Ljudimila CVETKOVIC
Čak i da je usamljen, primer koji je ovih dana u jednoj TV emisiji iznela Sonja Liht, predsednica Centra za političku izuzetnost, svakako je upozoravajući. Na jednom od seminara ovog centra, jedan od republičkih poslanika iz unutrašnjosti, ispričao je kako od početka kampanje za novi Ustav Srbije u oktobru, niko od stranih investitora nije došao u njegov grad, a pre toga ih je po neki zainteresovani stranac posećivao jednom nedeljno. Da li privreda zemlje trpi što njena politička elita nije u stanju da zarad stranačkih interesa, ali i sujeta, napravi kompromis oko nove Vlade.Zoran Drakulić, predsednik kompanije YU point, čije su prevashodne delatnosti proizvodnja obojene metalurgije i trgovina žitaricama, govori za naš program da dvomesečno čekanje na vladu utiče na strane investitore. Drakulić, koji je i sam jedno vreme bio involviran u politiku, kaže da je ono što je planirano za prvi kvartal godine uglavnom realizovano, ali upozorava da bi svako dalje odlaganje dovelo do ozbiljnih posledica:
„Mi konkretno imamo svaki dan investitore koji dolaze i koji se žale na ovu situaciju i odlažu investicije, jer čekaju da vide šta će se desiti sa novom vladom. Nadaju se, kao i svi mi, da će se formirati demokratska vlada i da će investirati i realizovati investicije koje su planirali za ovu godinu. To je osnovna posledica.“
Politička stabilnost je vrlo bitna za ekonomiju svake zemlje, kaže za nas radio Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije Com Trade, koja se bavi distribucijom modernih tehnologija. Za informatiku je vrlo bitno postojanje stabilne vlade i države, kaže Jevrosimović, jer država treba da bude glavni zamajac ovom tržištu kako bi se ono razvijalo:
„Čim nemate jaku vladu, čim nemate formiranu vladu, to znači da nema odluka i masa tih sistema je blokirana. To se dosta ogleda i na ova naša privredna dešavanja, pogotovo na ovo naše tržište koje se bavi informatikom.“
Jevrosimović, koga nazivaju srpskim Bilom Gejtsom, koji je proziveo prvi srpski računar i koji voli da kaže da jedan jak Com Trade ne znači da je jako informatičko tržište u Srbiji, objašnjava da na srpskom tržištu postoji masa projekata koja je u ovom trenutku blokirana:
„Recimo, zna se da je postojao čuveni tender za nabavku 30.000 računara koji su trebali da idu školama. Međutim, izgleda da je to bio samo jedan od predizbornih slogana. Jednostavno, evo već više od tri meseca se stoji i čeka s nastavkom tog tendera, jer jednostavno nemamo oformljen jedan stabilan politički sistem u ovoj zemlji. Tako da s te strane imamo dosta veliku koncentraciju poslova koji su bukvalno na holdu, čekajući da se oformi država.“
Slična situacija je i u unutrašnjosti Srbije. Iako direktnih posledica još uvek nema, one se indirektno ozbiljno osećaju, ispričao nam je vlasnik i direktor fabrike za proizvodnju aluminijumskih profila „Nisal“ Dragan Jovanović:
„Mi smo se organizovali i da možemo da radimo bez pomoći države. Ali u svakom slučaju, ako bi vlada bila konstituisana, daleko bismo lakše pregovarali sa stranim partnerima.“
U Kragujevcu pak kažu da pitanje vlade nije prvo koje postavljaju strani investitori, već da je redosled Kosovo, Hag, te onda politička situacija. Dušan Puača, predsednik regionalne Privredne komore:
„Njihov prilaz po prioritetima je drugačiji. Što se pre formira vlada, to bolje. Ali s obzirom da su investicije jedan proces koji traje, sama činjenica da ona nije formirana, toliko ne smeta koliko sve ove ostale priče traju preko godinu dana. Pitanje vlade može da uspori donošenje odluke, ali ne verujem da će baš mnogo da ometa. Ali što pre donesemo odluku o formiranju vlade, to u svakom slučaju može samo da pomogne ubrzanom privlačenju stranih investitora.“
Generalno, u nekim normalnim okolnostima, neformiranje vlade ne bi trebalo previše da utiče na strane investitore i privredu, kaže Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, ali posto je zemlja u tranziciji to je faktor koji itekako utiče:
„Nezgodna je situacija što mi imamo i pitanje Kosova, koje ljudima ostavlja mogućnost da sačekaju da vide šta će biti. Sigurno da privreda to oseća. Naročito zbog činjenice što još uvek nemamo usvojen budžet i da nemamo rešeno finansiranje na nivou javnih finansija. Takođe, privatizacija još uvek nije završena. Sasvim je izvesno da jedna opšta nestabilnost koja postoji u pogledu činjenice da se još ne zna šta će biti s novom vladom, u svakom slučaju deluje malo obeshrabrujuće za sve potencijalne partnere.“
