Ambasadori petnaest država članica Saveta bezbednosti od juče popodne pokušavaju da se dogovore koja bi u ovoj fazi bila prava mera kazne Iranu zbog opiranja te zemlje da se povinuje zahtevu Ujedinjenih nacija i prekine obogaćivanje uranijuma.
Iranu su iz istog razloga pre tri meseca već uvedene sankcije. Vlasti u Teheranu su u međuvremenu ne samo nastavile po starom nego su čak intenzivirale program obogaćivanja uranijuma, zatim su krajem januara kao odgovor na sankcije zabranile ulazak u zemlju inspektorima Međunarodne agencija za atomsku energiju. Sada Savet bezbednosti treba da dogovori svoj odgovor. Pet stalnih članica odnosno velikih sila – SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska kao i Nemačka već su se dogovorile kako bi rezolucija trebalo da izgleda: pored industrije oružja i vojne opreme koja neće moći da izvozi danak će platiti 28 pojedinaca i organizacija povezanih sa razvojem nuklearnog programa. Prema tom predlogu trebalo bi da im bude zamrznuta imovina u inostranstvu i da budu sprečeni da putuju van zemlje tako što im ne bi bile izdavane vize.
Tri države sadašnje članice Saveta bezebdnosti – Indonezija, Južna Afrika, koja je u ovom sazivu predsedavajuća, i Katar uložili su amandmane. Sada velike sile pregledaju te amandmane. Igra je u tome da bi veliki hteli zbog jačeg utiska da rezolucija bude usvojena jednoglasno, dakle gledaju da ako mogu da usvoje amandmane, a sa druge strane nikako ne žele da oslabe odnosno razvodne rezoluciju. Dodatni problem je vreme što bi velike sile da sve bude gotovo što je pre moguće kaže Alehandro Volf (Alejandro Wolff) ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama:
«Tri članice Saveta bezbednosti su uložile amandmane. O tome smo porazgovarali. Mnogima od nas je važno da održimo duh prethodnih rezolucija 1773 i 1696. Jednoglasnost je za nas uvek važna, ali je isto toliko važan i sadržaj.»
Problem je što bi nekim od amandmanima Južne Afrike trebalo da budu zapravo ukinute neke sankcije uvedene krajem 2006. Britanski ambasador Emir Džouns Peri (Emir Jones Parry) to naziva potpuno izopačenim:
«To bi bilo potpuno izopačeno. Naš pristup je zasnovan na postupnom jačanju pritiska. Razlog amandmana je taj što je Južna Afrika podržavala iranski nuklearni program i gleda da trguje sa tom zemljom.»
Ambasador Francuske Žan-Mark de la Sablijer (Jean-Marc de la Sabliere) kaže da njegova zemlja insistira na tome da Rezolucija bude usvojena do kraja ove sedmice, što deluje nerealno, ali ne i nemoguće.
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžat je zatražio da se pre usvajanja Rezolucije obrati Savetu bezbednosti. Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei objavio je juče u Teheranu da će njegova zemlja odgovoriti na eventualne nove sankcije:
"Ja im poručujem da je do sada iranski nuklearni program poštovao međunarodna pravila, ali ako velike sile kroz Savet bezbednosti povuku ilegalne poteze i budu ignorisale prava Irana i mi možemo preduzeti ilegalne akcije i to ćemo učiniti".
Ajatolah Hamnei nije naveo o kakvim je akcijama reč.
Iranu su iz istog razloga pre tri meseca već uvedene sankcije. Vlasti u Teheranu su u međuvremenu ne samo nastavile po starom nego su čak intenzivirale program obogaćivanja uranijuma, zatim su krajem januara kao odgovor na sankcije zabranile ulazak u zemlju inspektorima Međunarodne agencija za atomsku energiju. Sada Savet bezbednosti treba da dogovori svoj odgovor. Pet stalnih članica odnosno velikih sila – SAD, Rusija, Kina, Britanija i Francuska kao i Nemačka već su se dogovorile kako bi rezolucija trebalo da izgleda: pored industrije oružja i vojne opreme koja neće moći da izvozi danak će platiti 28 pojedinaca i organizacija povezanih sa razvojem nuklearnog programa. Prema tom predlogu trebalo bi da im bude zamrznuta imovina u inostranstvu i da budu sprečeni da putuju van zemlje tako što im ne bi bile izdavane vize.
Tri države sadašnje članice Saveta bezebdnosti – Indonezija, Južna Afrika, koja je u ovom sazivu predsedavajuća, i Katar uložili su amandmane. Sada velike sile pregledaju te amandmane. Igra je u tome da bi veliki hteli zbog jačeg utiska da rezolucija bude usvojena jednoglasno, dakle gledaju da ako mogu da usvoje amandmane, a sa druge strane nikako ne žele da oslabe odnosno razvodne rezoluciju. Dodatni problem je vreme što bi velike sile da sve bude gotovo što je pre moguće kaže Alehandro Volf (Alejandro Wolff) ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama:
«Tri članice Saveta bezbednosti su uložile amandmane. O tome smo porazgovarali. Mnogima od nas je važno da održimo duh prethodnih rezolucija 1773 i 1696. Jednoglasnost je za nas uvek važna, ali je isto toliko važan i sadržaj.»
Problem je što bi nekim od amandmanima Južne Afrike trebalo da budu zapravo ukinute neke sankcije uvedene krajem 2006. Britanski ambasador Emir Džouns Peri (Emir Jones Parry) to naziva potpuno izopačenim:
«To bi bilo potpuno izopačeno. Naš pristup je zasnovan na postupnom jačanju pritiska. Razlog amandmana je taj što je Južna Afrika podržavala iranski nuklearni program i gleda da trguje sa tom zemljom.»
Ambasador Francuske Žan-Mark de la Sablijer (Jean-Marc de la Sabliere) kaže da njegova zemlja insistira na tome da Rezolucija bude usvojena do kraja ove sedmice, što deluje nerealno, ali ne i nemoguće.
Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžat je zatražio da se pre usvajanja Rezolucije obrati Savetu bezbednosti. Vrhovni iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei objavio je juče u Teheranu da će njegova zemlja odgovoriti na eventualne nove sankcije:
"Ja im poručujem da je do sada iranski nuklearni program poštovao međunarodna pravila, ali ako velike sile kroz Savet bezbednosti povuku ilegalne poteze i budu ignorisale prava Irana i mi možemo preduzeti ilegalne akcije i to ćemo učiniti".
Ajatolah Hamnei nije naveo o kakvim je akcijama reč.
