Branka MIHAJLOVIC, Nebojša BUGARINOVIC
Iako je u Skupštini Srbije i oko nje prolivena silna žuč zbog odluke Koštuničine Demokratske stranke Srbije da Tomislavu Nikoliću obezbedi većinu potrebnu za izbor, gotovo niko od političkih aktera ne odbacuje mogućnost da se do kraja nedelje, kada ističe poslednji rok za izbor vlade, pronađe kompromisno rešenje.Da do njega neće doći nimalo lako, najavljuje predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, nesuđeni treći partner u vladi, koji je obavestio javnost da je ova stranka napustila i skupštinu i pregovore o novoj Vladi Srbije. “U te se pregovore ne vraćamo, osim ako se ne desi neko čudo i Tomislav Nikolić bude smenjen”, kaže Dinkić:
“Mi očekujemo da će Nikolić u svim varijantama kratko ostati na čelu skupštine. Naravno, nadamo se da u međuvremenu neće dolaziti do proglašenja ratnog stanja ili vanrednih situacija, jer je to jedini način da se skupština ponovo sastane u punom obliku”.
Mlađan Dinkić kaže da će vreme pokazati da li je odluka Vojislava Koštunice da lideru radikala obezbedi podršku za dolazak na čelo republičkog parlamenta pokazivanje mišića, ili traženje novih partnera u trenutku kada nisu prihvaćeni njegovi zahtevi i dodaje:
"Moj prvi utisak jeste da je to bio inat Demokratske stranke Srbije,možda će vreme pokazati da se radi o nekoj trajnijoj saradnji između Demokratske stranke Srbije i radikala. Ja samo mogu da kažem da sam u direktnim razgovorima koje sam imao sa Koštunicom sto puta dobio uveravanja da on nikada neće biti sa radikalima, a juče ih je ipak izglasao. Drugim rečima – nije govorio istinu.”
Politikolog Zoran Stojiljković ne odbacuje definitivno mogućnost da Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije formiraju vladu, ali mu se čini da su novi izbori sve izvesniji:
“Poznajući politički život u Srbiji, gde se rešenja uvek donose u cajtnotu, ne bih isključio mogućnost da se postigne dogovor. Međutim, sve je manja mogućnost da dođe do takvog ishoda i sve je izvesnije možda najnepovoljnije rešenje po Srbiju – raspisivanje novih parlamentarnih izbora.”
Stoiljković je ubeđen da je najmanje verovatna opcija formiranje vlade od strane Demokratske stranke Srbije, radikala i socijalista.
Iako i Koštuničine demokrate i sam Tomislav Nikolić tvrde da će on biti samo tehnički predsednik skupštine, u javnosti su se pojavile tvrdnje da po novom ustavu njegova ovlašćenja nisu mala, pa čak i da bi, u slučaju proglašenja nezavisnosti Kosova, mogao da donese odluku o vanrednom stanju. Doskorašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić kaže da su takve izjave bez osnova.
“To je, jednostavno, nečija izmišljotina. Postoji mogućnost da u nekoj situaciji dođe do ratnog ili vanrednog stanja, ali takve odluke donosi isključivo Narodna skupština, a samo u slučaju da ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno, jedinstvenim aktom, predsednik republike, predsednik skupštine i predsednik vlade. Prema tome, on nema nikakvih ovlašćenja i ne postoji nikakva opasnost.”
A šta radikal na čelu parlamenta donosi u političkom smislu? Odgovor je za skupštinskom govornicom ponudio lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, citirajući odlomke iz političkog zaveštanja koje je svojim partijskim kolegama ostavio haški pritvorenik, predsednik radikala Vojislav Šešelj. Interpretirajući Šešeljevo političko zaveštanje Čanak je poručio radikalimaČ
“Da se oštro suprotstavite ulasku Srbije u NATO i Evropsku uniju, jer su tamo – kako je navedeno – koncentrisani svi tradicionalni srpski neprijatelji. Jel’ tako? Tako je. Da budete uporni u rusofilstvu i zalaganju za što veću integraciju Srbije sa Rusijom i ostalim istočnoslovenskim pravoslavnim zemljama. Da nikada, podsetiću vas na reči vašeg predsednika, ne ulazite u bilo kakvu koaliciju sa Tadićem, Koštunicom i sličnim srpskim izdajnicima. Da nikada ne prihvatite otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije. Da se uporno borite za “oslobođenje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i za oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih zemalja. Jel’ tako? Pa jeste li čitali svoj program? Ja sam ga čitao"
Šta u bliskoj budućnost Srbiji donosi, za mnoge neprijatno i neočekivano približavanje Demokratske stranke Srbije radikalima? “Sledi apsolutna nezainteresovanost za evroatlanske izntegracije i marginalizovanje saradnje sa Hagom”, predviđa Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i dodaje:
"Može se desiti, što ja sada već priželjkujem, da gledamo i nove izbore sa reformskim i demokratskim blokom okupljenim oko Borisa Tadića, jer zaista više ne vidim gde bi o više mogao da popusti i kako bi, uopšte, mogao da formira vladu sa Vojislavom Koštunicom posle ovakvih rasprava. A, ako Koštunica formira vladu sa radikalima, sigurno će uslediti veliki pritisak na rad civilnog sektora, na medije, sigurano će porasti govora mržnje. Sve ono što smo mukotrpno gradili od 2000. do 2003. i ono malo demokratskih tvorevina što smo od 2003. naovamo uspeli da sačuvam biće ozbiljno ugroženo".
U ogledalu svetske štampe
Izbor Tomislava Nikolića za predsednika skupštine označava povratak ultranacionalista na vlast u Srbiji, ocenjuju danas svetske agencije.
Agencija Rojters izveštava da je evropski komesar Havier Solana juče telefonom razgovarao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i sa premijero Vojislavom Koštunicom u pokušaju da ih uveri da postignu dogovor, ali bezuspešno. Solana je izjavio da će izbor Nikolića biti veliki problem.
Nemačka agencija DPA ocenjuje da će izborom Tomislava Nikolića Srbija biti bliže formiranju Vlade sa ekstremnom, ksenofobičnom, nacionalističkom, antizapadnom Srpskom radikalnom strankom. Podrškom Nikoliću, Koštunica je praktično obrisao granice izmedju nedemokratskih promiloševićevskih stranaka i svojih demorkatskih oponenata ali i umanjio nade u formiranje prozapadnog kabineta.
Agencija Rojters piše da izbor Nikolića, iz "ultranacionalističke Srpske radikalne stranke", neki političari u Srbiji ocenjuju kao "povratak na izolacionistički nacionalizam iz 90-tih godina".
Radikali, koji čine najjaču partiju u Srbiji, naslednici su nacionalističke politike pokojnog Slobodana Miloševića, koji je
zemlju poveo u četiri rata, piše Rojters.
Kako se navodi, radikali su neprijateljski raspoloženi preman članstvu u EU, što je cilj predsednika Srbije Borisa Tadića i
prozapadni orijentisane Demokratske stranke.
Ističe se da se i Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije protive izručenju generala Ratka Mladića Haškom tribunalu, što je ključni zahtev EU Srbiji.
Izabran je, kako navodi AFP, "zahvaljujući podršci Demokratske stranke Srbije odlazećeg premijera i umerenog nacionaliste Vojislava Koštunice".
Asossijeted pres piše da je Nikolić "žestok nacionalista, poznat po svojim antizapadnim stavovima", da se zalaže da Srbija"zadrži bliske veze sa Rusijom i Kinom", kao i to da je bio za srpsku vojnu intervenciju na Kosovu.
