Događaji od pre skoro jednog veka i dalje polarizuju dve susedne zemlje, čija je 268 kilometara duga granica zatvorena. To se može zaključiti i po potpuno oprečnim stavovima mladih.
Jeremnski student Galojan u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže:
"To je nacionalna tragedija, uništenje čitavog naroda od strane varvara. Ne bih želeo da ijedan Jermenin to ikada zaboravi. Sećam se priča moje bake i nikada neću oprostiti jednom Turčinu ni jednu kap prolivene jermenske krvi".
Potpuno je drugačiji stav turskog studenta Halačougula:
"Jermeni su hteli da stvore svoju državu u našoj oblasti Anatolija, ali su bili sprečeni da to urade. Vođen je rat koji su izgubili. Da su uz pomoć Rusije, Francuske i Engleske uspeli u toj nameri, danas niko ne bi govorio o genocidu i svi koji su poginuli bili bi tretirani kao heroji koji su dali život za nezavisnu Jermeniju".
Ovo pitanje je i dalje tačka sporenja između dve susedne zemlje koje nemaju diplomatske odnose. Jermenija tvrdi da je Turska ubila oko milion i po Jermena 1915. godine. Turska pak ističe da je reč o delu šireg sukoba tokom Prvog svetskog rata i da je tom prilikom stradalo 300 hiljada Jermena. Oko 20 zemalja, među njima i Rusija i Kanada, usvojile su zakone po kojima je pomenuti zločin genocid. U SAD, Kongres, kojim dominiraju opozicioni demokrati, usvojio je akt kojim se ova ubistva takođe tretiraju kao genocid, čemu se protivi Bušova administracija koja želi da očuva dobre odnose sa Turskom, kao NATO saveznikom.
U obe zemlje međutim sazreva uverenje da događaji od pre gotovo jednog veka ne mogu unedogled opterećivati njihove odnose.
Političari u Turskoj za sada ističu da je uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa da Jermenija prestane sa traženjem međunarodnog priznanja genocida. Pojedini krugovi u Ankari pak smatraju da ne treba postavljati tako oštre uslove.
U Jermeniji je takođe sve više onih koji smatraju da treba otopiti zategnute odnose. Međutim, normalizaciju odnosa otežava moćna jermenska dijaspora, koja za razliku od vlasti u Jerevanu, insistira da Turska bezuslovno prizna da je 1915. godine izvršen genocid.
Osim ovog pitanja, odnose između dve zemlje opterećuje i Nagorni Karabah, oblast nastanjena Jermenima zbog koje su Jermenija i Azerbejdžan, tradicionalni saveznik Turske, ratovali tokom 90-tih godina.
Uprkos zategunosti u političkim odnosima, sve su intezivnije privredne veze. Trgovinska razmena je porasla sa 35 miliona dolara 1997. na 150 miliona ove godine.
Iako je granica zvanično zatvorena, zapravo je na mnogim mestima porozna. Trgovci putuju iz Jermenije preko Gruzije do Turske. Istovremeno, Jermenci su kao sezonski radnici angažovani u istočnoj Turskoj. Uspostavljena je i redovna avionska veza između Jerevana i Istanbula. Biznismeni iz Jermenije i Turske lobiraju da se otvori granica ističuci da bi to pomoglo razvoju siromašnih pograničnih oblasti sa obe strane.
Nadu da zategnuti odnosi između dve zemlje mogu da se poboljšaju potkrepljuju primeri kao što su značajna pomoć koju je Jermenija poslala Turskoj koju je 1999. godine pogodio zemljotres. Na desetine hiljada građana Turske protestovalo je zbog ubistva novinara jermensko-turskkog porekla Hranta Dinka, januara ove godine.
Vlada u Ankari je takođe nedavno završila milion i po dolara vrednu restauraciju drevne jermenske crkve na jezeru Van u turskoj istočnoj provinciji Anatolija. Turski premijer Redžep Edrogan nazvao je rekonstrukciju pozitivnom porukom.
