Iva MARTINOVIC, Enis ZEBIC, Ivan KATAVIC, Gëzim BAXHAKU
Srbija je vrlo diskretno obeležila Dan pobede nad fašizmom, odnosno Dan Evrope."Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas... "
Da li Srbija ima ponovo razloga da zapeva ovu Balaševićevu pesmu iz '90-ih godina?
"Putuj planeto, ovde se vrag priziva...."
U svetlu izbora radikala Nikolića za predsednika Skupštine i poruka koje su u protekla dva dana stizale iz EU, Dan Evrope u Beogradu su obeležile dve Srbije, sa dve različite poruke. Mladi iz Evropskog pokreta sa skupa poručuju da ne gube nadu:
"Mislim da će valjda ljudi da shvate koliko je pogubno, prvenstveno po ove mlade ljude koje vidite ovde u Srbiji, da taj proces bude zaustavljen, mogu uslovno da kažem - na brutalan način."
"Sad sam se vratio iz Nemačke, video sam kako tamo ljudi žive, kako će oni provesti Dan Evrope. Ovde verujem da će Beograđani uvideti da i Srbija treba polako da se integriše ka Evropi."
"Razočarana sam do sada šta se sve dešava. Nadamo se da će biti bolje."
"Mi se ovde svi smejemo."
Mladi iz DSS, čijom zaslugom Srbija ima radikala na čelu Skupštine, smatraju da na ovaj dan treba da poruče da se neće odreći Kosova:
"Mislim da bi teško bilo da Srbija uopšte postoji ako nema Kosova a kamoli da tako bez Kosova ulazimo u Evropu."
"Mi ne pristajemo na ucene i na pitanje tipa - da li ste za Kosovo ili ste za Evropu. Mi smo i za Kosovo i za Evropu."
"Kosovo je izvorna srpska zemlja. Mi se duboko nadamo da ulazak u Evropu ne zahteva odricanje 15% svoje teritorije."
Ove različite poruke pratila je i različita muzika. Mladi iz Evropskog pokreta slušali su…
A omladini DSS-a više se sviđao sledeći ritam...
Na trgu koji je sinoć nazvan Trgom Evrope u Kragujevcu, pitali smo građane kuda ide Srbija:
"Ovo što se sada odigralo sa ovim cirkusom, izborom ovoga, mislim lično da od Evrope nema ništa, da smo krenuli na drugu stranu ka Africi i Aziji."
"To su postale velike svađe. Nadam se da će to jednog dana da prestane i da će da nađu zajednički jezik za Evropu."
"Ja sam da ne idemo ka Evropi jer smatram da nas ucenjuju. Nisam ja za ovo što radikali rade, ali ipak je bolje i to nego ovo."
"Za nas bi najbolje bilo kad bi mogli sami. Međutim još nismo jaki i zreli da možemo sami."
Sa kragujevačkog trga stigli smo pred zdanje Skupštine, na kojem u subotu neće da se vijori zastava Evrope, kako je trebalo da bude…Odustali su evropljani zbog onoga sto se događalo unutar zdanja. Šta su nam na tom mestu rekli građani:
"Nije trebalo da biraju radikale. Možda se malo udaljavamo ali približićemo se."
"Trebalo je stvari rešiti 5.oktobra 2000. i da bude malo ozbiljnije nego što je bilo."
"Ne sme se mešati, mi smo u Srbiji u svojoj državi."
"Sad bi poručio EU - strpljenje."
Beznađe je reč kojom Dan Evrope u Srbiji opisuju jedan političar i jedan pisac:
Meho Omerović, republički poslanik:
"Prisustvujemo nečemu što je najsramnije, rekao bih, u ovom delu naše istorije. Umesto podizanja zastave Evrope, mi ovih dana podižemo četničke zastave. Mi ovih dana umesto zastava Evrope i zastava države Srbije podižemo one zastave onih snaga koje su zajedno sa fašističkom i nacističkom Nemačkom učestvovale u najvećem zlu XX veka."
Pisac Marko Vidojković ne nada se ničemu od 12. marta 2003. i ništa što bi se desilo u narednom periodu ne bi ga iznenadilo:
"Bili bismo debili kada bismo posle 20 godina dopustili da nas u ovom sranju od zemlje nešto iznenadi. Ja doživljavam vladu Vojislava Koštunice, još od kad je nastala, kao jedan prirodan nastavak vladavine Slobodana Miloševića. Ako će Toma Grobar da bude predsednik skupštine, ili će možda da prave vladu sa njim, meni to lično ne predstavlja nikakvo posebno iznenađenje, bilo kakav razlog za stres, jer sam ja svoj stres imao od 12. marta 2003. Tako da Dan Evrope, kao i prethodnih godina, ustvari treba da nas podseti koliko smo ustvari daleko od nje."
