Putin je rekao da članice NATO-a, potpisnice Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj dokument i ne poštuju njegove odredbe.
"Vreme je da naši partneri doprinesu smanjenju naoružanja konkretnim delima a ne samo rečima. Umesto toga, oni uvećavaju svoj vojni arsenal. Predlažem da se ovo pitanje razmotri na sastanku predstavnika Rusije i NATO-a. Ukoliko ne bude pomaka, smatram da i mi treba da prestanemo da sprovodimo Sporazum o smanjenu naoružanja", kazao je Putin.
On ističe da je nonsens da se Rusiji propisuje struktura i obim naoružanja, kao i način raspoređivanja njene armije na sopstvenoj teritoriji, a istovremeno, članice NATO-a krše sporazum, gradeći vojne baze na granicama Rusije. Po njegovim rečima, Rusija će zadržati moratorijum dok sve članice NATO ne ratifikuju ovaj sporazum i ne počnu da ga striktno primenjuju. NATO pakt je zatražio od Kremlja da objasni ovaj potez.
Generalni sekretar Jap de Hop Šefer (Hoop Scheffer) kazao je uoči današnjeg zasedanja ministara inostranih poslova članica Severnoatlantske alijanse i Rusije u Oslu, da ova asocijacija želi da usvoji inoviranu verziju sporazuma kada Rusija ispuni sve svoje obaveze. Pomenuti akt je dogovoren nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida (1989) i okončanja hladnog rata između NATO-a i Varšavskog pakta sa ciljem da se postigne proverljivo smanjenje konvencionalne vojne opreme. Sporazum je dorađen 1999. giodine. NATO insistira da Rusija povuče svoje preostale snage iz Gruzije i Moldavije, pre nego što članice tog saveza potpišu izmenjenu verziju dokumenta.
Vladimir Putin je istakao danas u Dumi da je na njegovu odluku uticala i namera SAD da izgradi antiraktetni štit u Češkoj Republici i Poljskoj. Međutim, američki državni sekretar Kondoliza Rajs danas je ocenila "apsurdnom" ideju da raspoređivanje 10 antiraketnih projektila u Poljskoj može da ugrozi stratešku ravnotežu sa Rusijom.
"Rusija ima hiljade raketa. Budimo realni, ideja da će 10 (raketa) presretača ugroziti stratešku ravnotežu je potpuno apsurdna i svi to znaju. Dakle, mi smo veoma zainteresovani da nastavimo dijalog, ali sa ozbiljnim argumenatima, a ne sa procenama koje počivaju iz 80-tih godina prošlog veka", ističe Rajs, dodajući da nema razdora između SAD i Rusije. Potpuno smo spremni da potrošimo onoliko vremena koliko je potrebno da 'demistifikujemo' pitanje antiraketnog štita", rekla je Rajs. SAD tvrde da je cilj antiraketnog sistema da se presretne raketa koju bi ispalila neka od takozvanih "otpadničkih zemalja", pre svega Iran i Severna Koreja.
U današnjem obraćanju naciji, Putin je optužio zapadne zemlje i da slanjem novca nekim domaćim opozicionim partijama i nevladinim organizacijama direktno se upliću u unutrašnje stvari Rusije.
"Sve je veći priliv novca iz inostranstva, koji se koristi za direktno mešanje u naše unutrašnje poslove. Zapad koristi slogane o demokratizaciji, ali cilj je isti, sticanje, na jednostran nacin, prednosti u cilju osiguranja vlastitih interesa. Mnogima ne odgovara stabilan razvitak Rusije. Vešto koristeći kvazi demokratsku retoriku, žele da nas vrate u prošlost. Nekima je to u interesu da bi opljačkali naše nacionalno bogatstvo, drugima da bi lišili našu zemlju ekonomske i političke nezavisnosti", istakao je Putin.
On je rekao i da je "još rano" za njegov politički testament, ali da je ovo ipak njegovo poslednje obraćanje naciji.
"Moj mandat se završava u proleće 2008. godine. Sledeći put naciji će se obratiti novi predsednik", istakao je Putin.
Po oceni analitičiara, današnji Putinov oštri nastup je zapravo trasirao politiku koju će voditi i sledeći šef ruske države.
