Specijalne jedinice ruske policije raspoređene u centru Moskve nisu dopustile u subotu početak demonstracija najavljenih još početkom sedmice. Proteste pod nazivom "Marš nesaglasnih", koje je najavilo je nekoliko opozicionih stranaka i grupacija vlasti su zabranile. Najmanje 170 demonstranata je privedeno. Među njima su bivši šahovski prvak sveta Gari Kasparov – čelnik ruskog opozicionog Ujedinjenog građanskog fronta i jedan od najžešćih javnih kritičara režima ruskog predsednika Vladimira Putina, Julija Mališeva – čelnica Narodno-demokratskog saveza omladine, nekoliko bliskih saradnika čelnika narodno-boljševističke partije Eduarda Limonova, po dvojica snimatelja i fotoreportera britanske agencije Rojters (Reuters), i Vitalij Konstantinov, fotoreporter internet stranice www.Kasparov.ru.
Julija Mališeva je još u petak rekla Radiju Slobodna Evropa da očekuje upravo ovakav ishod:
"Veliki broj pripadnika specijalnih snaga OMON je već raspoređen u Moskvi. Dovedeni su iz raznih regija. Oni ne snose odgovornost za ono što učine u nekom drugom gradu zato ponašanje specijalnih snaga dovedenih sa strane može biti radikalnije od onih iz Moskve."
Policija je na način nalik današnjem još ranije sprečila pokušaje protesta u Moskvi, Sankt Petersburgu i Nižnji Novogorodu.
Gari Kasparov kaže Radiju Slobodna Evropa da su svi protesti zabranjivani iako su sazvani potpuno u skladu sa zakonom:
"Kao i u slučaju prethodnih marševa u Moskvi, Sankt Petersburgu i Nižnji Novogorodu i ovde je problem što se vlast oglušuje o zakone i Ustav Ruske Federacije. Mi delujemo potpuno u skladu sa odredbama Federalnog zakona od 19. juna 2004. kojim su regulisane javne manifestacije. Zakon je naravno restriktivan i ograničava neke naše Ustavom garantovane slobode, ali bez obzira na to tim zakonom nam je dopušteno da održimo manifestacije za koje smo zatražili dozvolu."
Sergej Udaltsov, čelnik Crvene omladine, kaže Radiju Slobodna Evropa da su pripadnici i simpatizeri stranaka koje su najavile današnje proteste pod pritiskom širom Rusije:
"Nažalost, ponovo su vlasti izabrale silu kao metod suprotstavljanja mirnim demonstracijama – Maršu nesaglasnih, Naši aktivisti su već privedeni u Rostovu, Astrahanu, Volgogradu i u ostalim gradovima. Policija vrši pritisak na njih tražeći da potpišu izjave da neće putovati na protest u Moskvu. Neki aktivisti su privedeni na osnovu fingiranih optužnica, neki su u pritvoru već danima."
Berezovski zapretio nasilnom smenom Putina
Sprečeni protesti nadovezali su se na izjavu ruskog multimilijardera Borisa Berezovskog koji je poručio iz egzila u Londonu da je preduzeo konkretne korake sračunate na nasilno smenjivanje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Londonski dnevnik "Gardijan" (Guardian) objavio je u petak ujutro intervju sa ruskim bogatašem koji od 2000. ima status političkog azilanta u Velikoj Britaniji. Berezovski je rekao da "već finansira" ljude bliske Putinu koji "kuju urotu o državnom udaru". "Moramo pribeći sili da promenimo ovaj režim", rekao je Berezovski dodavši da taj "režim nije moguće promeniti demokratskim putem" i da "promene ne može biti bez sile i pritiska". Boris Berezovski je rekao u intervjuu da je u kontaktu sa političarima u Rusiji, ali nije naveo njihova imena rekavši da ne želi da ugrozi njihove živote pošto bi "bili ubijeni kao Aleksandar Litvinjenko".
U Rusiji je podneta krivična prijava protiv Berezovskog, a Državno tužilaštvo je otvorilo istragu zbog poziva da vlast u bude svrgnuta na silu, objavio je državni tužilac Juri Čajka:
"Već sam dao instrukcije relevantnim vlastima da reaguju na ovo i da otvore još jednu krivičnu istragu protiv Bererzovskog jer intervju sadrži poziv za nasilno rušenje poretka."
