Roajal, prva žena kandidat za predsednika, poručuje da želi da izgradi "Francusku bez nasilja i brutalnosti". kritikujući Sarkozija, kandidata desnice, zbog komentara da su mladi iz najsiromašnijih predgrađa Francuske, koji su prošle godine demonstrirali, ološ i rulja.
Sarkozi pak smatra da su političke ideje Segolen Roajal nejasne i da nema iskustvo za šefa države. On je ponovo kritikovao "nasleđe iz maja 1968. godine" koje je, kako je ocenio, krivo za urušavanje moralnih vrednosti u Francuskoj. Tokom televizijskog duela u sredu, oni su razmenili oštre reči povodom pitanja pozicije hendikepirane dece u državnim školama.
Sarkozi – "Smirite se, ne upirite tako prst u mene".
Roajal – "Ne, ne želim da se smirim".
Sarkozi – "Ako želite da budete predsednik, morate da se kontrolišete".
Roajal – "Ne, kada je u pitanju nepravda. Reč je o gnevu koji je sasvim normalan i zdrav".
Procenjuje se da će u slučaju pobede Sarkozija, ekonomija Francuske koja je pod velikim uticajem države, biti u priličnoj meri reformisana po ugledu na američki i britanski neoliberalni model. Očekuje se da će za razliku od svog prethodnika Širaka, biti mnogo bliži spoljnoj politici SAD i Izraela, kao i da će voditi veoma restriktivnu politiku prema mladim delikventima iz siromašnih područja u zemlji. Segolen Roajal je upozorila da će u slučaju Sarkozijeve pobede u siromašnim predgrađima, uglavnom naseljenim muslimanskim stanovništvom, izbiti nasilje, podsećajući na nemire iz 2005. godine, kada je policija u vreme dok je Sarkozi bio ministar unutrašnjih poslova veoma brutalno reagovala. Roajal računa na glasove imigranata koji teže da se njihov glas još više čuje. Međutim, po oceni stručnjaka nema naznaka da će imigratni glasati kao jedinstveni blok za bilo kog kandidata.
U slučaju pobede Segolen Roajal, iako kandidatkinje levice, paradoksalno biće sačuvan dosadašnji kurs odlazećeg šefa države, konzervativca Žaka Širaka pre svega veoma skupa socijalna država, smatra Žan Pjer Darnis (Jean Pierre) sa Univerziteta u Nici. Po njegovom mišljenju, bez obzira na retoriku, ni Sarkozi neće mnogo menjati.
"Ne vidim u ovom trenutku u Francuskoj snagu koja bi napravila diskontinuitet. U pitanju su stečeni interesi raznih grupa i veoma je rizično da se to ignoriše i menja. Mislim da je globalna tendencija da se bude konzervativan", smatra Darnis.
U Francuskoj u kojoj je na snazi polupredsednički sistem, šef države ima velika ovlašćenja pre svega u vođenju spoljne politike.
Segolen Roajal optužuje Sarkozija da bi vodio "opasno sličnu politiku" kao i američki predsednik Džordž Buš. Slična taktika pomogla je tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu da ponovo dobije izbore 2003. godine.
Kada je reč o proširenju Evropske Unije, po mišljenju Eliske Tomalove iz Češkog Instituta za spoljnu politiku, oba kandidata će uglavnom slediti dosadašnju politiku.
"Sadašnja pozicija Francuske je da nema daljeg proširenja. Pre toga treba izvršiti institucionalne promene unutar Unije", ističe Tomalova.
Po mnogim procenama, prevagu će odneti pristalice centriste Franosa Bajrua (Francois Bayrou), koji je u prvom krugu bio treći.
Nakon TV duela u sredu, izjavio je da neće glasati za Sarkozija, ali se nije izjasnio da li će podržati Roajalovu.
Istovremeno, kandidat desnice Žan Mari le Pen (Jean Marie), koji je pre dve sedmice osvojio četvrtu poziciju, pozvao je svoje pristalice da ne glasaju u nedelju.
Sarkozi pak smatra da su političke ideje Segolen Roajal nejasne i da nema iskustvo za šefa države. On je ponovo kritikovao "nasleđe iz maja 1968. godine" koje je, kako je ocenio, krivo za urušavanje moralnih vrednosti u Francuskoj. Tokom televizijskog duela u sredu, oni su razmenili oštre reči povodom pitanja pozicije hendikepirane dece u državnim školama.
Sarkozi – "Smirite se, ne upirite tako prst u mene".
Roajal – "Ne, ne želim da se smirim".
Sarkozi – "Ako želite da budete predsednik, morate da se kontrolišete".
Roajal – "Ne, kada je u pitanju nepravda. Reč je o gnevu koji je sasvim normalan i zdrav".
Procenjuje se da će u slučaju pobede Sarkozija, ekonomija Francuske koja je pod velikim uticajem države, biti u priličnoj meri reformisana po ugledu na američki i britanski neoliberalni model. Očekuje se da će za razliku od svog prethodnika Širaka, biti mnogo bliži spoljnoj politici SAD i Izraela, kao i da će voditi veoma restriktivnu politiku prema mladim delikventima iz siromašnih područja u zemlji. Segolen Roajal je upozorila da će u slučaju Sarkozijeve pobede u siromašnim predgrađima, uglavnom naseljenim muslimanskim stanovništvom, izbiti nasilje, podsećajući na nemire iz 2005. godine, kada je policija u vreme dok je Sarkozi bio ministar unutrašnjih poslova veoma brutalno reagovala. Roajal računa na glasove imigranata koji teže da se njihov glas još više čuje. Međutim, po oceni stručnjaka nema naznaka da će imigratni glasati kao jedinstveni blok za bilo kog kandidata.
U slučaju pobede Segolen Roajal, iako kandidatkinje levice, paradoksalno biće sačuvan dosadašnji kurs odlazećeg šefa države, konzervativca Žaka Širaka pre svega veoma skupa socijalna država, smatra Žan Pjer Darnis (Jean Pierre) sa Univerziteta u Nici. Po njegovom mišljenju, bez obzira na retoriku, ni Sarkozi neće mnogo menjati.
"Ne vidim u ovom trenutku u Francuskoj snagu koja bi napravila diskontinuitet. U pitanju su stečeni interesi raznih grupa i veoma je rizično da se to ignoriše i menja. Mislim da je globalna tendencija da se bude konzervativan", smatra Darnis.
U Francuskoj u kojoj je na snazi polupredsednički sistem, šef države ima velika ovlašćenja pre svega u vođenju spoljne politike.
Segolen Roajal optužuje Sarkozija da bi vodio "opasno sličnu politiku" kao i američki predsednik Džordž Buš. Slična taktika pomogla je tadašnjem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu da ponovo dobije izbore 2003. godine.
Kada je reč o proširenju Evropske Unije, po mišljenju Eliske Tomalove iz Češkog Instituta za spoljnu politiku, oba kandidata će uglavnom slediti dosadašnju politiku.
"Sadašnja pozicija Francuske je da nema daljeg proširenja. Pre toga treba izvršiti institucionalne promene unutar Unije", ističe Tomalova.
Po mnogim procenama, prevagu će odneti pristalice centriste Franosa Bajrua (Francois Bayrou), koji je u prvom krugu bio treći.
Nakon TV duela u sredu, izjavio je da neće glasati za Sarkozija, ali se nije izjasnio da li će podržati Roajalovu.
Istovremeno, kandidat desnice Žan Mari le Pen (Jean Marie), koji je pre dve sedmice osvojio četvrtu poziciju, pozvao je svoje pristalice da ne glasaju u nedelju.
