Informaciju da je ruski predsednik Putin za prvog potpredsednika Vlade postavio bivšeg ministra odbrane Sergeja Ivanova, koji je tako dostigao liberalnog umerenog pragmatika Dmitrija Medvedeva, pa bi mogao postati i najozbiljniji kandidat za ruskog predsednika iduće godine, neki iščitavaju kao prevlast tvrde struje na vrhu ruske politike, što bi po pitanju Kosova moglo ići naruku Beogradu. Drugi opet za potencijalnog Putinovog naslednika smatraju Medvedeva. Našeg sagovornika Sergeja Romanjenka pitamo da li je Ivanov potencijalni naslednik Putina:
„Kod nas postoje različita mišljenja o tome. Jedni kažu da jeste, a drugi kažu da je, ipak, gospodin Medvedev snažniji od gospodina Ivanova.“
Ruski analitičari su očigledno podeljeni u mišljenjima o tome ko je jači kandidat za Putinovog zamenika – Ivanov ili Medvedev, ali ne bi se reklo da će izbor jednog ili drugog imati neposredni uticaj na sudbinu Kosova.
Beograd, ipak, uporno forsira rusku odbranu. Posle minhenskog govora ruskog predsednika Vladimira Putina, kojim je očitao neuvijenu lekciju Sjedinjenim Državama zbog unipolarnog diktata na globalnoj sceni, naglo su se podigle akcije te stare ruske karte. Putin, koji je i do sada izjavljivao da Rusija neće podržati rešenje za Kosovo koje nije prihvatljivo za obe strane, u oštro sročenoj poruci u Minhenu je izjavio još i to da svetski igrači ne bi trebalo da Srbima i Albancima nameću rešenje jer će se tako samo dospeti u ćorskokak, da nema potrebe da igraju ulogu Boga i rešavaju probleme drugih naroda.
Uprkos nespornoj činjenici da se posle više od dekade inferiornosti u svetskim poslovima, Rusija ponovo digla na noge i da sve glasnije oseća svoju snagu, ostaje i dalje nepoznanica da li će ova poruka uticati na sudbinu Ahtisarijevog predloga statusa Kosova, da li će Putin zaista i postupati u skladu sa onim što je u Nemačkoj izgovorio. Britanski novinar i poznavalac zapadnog Balkana Tim Džuda (Tim Judah):
„Mislim da niko, osim Putina, ne zna odgovor na to pitanje. Svi diplomati s kojima ja komuniciram smatraju da ruski stav koji se iznosi u javnosti postaje sve oštriji, a da iza scene kažu – sve opcije su otvorene. Ono što podozrevaju jeste da će ruski stav biti ono što gospodin Putin odluči u poslednjem minutu. U tom smislu, ako odluči da neće da podrži Ahtisarijev plan, onda neće biti rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a onda ćemo imati potpuno drugačiji scenario.“
Ruski ekspert za Balkan Sergej Romanjenko kaže da je predsednik Putin samo potvrdio ono što je Moskva i do sada poručivala:
„Da Ahtisarijev plan, ili bilo čiji, treba odgovarati interesima prije svega srpske strane i albanske strane. Mislim da nije rekao ništa novo.“
Romanjenko procenjuje da bi ruski stav mogao dovesti do izvesnih modifikacija u Ahtisarijevom planu:
„Verovatno će biti velike diskusije između ruskih, američkih diplomata i diplomata Evropske unije. u svakom slučaju postoji mogućnost nekih ispravki u tom planu u korist Srba. S druge strane moramo uzeti u obzir da ni Albanci nisu zadovoljni ovim planom.“
Na pitanje da li će Ahtisarijev predlog stići uopšte do Ujedinjenih nacija, Sergej Romanjenko odgovara da će to zavisiti i od ruskih interesa i u nekim drugim delovima sveta:
„To treba posmatrati iz ugla opšte politike Rusije, koja se tiče ne samo situacije na Balkanu, ali i situacije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, i interesa Rusije u nekim drugim regijama sveta.“
Ako Putin odluči da ipak ne podrzi Ahtisarijev predlog, neće biti ni rezolucije Ujedinjenih nacija. Kakav se onda scenario može očekivati? Tim Džuda:
„Mislim da premijer Koštunica i drugi veruju da će, ako Rusija ne prihvati Ahtisarijev plan, sačuvati Kosovo. Ja pak ne mislim da će to biti slučaj. Ako postane jasno da Rusija neće dati podršku rezoluciji UN-a zasnovanoj na Ahtisarijevom planu, neće ni biti rezolucije, zato što Zapad neće hteti da rezolucija bude odbijena zbog vetoa. Ono što verujem da će se tada dogoditi jeste sledeće: kosovski parlament će izglasati nezavisnost. Neke zemlje – recimo Sjedinjene Države, Velika Britanija i druge – priznaće nezavisno Kosovo, ali onda Srbi na Kosovu neće imati nikakvu zaštitu jer će u tom trenutku Ahtisarijev plan već biti prošlost.“
Uticaj ruske karte na sudbinu Kosova, kao što vidimo, krajnje je neizvestan, ali izgleda da ruski veto u Savetu bezbednosti ne treba uzimati zdravo za gotovo, s obzirom na to da oštra pozicija srpskog parlamenta nije, izgleda, naišla na posebno oduševljenje u Moskvi.
Specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko, na pitanje može li Rusija da pri razmatranju rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti stavi veto, odgovorio je:
„Veto nije naš cilj sam po sebi. Naš cilj je pregovarački proces. Strane same treba da reše, a mi treba da stvorimo uslove za pregovore“.
„Kod nas postoje različita mišljenja o tome. Jedni kažu da jeste, a drugi kažu da je, ipak, gospodin Medvedev snažniji od gospodina Ivanova.“
Ruski analitičari su očigledno podeljeni u mišljenjima o tome ko je jači kandidat za Putinovog zamenika – Ivanov ili Medvedev, ali ne bi se reklo da će izbor jednog ili drugog imati neposredni uticaj na sudbinu Kosova.
Beograd, ipak, uporno forsira rusku odbranu. Posle minhenskog govora ruskog predsednika Vladimira Putina, kojim je očitao neuvijenu lekciju Sjedinjenim Državama zbog unipolarnog diktata na globalnoj sceni, naglo su se podigle akcije te stare ruske karte. Putin, koji je i do sada izjavljivao da Rusija neće podržati rešenje za Kosovo koje nije prihvatljivo za obe strane, u oštro sročenoj poruci u Minhenu je izjavio još i to da svetski igrači ne bi trebalo da Srbima i Albancima nameću rešenje jer će se tako samo dospeti u ćorskokak, da nema potrebe da igraju ulogu Boga i rešavaju probleme drugih naroda.
Uprkos nespornoj činjenici da se posle više od dekade inferiornosti u svetskim poslovima, Rusija ponovo digla na noge i da sve glasnije oseća svoju snagu, ostaje i dalje nepoznanica da li će ova poruka uticati na sudbinu Ahtisarijevog predloga statusa Kosova, da li će Putin zaista i postupati u skladu sa onim što je u Nemačkoj izgovorio. Britanski novinar i poznavalac zapadnog Balkana Tim Džuda (Tim Judah):
„Mislim da niko, osim Putina, ne zna odgovor na to pitanje. Svi diplomati s kojima ja komuniciram smatraju da ruski stav koji se iznosi u javnosti postaje sve oštriji, a da iza scene kažu – sve opcije su otvorene. Ono što podozrevaju jeste da će ruski stav biti ono što gospodin Putin odluči u poslednjem minutu. U tom smislu, ako odluči da neće da podrži Ahtisarijev plan, onda neće biti rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a onda ćemo imati potpuno drugačiji scenario.“
Ruski ekspert za Balkan Sergej Romanjenko kaže da je predsednik Putin samo potvrdio ono što je Moskva i do sada poručivala:
„Da Ahtisarijev plan, ili bilo čiji, treba odgovarati interesima prije svega srpske strane i albanske strane. Mislim da nije rekao ništa novo.“
Romanjenko procenjuje da bi ruski stav mogao dovesti do izvesnih modifikacija u Ahtisarijevom planu:
„Verovatno će biti velike diskusije između ruskih, američkih diplomata i diplomata Evropske unije. u svakom slučaju postoji mogućnost nekih ispravki u tom planu u korist Srba. S druge strane moramo uzeti u obzir da ni Albanci nisu zadovoljni ovim planom.“
Na pitanje da li će Ahtisarijev predlog stići uopšte do Ujedinjenih nacija, Sergej Romanjenko odgovara da će to zavisiti i od ruskih interesa i u nekim drugim delovima sveta:
„To treba posmatrati iz ugla opšte politike Rusije, koja se tiče ne samo situacije na Balkanu, ali i situacije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, i interesa Rusije u nekim drugim regijama sveta.“
Ako Putin odluči da ipak ne podrzi Ahtisarijev predlog, neće biti ni rezolucije Ujedinjenih nacija. Kakav se onda scenario može očekivati? Tim Džuda:
„Mislim da premijer Koštunica i drugi veruju da će, ako Rusija ne prihvati Ahtisarijev plan, sačuvati Kosovo. Ja pak ne mislim da će to biti slučaj. Ako postane jasno da Rusija neće dati podršku rezoluciji UN-a zasnovanoj na Ahtisarijevom planu, neće ni biti rezolucije, zato što Zapad neće hteti da rezolucija bude odbijena zbog vetoa. Ono što verujem da će se tada dogoditi jeste sledeće: kosovski parlament će izglasati nezavisnost. Neke zemlje – recimo Sjedinjene Države, Velika Britanija i druge – priznaće nezavisno Kosovo, ali onda Srbi na Kosovu neće imati nikakvu zaštitu jer će u tom trenutku Ahtisarijev plan već biti prošlost.“
Uticaj ruske karte na sudbinu Kosova, kao što vidimo, krajnje je neizvestan, ali izgleda da ruski veto u Savetu bezbednosti ne treba uzimati zdravo za gotovo, s obzirom na to da oštra pozicija srpskog parlamenta nije, izgleda, naišla na posebno oduševljenje u Moskvi.
Specijalni izaslanik ruskog Ministarstva spoljnih poslova za Balkan Aleksandar Bocan-Harčenko, na pitanje može li Rusija da pri razmatranju rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti stavi veto, odgovorio je:
„Veto nije naš cilj sam po sebi. Naš cilj je pregovarački proces. Strane same treba da reše, a mi treba da stvorimo uslove za pregovore“.