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je pozvao Veliku Britaniju da preispita status Berezovskog, a za ponedeljak je najavljeno i slanje formalnog zahteva u London da to bude učinjeno i da Berezovski bude izručen Rusiji. Foreign Office je osudio izjavu ruskog milijardera, ali nije direktno reagovao na nagoveštaj zahteva za uskraćivanjem egzila Berezovskom i za njegovim izručenjem Rusiji. Teško je verovati da bi britanske vlasti mogle na to pristati, pogotovo nakon ubistva ruskog špijuna-prebega Aleksandra Litvinjenka u Londonu. Uostalom Velika Britanija je još ranije odbacila zahteve Rusije za izručenjem Berezovskog. Moskva je poslednji takav zahtev uputila prošle godine, ali je i taj zahtev odbijen pozivanjem na Ženevske konvencije koje regulišu status azilanata.
Ko će vladati Rusijom
Čitavo zamešateljstvo – i zabrana protesta u Moskvi i Berezovskijevo čačkanje Putina pokazuje belodano da se u Rusiji približavaju izbori i to ne bilo kakvi. Čeka se naslednik Vladimira Putina, čoveka koji je Rusiji vratio slavu, političku snagu i uticaj u svetu. Predstoje parlamentarni izbori – verovatno krajem ove godine, a onda naredne godine i izbori za predsednika države. Vladimir Putin je proteklih godina tako učvrstio vlast da nema čega da se plaši. Opozicija je desetkovana, slaba i neorganizovana; novobogataši, milijarderi koje u Rusiji zovu oligarsima - ili su zauzdani odnosno naterani da se priklone Putinu, ili su pušteni niz vodu pa su završili na dugogodišnjim robijama i to u Sibiru – kao na primer Mihail Hodorkovski, ili su pak morali u egzil kao Boris Berezovski. Ali čini se da Vladimir Putin i njegovi bliski saradnici najbolje znaju, svakako bolje i od same opozicije, koliko su ranjiivi. Zato je, kaže čelnik Druge Rusije, bivši premijer Mihail Kasjanov, cilj ugušiti svaku iole izglednu mogućnost organizacije opozicije. Izgledna mogućnost bila bi organizovana opozicija koja bi imala dovoljno sredstava za ozbiljnu kampanju jer Vladimir Putin je siguran da će progurati svoje naslednike samo ako su mu protivnici rascepkani i ako nemaju dovoljno novca. Zato je bilo potrebno rasporediti 9.000 policajaca uoči demonstracija na kojima se očekivalo pet do sedam hiljada ljudi. Kasaprov i Berezovski su na suprotnim stranama političkog spektra, ali oni su sada saveznici, i to je ono što se Putinu ne sviđa. Dalje, Berezovski nije opasan samo zato što je bogat i što je Putinov politički protivnik. Dodatnu "težinu" daje mu i to što je i sam učestvovao u procesu ustoličenja sadašnjeg ruskog predsednika. On dakle dobro zna kako se na vlast dolazi i kako se sa nje odlazi. U tom svetlu treba gledati i najavu Borisa Berezovskog: "Treba nam sila da promenimo režim pre svega zato što je režim protivustavan. Dakle ja pozivam na upotrebu sile za ponovno stvaranje ustavne vlasti. To znači da ja jesam za Ustav, a da je Putin protiv Ustava jer je stvorio autoritarni režim. Nema šanse da promene nastupe na izborima i jedini put je koristiti silu."
Ulog je dakle veliki – ko će vladati Rusijom. U tako važnoj igri prag onoga što je dopušteno pomera se u odnosu na uobičajena merila i u samoj Rusiji, ali i na Zapadu koji, kako su pokazale protekle godine, i te kako zavisi od odluka Kremlja – bilo zato što ne može bez ruske energije bilo da je neophodan ruski glas ili makar prećutno odobravanje u velikim odlukama poput ratova ili intervencija.
