da će onda nastati jedna potpuno anarhična situacija i mi ćemo se u tom slučaju organizovati kao ljudi koji će odlaziti na Kosovo i Metohiju da se bore. To će izazvati mnogo velike žrtve, nepotrebna razaranja, jer neće biti kontrolisanog, neće biti sistemskog načina. To onda stvarno može da izazove jedan ogroman problem na ovim prostorima.
VLASI: Sasvim je sigurno da Srbija više nikada neće ovladati Kosovo. Ne verujem da će takve grupe i pojedinci tako lako da uđu na Kosovo, gde ima oko 20 hiljada pripadnika NATO snaga, destabilizovati ga i izazvati strah i paniku sa nekoliko eventualnih, manjih terorističkih akcija. Srbija može da čeka još 500 godina pa da se opet dogodi 1912. godina. Pa da onda dve godine, kao onda od 1912. do 1914. godine, drži Kosovo silom. Pa onda da se 90 godina muči sa Kosovom kao što se mučila svaka srpska vlast, svaka srpska politika i svaka srpska vlada. Od 1918. godine nijedna srpska politika i nijedna srpska vlada nije uspela da pronađe neko rešenje. I na kraju su svi ti napori od skoro 90 godina okončani tako kako su okončani 1999. godine. Ja verujem da u srpskom narodu ima dovoljno pameti, da je srpski narod izvukao pouke iz svih perioda i da više ne želi da ponavlja unedogled nešto što je neuspešno, što predstavlja poraženu politiku. Srbija je bukvalno porušila sve mostove prema ovoj sredini, prema ovom narodu ovde i propustila svaku šansu da na bilo koji način, pa ni silom, povrati svoju vlast, svoj suverenitet na Kosovu.
VASILJEVIĆ: Mi želimo da jasno stavimo do znanja svima u ovoj zemlji i u inostranstvu da nezavisnost Kosova neće moći da prođe mirno. Ako je argument međunarodne zajednice da Kosovo treba da bude nezavisno zbog toga što će Šiptari na Kosovu praviti nemire, evo mi vam kažemo i iza toga stojimo – naša delovanja u prethodnih 15 godina jasno pokazuju da smo odlučni u ovome što pričamo i da će se u slučaju proglašenja svakog oblika nezavisnosti, to isto desiti. Ako se ne napravi kompromis u političkom smislu i u državnom smislu budućeg statusa Kosova , to će sigurno dovesti do žestokih nemira.
RSE: Bez obzira što dobrovoljci koji se okupljaju da bi navodno odbranili Kosovo, zaklinju pre svega u patriotizam, na osnovu iskustva iz devedesetih jasno je da će se delovanje takvih organizacija vratiti kao bumerang i pre svega obiti o glavu samoj Srbiji:
VASILJEVIĆ: Dobrovoljačka garda ne predstavlja pretnju stabilnosti, niti sistemima, niti državama, niti pojedincima, do trenutka proglašenja nezavisnosti. Tog trenutka kada nezavisnost bude proglašena, mi jesmo pretnja, zato što ćemo se staviti na raspolaganje institucijama sile ove države, za koju smo gotovo ubeđeni, a koja i mora da deluje da bi očuvala ustavni poredak i teritorijalni integritet.
VLASI: Te snage će prvo naneti veliku štetu samoj Srbiji, jer međunarodna zajednica, koja je toliko investirala i toliko se angažuje za nalaženje jednog trajnog rešenja za status Kosova i za stabilizaciju celog regiona, ne može mirno gledati na aktivnost takvih snaga u Srbiji. Ipak je stanje radikalno drugačije u odnosu na ono s početka 1990. godine. Ali, na ovim prostorima, posle svega što smo svi preživeli, još nisu sasvim nestali strahovi i zebnje od mogućeg nekakvog scenarija, makar u mnogo manjem obimu od onoga što smo sve preživjeli i kroz šta smo sve prošli. Prema tome, nikome u okruženju Srbije, nikome u državama bivše Jugoslavije i u ovom regionu, nije baš svejedno kakva je situacija u Srbiji, šta se događa u Srbiji. Nisu u okruženju Srbije ljudi ravnodušni na još tako žilavo istrajavanje radikalskih snaga u Srbiji.
RSE: Sjedinjene Američke Države upravo uvode u proceduru Saveta bezbednosti rezoluciju koja bi, ukoliko ne bude ruskog veta, otvorila vrata za sprovođenje Ahtisarijevog plana i dala nadgledanu nezavisnost Kosovu. Zvaničnici Srbije i kosovski Srbi tvrde sa druge strane da nikada neće prihvatiti samostalnost ove pokrajine. Da li osnivanje dobrovoljačke jedinice car Lazar, može na bilo koji način da spreči put u nezavisnost Kosova?
PROKIĆ: To ne može ništa da promeni, to može samo da pogorša stvari. Svako zveckanje oružjem na ovim terenima i u ovom trenutku, naravno da je samo dolivanje ulja na vatru. Mi smo uvek tako arogantno nastupali, a posle smo veoma snishodljivo potpisivali i ono što nismo bili dužni da potpišemo.
VASILJEVIĆ: Čak i da se proglasi nezavisnost Kosova, u Srbiji će uvek biti onih koji se s tim neće složiti. Dok postoji ijedan Srbin, postoji nada da će se ti odnosi promeniti. Mi samo želimo da kažemo da je to okupirano i da će biti okupirano, bez obzira od koga, dok ga Srbija ponovo ne vrati.
RSE: Može li bilo kakva pretnja naoružanim formacijama da spreči formiranje nove balkanske države na prostoru Kosova?
MILIĆ: Ne samo da ćemo sprečiti, nego ćemo ga odbraniti i osloboditi. To je, ustvari, mobilizacija svetog cara Lazara. Ustala je nebeska Srbija, a kad ustane nebeska Srbija, ustaju i Srbi. I kad sveti Lazar bude krenuo dole, mi ćemo za njim. Srbima niko nikada nije stao u kraj, pa neće ni ovoga puta. Sigurno ćemo odbraniti naše. Ispunićemo zakletvu i zavet koju smo dali pred portom svete Lazarice da ćemo pobosti pobedničku zastavu na Šar planini. To će se sigurno desiti. A kada, to je stvar cvetog cara Lazara i neba.
VLASI: To nema nikakvog uticaja na razvoj situacije oko rešavanja statusa Kosova. Naravno, nije nam prijatno da slušamo takve priče. Mi se kao odgovorni ljudi – a mislim da bi trebali i u Srbiji isto tako – spremamo za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, a ne da izazivamo nove napetosti i zategnutosti takvim, avanturističkim najavama.
RSE: No čak i da ne ispune zavet cara Lazara na koji se stalno pozivaju, dobrovoljci koji se spremaju za odbranu Kosova, očigledno nemaju nameru da sede skrštenih ruku. Nakon navodne pobede na Kosovu, oni planiraju da se obračunaju sa izdajnicima u samoj Srbiji. S obzirom da boja na Kosovu očigledno neće ni biti, jasno da je posledice ove avanturizma može jedino da snosi zemlja koja dopušta da na njenom tlu takvo nešto uopšte postoji.
