Istog dana ove godine Uskrs slave svi hrišćani – i katolici, i pravoslavci i protestanti i ostali – a to se dešava relativno retko u zavisnosti od složenih kalkulacija u koje ulaze astronomija, odnosno prolećna ravnodnevnica, mesečeve mene i vreme jevrejske Pasha.
Ova činjenica uzrokuje da se procesije i službe u crkvama istog dana događaju u čitavom svetzu – od Istočnog Timora ili Južne Amerike do Jerusalima, od Rima do Moskve. U takvoj situaciji posebna pažnja obraća se na odnose dvojice najmoćnijih ljudi u hrišćanskoj veri – rimskog pape i ruskog patrijarha.
Patrijarh Ruske pravoslavne crkve Aleksej II poručio je ove godine poglavaru Rimokatoličke crkve papi Benediktu XVI (Benedictus) da želi što bolje odnose pravoslavnih i katolika. Tek da nije reč o pukom protokolu pokazuje činjenica da je poruka poslata u ličnoj, dakle posebnoj čestitki, a ne na do sada uobičajeni način – javno. Papa bi, po svoj prilici, trebalo da odgovori ruskom patrijarhu u nedelju u tradicionalnoj poruci "Urbi et orbi" (gradu i svetu).
Uskrs je dan koji u čitavom svetu verske vođe i političari obično koriste da pozovu na mir. Kada prođu praznici, već u ponedeljak ili utorak, poruke obično budu zaboravljene. Isus je, prema verovanju, raspet u petak, a u nedelju je vaskrsao. Vernici ne propuštaju da obeleže ta tri dana. U rimskom Koloseumu, u slavu Hristovog poslednjeg puta, onog tokom kojeg je na Golgotu nosio krst, obeležen je taj dan – Veliki petak.
Vernici smatraju posebno značajnim posetu Jerusalimu upravo na Veliki petak i hod onim putem kojim je, prema verovanju, prošao Isus Hrist. Tu se ovih dana mogu čuti kombinacije stotina jezika, pesme koje pevaju Latinoamerikanci, Evropljani, Australijanci... Jedan vernik, zove se Denis, iz Indije je objašnjava zašto je tu:
"Znate pre 2000 godina Isus je razapet. I mi želimo da se toga sećamo i da živimo za one vrednosti za koje je živeo Hrist".
No, kako je Jerusalim ipak samo jedan, a vernika mnogo, biznis nalaže da se, čak i u verske svrhe može ponekad i fingirati. U španskom gradu Meridi, vernici prolaze nekakav sopstveni Hristov put. Ne idu kao u Jerusalimu putem kojim je Hrist prošao prema predanju nego kruže oko ruševina jednog antičkog stadiona koji su podigli Rimljani, pri čemu kulise dočaravaju ono što možda neko ne može da zamisli. Francisko Kariljo (Francisco Carillo) direktor manifestacije je zadovoljan:
"Postavka je divna. Sve je realno, ovde nema fikcije. Mislim da sve što stavite ovde automatski izaziva snažna osećanja. Ovo mesto je jedinstveno i čarobno.“
Ova činjenica uzrokuje da se procesije i službe u crkvama istog dana događaju u čitavom svetzu – od Istočnog Timora ili Južne Amerike do Jerusalima, od Rima do Moskve. U takvoj situaciji posebna pažnja obraća se na odnose dvojice najmoćnijih ljudi u hrišćanskoj veri – rimskog pape i ruskog patrijarha.
Patrijarh Ruske pravoslavne crkve Aleksej II poručio je ove godine poglavaru Rimokatoličke crkve papi Benediktu XVI (Benedictus) da želi što bolje odnose pravoslavnih i katolika. Tek da nije reč o pukom protokolu pokazuje činjenica da je poruka poslata u ličnoj, dakle posebnoj čestitki, a ne na do sada uobičajeni način – javno. Papa bi, po svoj prilici, trebalo da odgovori ruskom patrijarhu u nedelju u tradicionalnoj poruci "Urbi et orbi" (gradu i svetu).
Uskrs je dan koji u čitavom svetu verske vođe i političari obično koriste da pozovu na mir. Kada prođu praznici, već u ponedeljak ili utorak, poruke obično budu zaboravljene. Isus je, prema verovanju, raspet u petak, a u nedelju je vaskrsao. Vernici ne propuštaju da obeleže ta tri dana. U rimskom Koloseumu, u slavu Hristovog poslednjeg puta, onog tokom kojeg je na Golgotu nosio krst, obeležen je taj dan – Veliki petak.
Vernici smatraju posebno značajnim posetu Jerusalimu upravo na Veliki petak i hod onim putem kojim je, prema verovanju, prošao Isus Hrist. Tu se ovih dana mogu čuti kombinacije stotina jezika, pesme koje pevaju Latinoamerikanci, Evropljani, Australijanci... Jedan vernik, zove se Denis, iz Indije je objašnjava zašto je tu:
"Znate pre 2000 godina Isus je razapet. I mi želimo da se toga sećamo i da živimo za one vrednosti za koje je živeo Hrist".
No, kako je Jerusalim ipak samo jedan, a vernika mnogo, biznis nalaže da se, čak i u verske svrhe može ponekad i fingirati. U španskom gradu Meridi, vernici prolaze nekakav sopstveni Hristov put. Ne idu kao u Jerusalimu putem kojim je Hrist prošao prema predanju nego kruže oko ruševina jednog antičkog stadiona koji su podigli Rimljani, pri čemu kulise dočaravaju ono što možda neko ne može da zamisli. Francisko Kariljo (Francisco Carillo) direktor manifestacije je zadovoljan:
"Postavka je divna. Sve je realno, ovde nema fikcije. Mislim da sve što stavite ovde automatski izaziva snažna osećanja. Ovo mesto je jedinstveno i čarobno.“