U takvoj situaciji nije uopšte izgledno da će bilo ko na Zapadu stati na put ruskim vlastima odnosno konkretno Vladimiru Putinu. Rusija je Putinov zabran, čak su okolne zemlje priznate na Zapadu kao legitimna ruska sfera interesa. To je jasno i teško je da će biti velikog uzbuđenja u vezi sa tim kako u Rusiji bude tretirana opozicija. Štaviše, ubistvo Aleksandra Litvinjenka pokazalo je da Zapad ne samo da mora zatvoriti jedno oko na kršenja ljudskih prava i zakona već da mora, ako želi kooperativnog Vladimira Putina, držati dobro zauzdane i one njegove političke protivnike koji su bekstvom na Zapad spasili golu kožu.
Julija Mališeva je još u petak rekla Radiju Slobodna Evropa da očekuje upravo ovakav ishod:
"Veliki broj pripadnika specijalnih snaga OMON je već raspoređen u Moskvi. Dovedeni su iz raznih regija. Oni ne snose odgovornost za ono što učine u nekom drugom gradu zato ponašanje specijalnih snaga dovedenih sa strane može biti radikalnije od onih iz Moskve."
Policija je na način nalik današnjem još ranije sprečila pokušaje protesta u Moskvi, Sankt Petersburgu i Nižnji Novogorodu.
Gari Kasparov kaže Radiju Slobodna Evropa da su svi protesti zabranjivani iako su sazvani potpuno u skladu sa zakonom:
"Kao i u slučaju prethodnih marševa u Moskvi, Sankt Petersburgu i Nižnji Novogorodu i ovde je problem što se vlast oglušuje o zakone i Ustav Ruske Federacije. Mi delujemo potpuno u skladu sa odredbama Federalnog zakona od 19. juna 2004. kojim su regulisane javne manifestacije. Zakon je naravno restriktivan i ograničava neke naše Ustavom garantovane slobode, ali bez obzira na to tim zakonom nam je dopušteno da održimo manifestacije za koje smo zatražili dozvolu."
Sergej Udaltsov, čelnik Crvene omladine, kaže Radiju Slobodna Evropa da su pripadnici i simpatizeri stranaka koje su najavile današnje proteste pod pritiskom širom Rusije:
"Nažalost, ponovo su vlasti izabrale silu kao metod suprotstavljanja mirnim demonstracijama – Maršu nesaglasnih, Naši aktivisti su već privedeni u Rostovu, Astrahanu, Volgogradu i u ostalim gradovima. Policija vrši pritisak na njih tražeći da potpišu izjave da neće putovati na protest u Moskvu. Neki aktivisti su privedeni na osnovu fingiranih optužnica, neki su u pritvoru već danima."
Berezovski zapretio nasilnom smenom Putina
Sprečeni protesti nadovezali su se na izjavu ruskog multimilijardera Borisa Berezovskog koji je poručio iz egzila u Londonu da je preduzeo konkretne korake sračunate na nasilno smenjivanje predsednika Rusije Vladimira Putina.
Londonski dnevnik "Gardijan" (Guardian) objavio je u petak ujutro intervju sa ruskim bogatašem koji od 2000. ima status političkog azilanta u Velikoj Britaniji. Berezovski je rekao da "već finansira" ljude bliske Putinu koji "kuju urotu o državnom udaru". "Moramo pribeći sili da promenimo ovaj režim", rekao je Berezovski dodavši da taj "režim nije moguće promeniti demokratskim putem" i da "promene ne može biti bez sile i pritiska". Boris Berezovski je rekao u intervjuu da je u kontaktu sa političarima u Rusiji, ali nije naveo njihova imena rekavši da ne želi da ugrozi njihove živote pošto bi "bili ubijeni kao Aleksandar Litvinjenko".
U Rusiji je podneta krivična prijava protiv Berezovskog, a Državno tužilaštvo je otvorilo istragu zbog poziva da vlast u bude svrgnuta na silu, objavio je državni tužilac Juri Čajka:
"Već sam dao instrukcije relevantnim vlastima da reaguju na ovo i da otvore još jednu krivičnu istragu protiv Bererzovskog jer intervju sadrži poziv za nasilno rušenje poretka."