"Vreme je da naši partneri doprinesu smanjenju naoružanja konkretnim delima a ne samo rečima. Umesto toga, oni uvećavaju svoj vojni arsenal. Predlažem da se ovo pitanje razmotri na sastanku predstavnika Rusije i NATO-a. Ukoliko ne bude pomaka, smatram da i mi treba da prestanemo da sprovodimo Sporazum o smanjenu naoružanja", kazao je Putin.
On ističe da je nonsens da se Rusiji propisuje struktura i obim naoružanja, kao i način raspoređivanja njene armije na sopstvenoj teritoriji, a istovremeno, članice NATO-a krše sporazum, gradeći vojne baze na granicama Rusije. Po njegovim rečima, Rusija će zadržati moratorijum dok sve članice NATO ne ratifikuju ovaj sporazum i ne počnu da ga striktno primenjuju. NATO pakt je zatražio od Kremlja da objasni ovaj potez.
Generalni sekretar Jap de Hop Šefer (Hoop Scheffer) kazao je uoči današnjeg zasedanja ministara inostranih poslova članica Severnoatlantske alijanse i Rusije u Oslu, da ova asocijacija želi da usvoji inoviranu verziju sporazuma kada Rusija ispuni sve svoje obaveze. Pomenuti akt je dogovoren nekoliko meseci posle pada Berlinskog zida (1989) i okončanja hladnog rata između NATO-a i Varšavskog pakta sa ciljem da se postigne proverljivo smanjenje konvencionalne vojne opreme. Sporazum je dorađen 1999. giodine. NATO insistira da Rusija povuče svoje preostale snage iz Gruzije i Moldavije, pre nego što članice tog saveza potpišu izmenjenu verziju dokumenta.
Vladimir Putin je istakao danas u Dumi da je na njegovu odluku uticala i namera SAD da izgradi antiraktetni štit u Češkoj Republici i Poljskoj. Međutim, američki državni sekretar Kondoliza Rajs danas je ocenila "apsurdnom" ideju da raspoređivanje 10 antiraketnih projektila u Poljskoj može da ugrozi stratešku ravnotežu sa Rusijom.
"Rusija ima hiljade raketa. Budimo realni, ideja da će 10 (raketa) presretača ugroziti stratešku ravnotežu je potpuno apsurdna i svi to znaju. Dakle, mi smo veoma zainteresovani da nastavimo dijalog, ali sa ozbiljnim argumenatima, a ne sa procenama koje počivaju iz 80-tih godina prošlog veka", ističe Rajs, dodajući da nema razdora između SAD i Rusije. Potpuno smo spremni da potrošimo onoliko vremena koliko je potrebno da 'demistifikujemo' pitanje antiraketnog štita", rekla je Rajs. SAD tvrde da je cilj antiraketnog sistema da se presretne raketa koju bi ispalila neka od takozvanih "otpadničkih zemalja", pre svega Iran i Severna Koreja.
U današnjem obraćanju naciji, Putin je optužio zapadne zemlje i da slanjem novca nekim domaćim opozicionim partijama i nevladinim organizacijama direktno se upliću u unutrašnje stvari Rusije.
"Sve je veći priliv novca iz inostranstva, koji se koristi za direktno mešanje u naše unutrašnje poslove. Zapad koristi slogane o demokratizaciji, ali cilj je isti, sticanje, na jednostran nacin, prednosti u cilju osiguranja vlastitih interesa. Mnogima ne odgovara stabilan razvitak Rusije. Vešto koristeći kvazi demokratsku retoriku, žele da nas vrate u prošlost. Nekima je to u interesu da bi opljačkali naše nacionalno bogatstvo, drugima da bi lišili našu zemlju ekonomske i političke nezavisnosti", istakao je Putin.
On je rekao i da je "još rano" za njegov politički testament, ali da je ovo ipak njegovo poslednje obraćanje naciji.
"Moj mandat se završava u proleće 2008. godine. Sledeći put naciji će se obratiti novi predsednik", istakao je Putin.
Po oceni analitičiara, današnji Putinov oštri nastup je zapravo trasirao politiku koju će voditi i sledeći šef ruske države.