Jeremnski student Galojan u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže:
"To je nacionalna tragedija, uništenje čitavog naroda od strane varvara. Ne bih želeo da ijedan Jermenin to ikada zaboravi. Sećam se priča moje bake i nikada neću oprostiti jednom Turčinu ni jednu kap prolivene jermenske krvi".
Potpuno je drugačiji stav turskog studenta Halačougula:
"Jermeni su hteli da stvore svoju državu u našoj oblasti Anatolija, ali su bili sprečeni da to urade. Vođen je rat koji su izgubili. Da su uz pomoć Rusije, Francuske i Engleske uspeli u toj nameri, danas niko ne bi govorio o genocidu i svi koji su poginuli bili bi tretirani kao heroji koji su dali život za nezavisnu Jermeniju".
Ovo pitanje je i dalje tačka sporenja između dve susedne zemlje koje nemaju diplomatske odnose. Jermenija tvrdi da je Turska ubila oko milion i po Jermena 1915. godine. Turska pak ističe da je reč o delu šireg sukoba tokom Prvog svetskog rata i da je tom prilikom stradalo 300 hiljada Jermena. Oko 20 zemalja, među njima i Rusija i Kanada, usvojile su zakone po kojima je pomenuti zločin genocid. U SAD, Kongres, kojim dominiraju opozicioni demokrati, usvojio je akt kojim se ova ubistva takođe tretiraju kao genocid, čemu se protivi Bušova administracija koja želi da očuva dobre odnose sa Turskom, kao NATO saveznikom.
U obe zemlje međutim sazreva uverenje da događaji od pre gotovo jednog veka ne mogu unedogled opterećivati njihove odnose.
Političari u Turskoj za sada ističu da je uslov za uspostavljanje diplomatskih odnosa da Jermenija prestane sa traženjem međunarodnog priznanja genocida. Pojedini krugovi u Ankari pak smatraju da ne treba postavljati tako oštre uslove.
U Jermeniji je takođe sve više onih koji smatraju da treba otopiti zategnute odnose. Međutim, normalizaciju odnosa otežava moćna jermenska dijaspora, koja za razliku od vlasti u Jerevanu, insistira da Turska bezuslovno prizna da je 1915. godine izvršen genocid.
Osim ovog pitanja, odnose između dve zemlje opterećuje i Nagorni Karabah, oblast nastanjena Jermenima zbog koje su Jermenija i Azerbejdžan, tradicionalni saveznik Turske, ratovali tokom 90-tih godina.
Uprkos zategunosti u političkim odnosima, sve su intezivnije privredne veze. Trgovinska razmena je porasla sa 35 miliona dolara 1997. na 150 miliona ove godine.
Iako je granica zvanično zatvorena, zapravo je na mnogim mestima porozna. Trgovci putuju iz Jermenije preko Gruzije do Turske. Istovremeno, Jermenci su kao sezonski radnici angažovani u istočnoj Turskoj. Uspostavljena je i redovna avionska veza između Jerevana i Istanbula. Biznismeni iz Jermenije i Turske lobiraju da se otvori granica ističuci da bi to pomoglo razvoju siromašnih pograničnih oblasti sa obe strane.
Nadu da zategnuti odnosi između dve zemlje mogu da se poboljšaju potkrepljuju primeri kao što su značajna pomoć koju je Jermenija poslala Turskoj koju je 1999. godine pogodio zemljotres. Na desetine hiljada građana Turske protestovalo je zbog ubistva novinara jermensko-turskkog porekla Hranta Dinka, januara ove godine.
Vlada u Ankari je takođe nedavno završila milion i po dolara vrednu restauraciju drevne jermenske crkve na jezeru Van u turskoj istočnoj provinciji Anatolija. Turski premijer Redžep Edrogan nazvao je rekonstrukciju pozitivnom porukom.