HRVATSKA
U Topuskom je danas obilježen Dan Evrope, 62. obljetnica pobjede nad fašizmom, kao i 63. obljetnica povijesnog 3. zasjedanja ZAVNOH-a. Tim povodom nekoliko istaknutih hrvatskih intelektualaca zamolili smo da opišu položaj antifašizma i antifašističkih vrijednosti u Hrvatskoj danas.
Potonuće antifašizma unazad 17 godina je u suvremenoj Hrvatskoj ostavilo najteže posljedice u vrijednosnom sustavu, simboličnoj sferi, kulturi i mentalitetu, kaže za naš radio povjesničarka koja se najveći dio karijere bavila lijevom inteligencijom – Zorica Stipetić:
„Danas se na razini službene retorike, antifašizam, kao jedna od temeljnih vrijednosti suvremene evropske civilizacije, ponovo vraća. Ali čak se i u političkoj sferi često zaboravlja da nam je ustav utemeljen na toj autentičnoj vrijednosti, pa nam antifašizam stiže tek putem evropskih zahtjeva i kriterija. Zemlja koja je imala najsnažniji antifašistički pokret u fašizmom porobljenoj Evropi, sada treba evropske kriterije da taj antifašizam očiti od komunista.“
U tom svesrdnom čišćenju, pobrkale su se činjenice, vrijednosti i smisao, kaže naša sugovornica:
„Pri tom sudjeluje znatan dio medija, znanost, kler i politika. Iz tog popravljenog antifašizma, ispali su i komunisti i Srbi, pa je kao takav prihvatljiv stranci koja je još do prije koju godinu pozdravljala fašističkim pozdravom, ali još nije prihvatljiv kleru katoličkog klera. Takav antifašizam ne bi bio moguć da u njegovoj reviziji nisu sudjelovali i neki nekadašnji antifašisti.“
Istina o našoj bližoj prošlosti dugo se vremena u Hrvatskoj izvrtala, podsjeća za naš radio publicist Slavko Goldstein, ali od 2000. godine počinje zaokret:
„Mislim da se Hrvatska javnost, pa i dobrim dijelom hrvatska politika – naravno, ne generaliziram, ne sva hrvatska javnost, niti sva hrvatska politika – ipak sada, lagano, sve otvorenije suočava sa istinom o II svjetskom ratu. A to praktički znači da jača i spoznaja o zlu što ga je fašizam Hrvatskoj nanio. Mislim da antifašizam stoji bolje nego, recimo, prije 10 godina. Ali taj proces još nije završen. Mislim da suočavanje sa istinom još uvijek traje i nije sasvim prebrođeno.“
Položaj antifašizma je bolji nego pred petnaestak godina, iako ima i ekscesa i pokušaja minoriziranja antifašističkih ideja, kaže za naš radio predsjednica Saveza antifašističkih boraca Hrvatske Vesna Čulinović – Konstantinović:
„Ti ekscesi dolaze uglavnom od ljudi koji nisu živjeli u doba II svjetskog rata, ne poznaju i neće da saznaju situaciju kakva je onda bila, ali slušaju neke svoje autoritete i postaju huškači zla u njihovo ime. To su uglavnom grupice ljudi, koji ne bih rekla da su iz područja vlasti, ali je činjenica da nisu baš sankcionirani onda kad bi trebali biti. Dakle, neki put vlasti zažmire i puste da takav jedan eksces prođe nekažnjeno, što zapravo ne bi smjelo biti.“
Na njene ocjene dijelom se nastavlja i povjesničar i istražitelj ratnih žrtava Igor Graovac:
„Problem je u tome što se danas često, sadržajno, antifašizam ne njeguje u njegovom izvornom obliku. Dakle, više je riječ o formi. A nedovoljno se javno reagira na neke natruhe fašistiodne ili neke aluzije koja bi se mogla označiti kao neonacizam. U svakom slučaju, situacija je puno povoljnija nego ranije. Naročito putem javnih medija i obrazovnog sustava, gdje se ide i do osporavanja holokausta.“
BOSNA I HERCEGOVINA
Bosna i Hercegovina je danas obilježila dva značajna datuma, Dan pobjede nad fašizmom i Dan Europe. Iako je BiH još uvijek daleko od članstva u Europskoj uniji, to nije bio razlog da ne izostane prigodana proslava. Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić, izrazivši žaljenje zbog toga što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još nije potpisan, kazao je kako se nada da će se to uskoro i dogoditi:
„Bez obzira što Bosna i Hercegovina nije zvanično članica Evropske unije, nema razloga da Dan Evrope bude i dan Bosne i Hercegovine. Žao mi je što BiH nije smogla snage i lideri nisu smogli snage da snažnije odgovorimo izazovima u interesu građana Bosne i Hercegovine, ali još uvijek sam ubijeđen da, ukoliko budemo posvećeni procesima i reformama u BiH, da će 2007. godina biti godina kada ćemo parafirati već gotov Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To bi bio snažan zamajac i poslije Dejtonskog mirovnog sporazuma najsnažniji dokument ili ugovor koji bismo potpisali, značilo bi novo vrijeme za sve nas u Bosni i Hercegovini.“
Dimitris Kourkulas, šef delegacije Europske komisije u BiH:
« Kao što je premijer rekao, iako Bosna i Hercegovina nije formalno zemlja Europske unije, nema nikakvog razloga da se u ovoj zemlji ne proslavi Dan Europe, jer mi hoćemo da potvrdimo želju da ona postane dio naše porodice što je moguće prije.»