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je pozvao Veliku Britaniju da preispita status Berezovskog, a za ponedeljak je najavljeno i slanje formalnog zahteva u London da to bude učinjeno i da Berezovski bude izručen Rusiji. Foreign Office je osudio izjavu ruskog milijardera, ali nije direktno reagovao na nagoveštaj zahteva za uskraćivanjem egzila Berezovskom i za njegovim izručenjem Rusiji. Teško je verovati da bi britanske vlasti mogle na to pristati, pogotovo nakon ubistva ruskog špijuna-prebega Aleksandra Litvinjenka u Londonu. Uostalom Velika Britanija je još ranije odbacila zahteve Rusije za izručenjem Berezovskog. Moskva je poslednji takav zahtev uputila prošle godine, ali je i taj zahtev odbijen pozivanjem na Ženevske konvencije koje regulišu status azilanata.
Ko će vladati Rusijom
Čitavo zamešateljstvo – i zabrana protesta u Moskvi i Berezovskijevo čačkanje Putina pokazuje belodano da se u Rusiji približavaju izbori i to ne bilo kakvi. Čeka se naslednik Vladimira Putina, čoveka koji je Rusiji vratio slavu, političku snagu i uticaj u svetu. Predstoje parlamentarni izbori – verovatno krajem ove godine, a onda naredne godine i izbori za predsednika države. Vladimir Putin je proteklih godina tako učvrstio vlast da nema čega da se plaši. Opozicija je desetkovana, slaba i neorganizovana; novobogataši, milijarderi koje u Rusiji zovu oligarsima - ili su zauzdani odnosno naterani da se priklone Putinu, ili su pušteni niz vodu pa su završili na dugogodišnjim robijama i to u Sibiru – kao na primer Mihail Hodorkovski, ili su pak morali u egzil kao Boris Berezovski. Ali čini se da Vladimir Putin i njegovi bliski saradnici najbolje znaju, svakako bolje i od same opozicije, koliko su ranjiivi. Zato je, kaže čelnik Druge Rusije, bivši premijer Mihail Kasjanov, cilj ugušiti svaku iole izglednu mogućnost organizacije opozicije. Izgledna mogućnost bila bi organizovana opozicija koja bi imala dovoljno sredstava za ozbiljnu kampanju jer Vladimir Putin je siguran da će progurati svoje naslednike samo ako su mu protivnici rascepkani i ako nemaju dovoljno novca. Zato je bilo potrebno rasporediti 9.000 policajaca uoči demonstracija na kojima se očekivalo pet do sedam hiljada ljudi. Kasaprov i Berezovski su na suprotnim stranama političkog spektra, ali oni su sada saveznici, i to je ono što se Putinu ne sviđa. Dalje, Berezovski nije opasan samo zato što je bogat i što je Putinov politički protivnik. Dodatnu "težinu" daje mu i to što je i sam učestvovao u procesu ustoličenja sadašnjeg ruskog predsednika. On dakle dobro zna kako se na vlast dolazi i kako se sa nje odlazi. U tom svetlu treba gledati i najavu Borisa Berezovskog: "Treba nam sila da promenimo režim pre svega zato što je režim protivustavan. Dakle ja pozivam na upotrebu sile za ponovno stvaranje ustavne vlasti. To znači da ja jesam za Ustav, a da je Putin protiv Ustava jer je stvorio autoritarni režim. Nema šanse da promene nastupe na izborima i jedini put je koristiti silu."
Ulog je dakle veliki – ko će vladati Rusijom. U tako važnoj igri prag onoga što je dopušteno pomera se u odnosu na uobičajena merila i u samoj Rusiji, ali i na Zapadu koji, kako su pokazale protekle godine, i te kako zavisi od odluka Kremlja – bilo zato što ne može bez ruske energije bilo da je neophodan ruski glas ili makar prećutno odobravanje u velikim odlukama poput ratova ili intervencija.
U takvoj situaciji nije uopšte izgledno da će bilo ko na Zapadu stati na put ruskim vlastima odnosno konkretno Vladimiru Putinu. Rusija je Putinov zabran, čak su okolne zemlje priznate na Zapadu kao legitimna ruska sfera interesa. To je jasno i teško je da će biti velikog uzbuđenja u vezi sa tim kako u Rusiji bude tretirana opozicija. Štaviše, ubistvo Aleksandra Litvinjenka pokazalo je da Zapad ne samo da mora zatvoriti jedno oko na kršenja ljudskih prava i zakona već da mora, ako želi kooperativnog Vladimira Putina, držati dobro zauzdane i one njegove političke protivnike koji su bekstvom na Zapad spasili golu kožu.