Dok se prigodna manifestacija održavala u zgradi Zajedničkih institucija u centru Sarajeva, na Spomen-parku Vraca, predstavnici Saveza i Udruga antifašista, boraca, mladih i Jevrejske općine, odali su počast žrtvama fašističkog terora od 1941. do 1945. godine. Maja Kojović, predstavnica Foruma mladih:
«Naše okupljanje baš na ovom mjestu, pod sloganom «Računajte na nas», predstavlja zavjet svim Sarajlijama čija su imena uklesana u ovom spomen-parku da nećemo nikada zaboraviti njihove žrtve i da ćemo nastaviti da održavamo plamen antifašizma.»
Lazar Materić, podpredsjednik Saveza antifašista i boraca NOR, kaže kako Europa nije slučajno izbrala svoj dan kao Dan pobjede nad fašizmom:
«Na antifašizmu je sazdana moderna Evropa, brišu se granice u Evropi, studira se iz jedne zemlje u drugu, piše se zajednička istorija, donose se zajednički zakoni koji važe za cijelu, ujedinjenu Evropu u smislu zabrane širenja mržnje, rasne, etničke, nacionalne itd.»
Budućnost zasnovanu na pomirenju, a ne na konfliktu, trebala bi slijediti i Bosna i Hercegovina, kaže Moris Albahari, predstavnik Jevrejske zajednice BiH:
«Evropa je to shvatila, Bosna i Hercegovina se, jadna, bori da dođe do toga, ali nas svijet ne razumije. Mi smo itekako zreli da dokaz o tome govorimo, ne samo dva – tri stoljeća, nego osamsto i hiljadu godina.»
Nina Stevanović, predstavnica Društva Josip Broz Tito:
«Mislim da bi se Bosna i Hercegovina trebala malo jasnije staviti na tu stranu i opredijeliti se kao antifašistička država.»
Preživjeli borci povjesne bitke na Neretvi okupili su se u hercegovačkom gradiću Jablanica. Jure Galić, predsjednik boračke organizacije, ističe:
«Mi ni danas, toliko godina poslije ovog prošlog rata, nismo jedinstveni. Bosna i Hercegovina je razbijena. Ona je podijeljena, teritorijalno, po jednom neprirodnom osnovu, vjerski, na jedan neprirodan način, nacionalno, opet na neprirodan način, a to sve za račun nekakvih šićardžija koji vode svoju politiku koja nije u interesu ni jednog naroda koji žive na području Bosne i Hercegovine. Bosna je naša zajednička.»
U programu obilježavanja Dana Europe dodijeljena je i nagrada za najbolji grafit, poster ili sastav, mladima iz bh gradova na temu «Ujedinjeni u različitosti - ujedinjeni sa Europom».
KOSOVO
Dan Evrope je u Prištini obeležen mnogobrojnim manifestacijama na kojima su učestvovali najviši zvaničnici institucija Kosova, ali i međunarodni zvaničnici.
Govoreći pred studentima Univerziteta u Prištini, posebni izaslanik Evropske unije za status Kosova Štefan Lene je kazao da je učlanjenje u Evropsku uniju, kamo stremi Kosovo, težak ali ne i nemoguć put:
„Vi možete da zamislite koliko je ostvarivanje kriterijuma za učlanjenje u Evropsku uniju komplikovan posao. Međutim, mnoge su zemlje ispunile te kriterijume i Kosovo će ih ispuniti.“
Prema njegovim rečima, odmah nakon utvrđivanja statusa evropske institucije će organizovati veliku donatorsku konferenciju za pomoć ostvarivanje sporazuma o statusu.
Premijer Kosova Agim Čeku je na manifestaciji obeležavanja Dana Evrope rekao da je Kosovo pred nezavisnošću, ali da to nije jedini cilj institucija i naroda Kosova, nego izgradnja Kosova kao evropske države. Čeku je izjavio da Kosovo ima za cilj da od evropskog modela iskoristi izgradnju suživota, jer je to moguće:
„Danas su članice EU zemlje i narodi koji su međusobno ratovali, koji su nekada gajili mržnju, bili u neprijateljstvu, dok danas žive u međusobnoj harmoniji, partnerstvu i ljubavi. Tome i mi stremimo i da to ostvarimo koristimo evropski model i standarde. Želimo da dovedemo Evropu na Kosovo i da Kosovo učinimo evropskom zemljom.“
